Mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikije izjavio je da je nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović nudio sveštenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske da se "odvoje od Beograda i kažu šta im treba".
Mitropolit je ovo rekao u intervjuu za RTV Podgorica navodeći da je zbog toga još više nerazumno optuživati njega i pokojnog mitropolita Amfilohija da su separatisti i da odvajaju Crnu Goru od SPC-a, te rekao da su odnosi sa Beogradom čvrsti.
Poručuje da su pojedini želeli da litije predstave kao političke, ali da su one bile isključivo autentični, duhovni, svenarodni pokret, koji je ujedno imao i političke posljedice.
"Po osnovnom nervu nije bilo politički, nego duhovni. Bilo je važno da se odbrane svetinje, a time i naša istorija, naše pamćenje, naša duhovnost, kultura, tradicija, sve ono što jesmo. Taj pokret je proistekao iz duše cijelog naroda. Nije proizveden sa strane, niti iz Beograda, niti iz Brisela, niti iz Moskve. Nastao je ovde i mi smo se borili. Ako je neko vodio naše litije, to je mogao biti samo Gospod Isus Hristos, Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Petar Cetinjski, a ne nikakav Aleksandar Vučić, da se razumemo. I da je on pokrenuo litije i da je on tako sprečio separatizam u Crnoj Gori. To su manipulacije koje ne priliče jednom ozbiljnom čoveku. Tu je žestoko promašio", kazao je Joanikije.
"Svaka čast, ali te stvari se tako ne rade. Nama podmetati, imputirati separatizam, kada smo ovde bili u najtežoj mogućoj situaciji, kada je donesen Zakon o slobodi veroispovesti, a nama je direktno predloženo: 'Odvojte se od Beograda i recite šta vam treba'. Ja sam svedok toga. Nudio nam je to Đukanović. Apsolutno to nije moglo da dođe u obzir. Pojedini mediji u Srbiji su i ranije širili laži i dezinformacije da je mitropolit Amfilohije separatista i da on odvaja Crnu Goru. Nije fer nama podmetati separatizam i na takva podmetanja ne mogu da budem ravnodušan", istakao je mitropolit Joanikije.
Komentarišući odnos sa patrijarhom Porfirijem, Joanikije je rekao da su prijatelji još iz studentskih dana i da je ostao isti kroz mnoge decenije.
"Naši odnosi su u međuvremenu bili samo još bogatiji i sadržajniji. Imam veliko poverenje u našeg patrijarha. On je čovek velike širine, koji prihvata drugačije mišljenje, zaista ga prihvata, koji zna da sasluša drugačije mišljenje i koji ima onu širinu duha koju i treba da ima srpski patrijarh. S druge strane, on je srpski patrijarh, ja sam mitropolit crnogorsko-primorski i, naravno, ja sam na takvoj stolici koja se uvek borila za jedinstvo Srpske pravoslavne crkve. To se zna kroz istoriju Mitropolije i naše pomesne crkve, svetosavske. Ta različita mišljenja ne mogu da dovedu u pitanje moj odnos prema patrijarhu, prema Patrijaršiji i prema Srpskoj crkvi. To je prosto neupitno. Srpska crkva je moj život", kazao je mitropolit.
Uveren je da će se, kroz "sva ova proveravanja i kroz sve muke" kroz koje prolaze, dogoditi i obnavljanje duhovnog života, jer te "provere i krize koje nam se događaju" zapravo "nam polako ukazuju na pravi put kojim treba da idemo".
"Tu su se mnogi mešali, mnogi su želeli da pokvare te naše bratske odnose, ali u tome nisu uspeli. Znam kako je to bilo i ranije, kada su se mnogi upetljavali da zavade blaženopočivšeg mitropolita i patrijarha Irineja. Nisu uspeli da ih zavade. Apsolutno nisu mogli da nanesu neku veću štetu u to vreme, da naš mitropolit eventualno bude na nekoj drugoj, suprotnoj strani od svog patrijarha. Iako na Saboru, znate kako, diskutujemo kao braća, kažemo svoje mišljenje i želimo da se svi problemi reše tu, na Saboru. Diskutujemo iskreno, pošteno, pa ćemo naći neko rešenje. Braća smo, kazaćemo jedni drugima svoje mišljenje. Može da bude nesporazuma, ali ćemo ih i prevazići", navodi mitropolit Joanikije.
Ističe, kako prenosi portal RTV Podgorica, da nikakva veća ovlašćenja sa Episkopskim savetom Crkva u Crnoj Gori nije imala nego što ih je imala ranije. Objašnjava da to nije ni kanonska ni ustavna obaveza i kategorija.
"Postojao Episkopski savet formalno ili ne postojao, nama episkopima sa određenog područja niko ne brani da se povremeno sastanemo i razgovaramo o pitanjima koja su vezana za život Crkve na tom području. Mi se, naravno, povremeno i sastajemo. Pre svega, sastajemo se da odslužimo svetu službu, da se Bogu pomolimo. Na takav način učvršćuje se i jedinstvo Crkve, a onda u jednodušnosti i slozi raspravljamo i donosimo određene odluke. Mi smo se sastajali i prije formiranja tog Episkopskog saveta i poslije njegovog formiranja. Episkopski savet je i formiran samo zato da bi se regulisali odnosi sa državom Crnom Gorom", objašnjava mitropolit Joanikije.
Ukazuje i da su regulisani odnosi SPC-a sa državom Crnom Gorom. Potpisan je, kako kaže, i Temeljni ugovor, sve je to završeno i da, u suštini, ne treba "komplikovati stvari nekakvom administracijom i nekim suvišnim postupcima".
"Pojedini ljudi su mislili da je to polako odvajanje i buduća autokefalija. Mi se sve vreme borimo za jedinstvo Srpske pravoslavne crkve, ali se borimo i za očuvanje statusa Mitropolije i drugih eparhija u Crnoj Gori, koje imaju svoju istoriju. To su svetosavske eparhije, to nije mala stvar. Nisu to eparhije koje su nastale juče. Naravno, i one koje su nastale juče imaju puno pravo i dostojanstvo, ali se ipak poštuje i uvažava istorija. Mitropolija crnogorsko-primorska ima zaista puno dostojanstvo i uvažavanje u SPC. I nema potrebe da se to na bilo koji način dovodi u pitanje, jer nam je jedinstvo Crkve na prvom mestu", istakao je Joanikije.
Poručuje i da je priča oko izdvajanja Boke kotorske iz sastava Mitropolije došla iz političkih krugova.
Podvlači da su njegovi odnosi sa patrijarhom dodatno učvršćeni i da neke eventualne sitnice ne mogu da poremete njihove dobre odnose.
"Njemu ne mogu da zaboravim što je bio vitez ovde kad je bilo moje ustoličenje. Bila je to hrabra odluka da u onakvoj situaciji sedne u helikopter radi mog ustoličenja. To je bila i borba za crkvu, naša zajednička borba za njen identitet, prava i opstanak. Upravo me on i predložio za mitropolita", kazao je mitropolit Joanikije.
Smatra da se nedovoljno pažnje posvećuje zaštiti ćirilice, te da se jasno vidi da ćirilica nije dovoljno zaštićena.
"Crna Gora baštini tradiciju pravoslavne duhovnosti. Ovde je većinski narod, ipak, pravoslavni. Zna se kakva je to tradicija, od svetih Ćirila i Metodija, preko svetih Nemanjića, pa onda Balšića, Crnojevića, Petrovića… Sve je to deo ćirilične tradicije. Ne smijemo zaboraviti Oktoih, prvu štampanu knjigu kod Južnih Slovena. A prije Oktoiha imamo Miroslavljevo jevanđelje, Svetosavsku krmčiju i druga velika dela srednjovjekovne srpske pismenosti. Božidar Vuković Podgoričanin treba da nam bude na ponos. On je uradio nešto izuzetno za svoje vreme. Znali smo da stvaramo i u najtežim vremenima. Petrovići su baštinili istu tu tradiciju, ponosili se njome i često je isticali. Na šta ćemo se mi osloniti ako sve to izbrišemo", rekao je Joanikije.
Nije u redu, kako je rekao, da i srpski jezik ne bude službeni iako se dominantno govori u Crnoj Gori, te da je to neshvatljivo.
"Ako je nešto dominantno i ima toliko dugu tradiciju, kako onda da nema svoje mesto u državi? Nažalost, to su ostaci prethodnog režima koje smo nasledili. S tim polako treba izaći na kraj i verujem da ćemo uspeti".
Smatra da su se brojne stvari u Crnoj Gori promenile i da se lakše komunicira sa institucijama.
"U vreme mog ustoličenja, s ove televizije su se izlivale valovi mržnje prema Crkvi. Nije problem što me neko ne voli. Podrazumeva se da me mnogi ljudi ne vole, kao što me neki vole, ali to ne treba da preraste u mržnju. Danas ovde, na istoj televiziji, razgovaramo slobodno, ljudski, pošteno i bratski. I u državi se mnogo toga promenilo, u to nema sumnje", kazao je Joanikije.
Rekao je da se pokazalo da je "nasušna potreba" da se gradi još nekoliko hramova u Podgorici što prije.
"Ispred Crkve Svetog Đorđa svake nedelje imate od 200 do 1.000 ljudi koji stoje izvan crkve. Nemaju ljudi gde da uđu, mala je crkva, a ne mogu svi ljudi da dođu u hram, a i on je stalno pun. Ljudi govore ‘Šta će više da grade hramove’, ali se pokazalo da je nasušna potreba da se gradi još nekoliko hramova u Podgorici što pre. Za hram, koji će se graditi na Koniku, dobili smo lokaciju od strane Glavnog grada, uz saglasnost Vlade, a ubrzo će početi gradnja", kazao je Joanikije.