Odluka crnogorskog rukovodstva da od 1. novembra ove godine uvede vize za državljane Rusije predstavlja još jednu potvrdu nastavka kursa ka prekidu veza sa našom zemljom, koje se ionako trenutno približavaju nuli, izjavio je u intervjuu za TASS ambasador Rusije u Crnoj Gori Aleksandar Lukašik.
Kako je naglasio, Crna Gora ovakav kurs obrazlaže nastojanjem da se solidariše sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, kojoj planira da se pridruži 2028. godine.
"Prema procenama nevladinih organizacija, više od polovine građana Crne Gore podržava integraciju u EU. Istovremeno, nije tajna da većina Crnogoraca ne odobrava dalje urušavanje odnosa sa Rusijom kao cenu budućeg članstva u EU", napomenuo je Lukašik.
Ukazao je na to da posebnu zabrinutost izražavaju predstavnici hotelijerskog i ugostiteljskog sektora, vlasnici i zakupci nekretnina i turistički operateri, koji predviđaju nagli pad prihoda usled očekivanog smanjenja broja ruskih turista u Crnoj Gori nakon uvođenja viznog režima.
"Budući da je Podgorica svoje unutrašnje zakonodavstvo već uskladila ili ga usklađuje sa propisima i pravilima EU, rizici kojima su izloženi ruski državljani prilikom posete Crnoj Gori malo se razlikuju od rizika kojima su izloženi tokom boravka na teritoriji država Evropske unije. Ambasada će iskoristiti sve raspoložive mogućnosti za zaštitu prava i interesa ruskih državljana", poručio je.
Ruski ambasador je naglasio da je proatlantska orijentacija spoljne politike Crne Gore dovela do gotovo potpunog zamrzavanja rusko-crnogorskog dijaloga i izazvala sasvim predvidljiv nagli porast nepoverenja ruskih investitora.
"U celini gledano, bilateralni odnosi trenutno prolaze kroz najoštriji pad bez presedana u istoriji. Za to nismo mi krivi, ali predlažemo da se krene putem normalizacije odnosa. Na crnogorskim partnerima je da naprave sledeći korak", istakao je.
Lukašik je podvukao da je ulazak Crne Gore u EU suveren izbor Crne Gore. Međutim, Moskva ne može zatvarati oči pred militarizacijom ove organizacije koja se nastavlja, njenom usmerenošću na zaoštravanje konfrontacije sa Rusijom, vojnom pomoći kijevskom režimu, pooštravanjem antiruskih sankcija i provokativnim akcijama koje približavaju izglede za izbijanje oružanog sukoba velikih razmera.
"Navedeni faktori svakako dolaze u prvi plan prilikom naše procene procesa proširenja EU prijemom novih članica, koje će automatski preuzeti dodatni teret odgovornosti za pogoršanje odnosa sa našom zemljom", istakao je.
Ambasador Rusije je dodao da, istovremeno, ozbiljne sumnje izazivaju i nade Podgorice da će od članstva u Evropskoj uniji ostvariti koristi u socijalno-ekonomskoj sferi, imajući u vidu kolosalne gubitke koje trpe zemlje EU, zarobljene u sistemskoj krizi, usled odustajanja od trgovinske i energetske saradnje sa Rusijom.