Bivši predsednik i premijer Crne Gore Milo Đukanović biće ove sedmice saslušan pred sudijom za istragu Višeg suda u Podgorici u okviru postupka koji se odnosi na privatizaciju "Telekoma" iz 2005. godine. Saslušanja su zatražena zbog sumnji da je tokom privatizacije telekomunikacione kompanije isplaćivan milionski mito putem navodno fiktivnih konsultantskih ugovora.
Pored Đukanovića, planirana su saslušanja njegove sestre Ane Đukanović, biznismena Veselina Barovića, bivšeg direktora "Telekoma" Olega Obradovića i Damjana Hoste, koji je učestvovao u pregovorima o prodaji akcija, prenosi RTCG.
Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države preuzeo je krivično gonjenje u ime Crne Gore nakon što je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) prošle godine odbacilo krivičnu prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), uz obrazloženje da je apsolutno zastarela.
Specijalno državno tužilaštvo je, početkom avgusta 2025. godine, zbog zastare odbacilo krivičnu prijavu protiv Mila Đukanovića, njegove sestre Ane i više drugih osoba. Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Podgorici zauzelo je u međuvremenu stav da u ovom predmetu nije nastupila zastara. Tužilaštvo se potom žalilo Vrhovnom sudu, koji je odbacio njihovu žalbu kao nedozvoljenu i time dao za pravo Višem sudu. Tako je otvoren put za nova saslušanja ključnih aktera više od dve decenije nakon privatizacije državnog telekomunikacionog operatera.
U pitanju je afera iz 2005. godine kad je tadašnja državna kompanija prodata "Mađar telekomu". Afera "Telekom" je nastala kada su američki istražni organi utvrdili da su prilikom prodaje crnogorskog "Telekoma" sa više od sedam miliona evra podmićena najmanje dva crnogorska funkcionera i advokat, sestra tada najvišeg vladinog funkcionera. Ana Đukanović je tužila medije koji su je pominjali u tom kontekstu, negirajući optužbe.
Kupac crnogorskog Telekoma, kompanija "Mađar Telekom" koja je deo "Dojče Telekom grupe", u decembru 2011. platila je kaznu od 95 miliona dolara kako bi izbegla suđenje za korupciju. Toliko su platili poravnanje sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti i berzu koja je ih je optuživala da su podmitili zvaničnike u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori kako bi dobili posao.
Komisija za hartije od vrednosti SAD (SEC) pokrenula je 2011. tužbu protiv čelnika "Mađar telekoma". Mito u slučaju Crne Gore, od 7,3 miliona eura, utvrdio je SEC, plaćen je preko četiri lažna konsultantska ugovora "preko sestre najvišeg zvaničnika Vlade", kako je tada navedeno.