Nalet vetra odneo je papire s govorom crnogorskog premijera Milojka Spajića pravo u bazen ispred govornica, i to dok je nemački kancelar Fridrih Merc govorio o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana. Tako je domaćin Berlinskog procesa, bar nakratko, ostao bez teksta.
A možda je baš na tim papirima pisalo nešto istorijsko. Možda se premijer spremao da premijerno saopšti da će Srbima u Crnoj Gori priznati jezik i vratiti narodnu zastavu, Hrvatima da odbrusi kako Morinj nije bio nikakav logor nego sabirni centar, Rusima da ukine vize, a Milanu Kneževiću velikodušno ponudi da preuzme vladu, pa tako oslobođen vikne iz svog glasa: "Kosovo je Srbija".
Možda je, dakle, spremio govor koji bi iz temelja promenio crnogorsku politiku. A možda je samo nameravao da ponovi koliko je važan evropski put.
Šta je zaista pisalo na papirima, ne znamo. Znamo samo da su završili u vodi baš dok je Merc uveravao prisutne da Zapadni Balkan pripada Evropi – "i geografski i politički".
Nemački kancelar nastavio je da govori o evropskoj perspektivi regiona, a crnogorski premijer ostao je da gleda kako njegove pripremljene reči odlaze niz vodu.
Uostalom, u Crnoj Gori nije ništa neobično da velika obećanja završe u vodi. Neobično je jedino što su Spajićeva ovoga puta tamo stigla pre nego što su izgovorena.