Konstitutivna sednica novog 15. saziva Skupštine Srbije trebalo bi da se održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, dok je rok za formiranje Vlade – 90 dana od konstituisanja parlamenta. Od uvođenja višestranačja, rekord u najbrže sklopljenom kabinetu u Nemanjinoj 11, i dalje drži vlada Zorana Đinđića koja je sastavljena za 33 dana.
Dugogodišnje prvo mesto za vladu koja se najduže čekala, držala je prva vlada Mirka Marjanovića 1998. godine - formirana za 184 dana, zbog izuzetno komplikovanih političkih okolnosti i krize legitimiteta. U Marjanovićevom prvom mandatu 1994. godine ministarski kabinet sastavljen za dosta brže, za 89 dana.
Rekordera Mirka Marjanovića u "disciplini" najsporiji izbor vlade, na drugo mesto spustila vlada Ane Brnabić formirana posle izbora 2022. Tadašnji izbori održani su 3. aprila, a ministri premijerka su zakletvu položili 26. oktobra, 206 dana od datuma izbora. Prolongiranje roka najpre za konstituisanje parlamenta, a potom i pomeranje rokova za formiranje vlade usledilo je zbog ponavljanje glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, gde su građani izašli na birališta čak pet puta.
I na drugu vladu koju je vodila Brnabić 2020. godine čekalo se 129 dana, dok je u drugom mandatu Vojislav Koštunica 2007. godine kabinet formirao u periodu od 114 dana.
Potom sledi i ministarski saziv na čelu sa Aleksandrom Vučićem 2016. godine, kada je sastavljanje tima trajalo 109 dana. Kabinet u Nemanjinoj 11 Ivica Dačić je 2012. godine oformio za 82 dana.
Vladi Mirka Cvetkovića 2008. godine trebalo je 57 dana da položi zakletvu, dok je za pet dana kraće kompletirana vlada Nikole Šainovića 1993.
Prvi premijerski mandat Aleksandra Vučića 2014. godine otpočeo je 42 dana od održavanja izbora. Četiri dana više nego Đinđićevoj, trebalo je vladi Dragutina Zelenovića 1991. koja je formirana za 37 dana.
Najdugovečnija vlada u jednom mandatu bila je vlada Mirka Cvetkovića, od jula 2008. do jula 2012. godine, četiri godine i 20 dana i jedna od retkih koja je odslužila pun mandat. Najkraće se zadržala prelazna vlada Milomira Minića, od 25. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine, odnosno oko tri meseca.
Kada je reč o drugim zemljama, Ginisov rekord za najduži period bez vlade u mirnodopskom vremenu drži Belgija, kojoj je nakon saveznih izbora održanih 13. juna 2010. godine trebalo čak 541 dan da zvanično formira novu vladu.
Prvu sednicu novog saziva zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, dok će njome do izbora novog prvog čoveka parlamenta predsedavati najstariji narodni poslanik. Posle upravo završenih izbora, kada 250 poslanika sedne u skupštinske klupe, počeće da teku rokovi za Nemanjinu 11.
Predsednik Republike predlaže mandatara za sastav vlade pošto obavi konsultacije sa predstavnicima izbornih lista koje su osvojile mandate. Potom, kandidat za predsednika vlade predstavlja ekspoze i ministre, a Narodna skupština bira Vladu većinom glasova od ukupnog broja poslanika, što znači da je za njen izbor potrebno najmanje 126 glasova.