U prošlosti su određene države članice Evropske unije postavljale različite uslove državama kandidatima za članstvo, ali bi svi ti uslovi mogli da budu sitnica u odnosu na ono što Hrvatska već godinama ispostavlja Srbiji, ukazao je predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.
Tako je, recimo, Italija u prošlosti uslovljavala Sloveniju za članstvo u EU, dok je kasnije Slovenija uslovljavala Hrvatsku, ali da bi hrvatsko uslovljavanje Crne Gore moglo da pokaže šta Srbija može da očekuje od Hrvatske.
"Svi su nekome nešto uslovljavali, ali ono što stalno govorim, pošto pratim hrvatsko-srpske odnose, da je onda sve to bila 'mala maca' u odnosu na ono što Hrvatska već ispostavlja godinama. Svi njihovi funkcioneri, bez obzira iz koje opcije dolazili, imaju nekoliko glavnih zahteva prema Srbiji. To se ponavlja iz godine u godinu, posebno kad su izbori, a uvek su neki izbori i tamo", naveo je Štrbac za Tanjug.
Naglasio je da Hrvatska insistira da se reši pitanje granice na Dunavu, ali da nesporazum postoji u načinu povlačenja granične linije, jer Srbija zahteva povlačenje linije po sredini Dunava, dok Hrvatska želi razgraničenje po katastru zato što je, kako je rekao, Dunav promenio tok zbog čega su određene parcele koje su pripadale Hrvatskoj ostale u Srbiji.
Štrbac je rekao da je drugo aktuelno pitanje na kom insistira Hrvatska, rešavanje pitanja nestalih u ratovima 90-ih.
"Hrvatska traži nestale iz rata, i evo, po njihovim podacima, trenutno se 1.720 još traži. Stalno tu brojku ponavljaju, ona se onako godišnje smanji na nekoliko desetina, ali nećete od njih čuti da u toj brojci ima nešto više Srba nego Hrvata, tako da je i nama to u interesu", objasnio je on.
Dodao je da "Veritas" ima spisak nestalih na kom se nalazi oko 1.500 nestalih, kao i da se na zvaničnoj listi Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ne nalaze svi nestali Srbi.
"Na toj listi od 1.700, a mi imamo još oko 500 koji nisu na toj listi, a nestali su zaista. I još jedan podatak koji je interesantan, u Hrvatskoj ima oko 900 ekshumiranih, a neidentifikovanih posmrtnih ostataka i to je više od pola sa tog spiska koji se traže. Kad bi oni bili svi identifikovani, ta brojka bi se prepolovila. U toj brojci od oko 900 ima skoro 400 Srba, što sami Hrvati kažu", rekao je Štrbac.
Podsetio je i da Hrvatska zahteva da se stave van snage zakoni u Srbiji kojima je uspostavljena nadležnost Srbije za procesuiranje ratnih zločina na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.