Svedok na suđenju za masakr u Dobrovoljačkoj: Bio sam na podu krvav, posledice mučenja osećam i danas

Svedok Tužilaštva na današnjem ročištu "Ejupu Ganiću i drugima" pred Sudom BiH rekao je da su ga nakon zarobljavanja iz kolone u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u prostorijama FIS-a tukli i nogama i puškom u više navrata i da od tog premlaćivanja trpi posledice i danas, prenosi RTRS.

Svedok kome je sudsko Veće odobrilo da mu se u javnosti ne otkriva identitet precizirao je da je od stresa za kratko vreme osedeo, da i danas vrlo često ne može da spava i da mu se često, pogotovo u maju, vraćaju traumatične slike koje je preživeo u Sarajevu pri napadu snaga Armije BiH na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj koja je napuštala Sarajevo.

On je precizirao da je od stresa za kratko vreme osedio, da i danas vrlo često ne može da spava i da mu se često, pogotovo u maju, vraćaju traumatične slike koje je preživeo u Sarajevu.

Kako je sve počelo?

Svedok se prisetio dana koji su prethodili napadu i detaljno je opisao sve čega je uspeo da se seti.

"Dvojica vojnika su 1. maja imala slobodan dan i izašli su u kafić preko puta komande, a iako su i mene zvali, nisam otišao i neposredno nakon njihovog odlaska čuli su se pucnji iz tog pravca iako su oni izašli bez oružja, pozvana su kola Hitne pomoći, oni su u nju strpani i odvezeni", rekao je svedok.

On je naveo da su nakon toga raspoređeni u komandi i da se očekivao napad, koji je u poslepodnevnim časovima krenuo iz pravca Miljacke, odakle su se čule eksplozije i pucnjava.

Dodao je da je bio raspoređen na gornjoj strani zgrade prema džamiji i da su i na njih ispaljivani trombloni, suzavac i pucano iz pešadijskog naoružanja, te da su zbog toga sišli u podrum po maske.

"U hodniku sam video telo prekriveno čaršavom", ispričao je svedok i napomenuo da je i vozač koji je dovozio hranu za vojnike takođe bio ranjen i da mu nije poznato šta se sa njim kasnije desilo.

On je rekao i da ga je 3. maja obavestio starešina Stanković da su se dogovorili i da će biti razmenjeni, da se ukrcaju u vozila i da samo ponesu lične stvari i lično naoružanje.

Prema njegovim rečima, u kasarnu je sa pripadnicima Unprofora došao i Alija Izetbegović, te da im je rečeno da će uz pratnju otići u Lukavicu.

"Kolona je krenula i nakon stotinak metara na nas je otvorena vatra, kolona se prekida, a nama je naređeno da predamo oružje", rekao je svedok i dodao da su im to naredili ljudi od kojih su neki bili u civilu, a neki u različitim uniformama.

Ispričao je da im je naređeno da legnu na trotoar, da je čuo pucnjavu i jauke ali da nije video da li je iko ranjen.

On kaže da su se iz okolnih zgrada čuli povici "pobijte četnike", da su potom odvedeni u FIS i da je tamo video Gorana Vukovića koji je bio skinut u vojničke gaće, da su ga tukli pred svima i automatskom puškom, dodajući da su i njega tukli u više navrata.

"Jedan me je uhvatio za glavu i rekao mi da zinem i onda mi je ubacio cev u usta, opsovao mi četničku majku, a potom rekao da čučnem i da kažem koje koleno više volim. Od tih dana i sada imam strah i stres a naročito u maju", ispričao je svedok.

On je precizirao da su ga tukli u dva-tri navrata, da su to činile dve osobe od kojih je jedna bila u civilu, a druga u uniformi policije.

Završio sam na podu i bio sam sav krvav, prisetio se svedok dodajući da su ga tukli rukama, nogama i oružjem, da je od siline udaraca udarao i u radijator.

Svedok napominje i da je od silnih udaraca, kada je pao na patos, tri-četiri puta odskočio od poda i da sumnja da je imao srčani napad.

On je pojasnio da se prilikom sortiranja zarobljenika bojao da neko ne primeti da je stariji i da nije redovan vojnik, te naglasio da se to kojim slučajem desilo - ne bi nikada odatle izašao živ.

"Kada je došao autobus dvojica oficira su me ubacila u prvi autobus i odatle smo prevezeni u Lukavicu", ispričao je svedok.

Naredno ročište zakazano je za 15. mart.

Napad na kolonu JNA u Sarajevu ili Masakr u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine je napad koji su izvršile snage Armije BiH 3. maja 1992. na kolonu vozila JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koja se povlačila prema kasarni u Lukavici.

U izveštaju MUP-a Republike Srpske, sudskim spisima i prema Republičkom centru za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske, ovaj događaj, kao i ubistva 2. maja, se vode pod zajedničkim imenom "Slučaj Dobrovoljačka", te se i broj od 42 poginula pripadnika JNA odnosi na sva ta dešavanja, a ne samo na poginule u Dobrovoljačkoj ulici.

Za napad na kolonu, ubistva, ranjavanje i zlostavljanje pripadnika JNA i civila optuženi su Ejup Ganić, Zaim Backović, Hasan Efendić, Hamid Bahto, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško, koji su obavljali visoke političke, vojne i policijske dužnosti.