Spoljni pritisci na Srbiju nisu ništa novo, ali je mnogo veći problem ono što se dešava unutar zemlje, gde se nevladine organizacije koriste kao instrument političkog pritiska, ocenio je lider organizacije "Srpski suverenisti" Vukša Dragović, gostujući u emisiji "Danas na RT".
Prema njegovim rečima, iz inostranstva je u periodu od 2021. do 2025. godine različitim organizacijama u Srbiji uplaćeno 1,3 milijarde evra, a podatak je, kako kaže, dobijen od Narodne banke Srbije. Dragović je precizirao da ta suma obuhvata sve nevladine organizacije, uključujući sportske klubove, folklorna udruženja i crkvu, zbog čega se ne može sa sigurnošću utvrditi koliko je novca otišlo organizacijama koje se bave političkim pitanjima.
Ističe i da je promenjen način finansiranja.
"Više ne prave projekte nego finansiraju core funding. Zapravo, oni samo sipaju pare, koje organizacije koriste kako god misle da treba, a najčešće za političko delovanje. Ranije su morali da prave projekte i da opravdaju ta sredstva. Sada to više ne rade", rekao je Dragović.
Kao značajne finansijere naveo je fondacije povezane sa Rokfelerom i Sorošem, kao i Evropsku zadužbinu za demokratiju (EED), za koju tvrdi da finansira i lokalne medije. Ali, prema njegovoj oceni, upravo manje nevladine organizacije imaju važnu ulogu u organizaciji političkih aktivnosti na lokalu, od prikupljanja potpisa do protesta i podrške Studentskoj listi.
"Kompletnu logistiku Studentske liste rade nevladine organizacije. Ako pogledate njihove kandidate, biće vam sve jasno. Ova lista je kamen za kupus nevladinih organizacija. Oni šalju dva člana nevladinih organizacija sa jednim kandidatom sa liste i onda oni, na primer, u 'Utisku nedelje' obave ceo posao dok ovaj tamo klima glavom", tvrdi Dragović, navodeći primere kandidata i njihovih veza sa pojedinim organizacijama civilnog društva.
Govoreći o ulozi stranih diplomata, Dragović je ocenio da su ambasadori važni akteri političkog delovanja nevladinog sektora. Posebno je izdvojio bivšeg američkog ambasadora Kristofera Hila, tvrdeći da je za vreme prethodne američke administracije imao značajan uticaj na političke prilike u Srbiji.
A kao posebno problematičnog izdvojio je šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasa fon Bekerata. Podsetio je da je Bekerat boravio u Ukrajini u vreme događaja na Majdanu, te naveo da je u tu zemlju stigao u septembru 2013. godine, dva meseca pre početka protesta.
Prema Dragovićevoj oceni, Bekeratov dolazak u Beograd bio je povezan sa pokušajima da se protesti u Srbiji bolje organizuju.
"On je prekinuo svoj mandat na pola u Varšavi kada je pokušano da se izazove revolucija u Beogradu, nakon vidovdanskih protesta. Tada oni povlače Bekerata i dovode ga u Beograd da bi se to malo upristojilo i bilo ozbiljnije", tvrdi Dragović.
Dodao je da je Bekerat, prema njegovom mišljenju, tome doprineo, ali da protesti nisu dostigli nivo koji su imali pre 15. marta, kada je, kako tvrdi, "celu tu priču vodio ambasador Hil".
Dragović je podsetio i da bi Bekerat od 1. januara 2027. godine trebalo da preuzme rukovođenje švedskom spoljnom obaveštajnom službom.
Ipak, naglašava da Srbija ne može da zanemari ekonomske odnose sa Evropskom unijom.
"Ne smemo da zanemarimo da najveći deo našeg izvoza ide za Evropsku uniju, broj radnih mesta i njihove investicije ovde. Mi ne možemo da se odreknemo Evropske unije, jer smo u Evropi, to je naše okruženje", rekao je gost televizije RT Balkan.
Međutim, smatra da Srbija mora da odgovori na ono što naziva parapolitičkim delovanjem nevladinog sektora, koji, prema njegovoj oceni, vrši pritisak na vlast zbog pitanja poput sankcija Rusiji i priznavanja tzv. Kosova.
"Spoljni pritisak nije problematičan, on je uvek prisutan i na njega računaš. Ali ovo što oni nama rade iznutra je mnogo veći problem", poručio je Dragović.
On je izneo i optužbe na račun CRTE, tvrdeći da ta organizacija opstruiše rad državnih institucija i nastoji da presudno utiče na postupak kontrole biračkog spiska. Osporio je i predloge koji se, prema njegovom tumačenju studentskog programa, odnose na tužilaštvo, REM i proširenje ovlašćenja Saveta za štampu.
Kao moguće rešenje predstavio je Suverenistički akt, za koji tvrdi da je sačinjen po uzoru na evropske propise o delovanju organizacija finansiranih iz inostranstva.
"Samo kada bismo uveli ono što je Evropska unija uvela, mi bismo bili sasvim u redu. I mi smo na taj način napisali Suverenistički akt, koji je u skladu sa Evropskom unijom", naveo je.
Na pitanje da li je nakon razgovora sa dosadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem dobio uveravanja da će posle izbora biti preduzete mere, Dragović je odgovorio da garancije nije ni tražio.
"Nisam tražio uverenje zato što sam svestan da ovo što ja tražim može da bude skupo. Ali mi nešto moramo da uradimo. I meni se čini da će nešto biti urađeno. U kom obimu, to ćemo videti", rekao je.