Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je danas u video diskusiji u organizaciji Atlantskog saveta da ima više pozitivnih signala na francusko-nemački predlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine, nego što je bilo kada je predat.
On je dodao da smatra da se ide ka de fakto priznanju "Kosova", i kako je rekao da će to biti pre ili kasnije na pregovaračkom stolu.
Upitan za francusko-nemački predlog, zašto je on drugačiji i da li ima potencijal da reši pitanje KiM, ukazao je da ne postoje samo napori Francuske, Nemačke, već i drugih zemalja Kvinte, kao i izaslanika EU Miroslava Lajčaka da se postigne napredak i smanje tenzije, koje su često izbijale, posebno na severu Kosova i Metohije.
Hrvatski premijer je podsetio da je sutra petnaest godina od kada je hrvatska vlada donela odluku o priznanju samoproglašenog Kosova, i da to nije učinilo pet zemalja članice EU.
"Veujem da mi kao EU želimo stabilnost u regionu Zapadnom Balkana. Dosta nam je destabilizacije, i moramo biti obazrivi u vezi stabilnosti u regionu, jer je poslednja stvar koja treba zapadu sukob na Zapadnom Balkanu. Međutim, moj utisak je, na osnovu direktnih kontakata koje sam imao, da ima sada više pozitivnih signala na evropski predlog, nego što je bilo na početku", dodao je on.
Plenković je kazao da Hrvatska podržava sve što budu dogovorile dve strane, posebno sve što doprinosi stabilnosti i otvaranja puta ka EU.
Na pitanje vezano za odnos sa Srbijom, kao i strepnje da bi Hrvatska mogla da blokira put Srbije u EU, Plenković je rekao da postoji signal dobre volje Srbije.
"U novoj vladi Srbije je na ministarskom mestu politički predstavnik Hrvata. To je novi element koji nismo imali ranije. To je signal dobre volje Srbije", naglasio je on.
Plenković je rekao da su odnosi opterećeni prošlošću i da je on privržen normalizaciji odnosa.
"Moja politika od 2016. je bila da uključimo manjinske zajednice u vlast, i tako smo imali od osam tri predstavnika Srba u parlamentarnoj većini, a u mom drugom mandatu je potpredsednik Vlade predstavnica srpske zajednice. Ta saradnja sa manjinama mi je bila oduvek važna, jer sam želeo da svi građani budu integrisani, nezavisno od etničke pripadnosti, i da se osećaju dobro u hrvatskom društvu", objasnio je on.
Ukazao je da se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Davosu, i da želi da uspostave listu pitanja oko kojih je moguća saradnja.
"Potrebno je da radimo na nizu pitanja. Ali ono što ste mogli da vidite do sada, u pristupnom procesu, je da Hrvatska nije koristila mogućnost blokiranja. Mi smo bili blokirani, ali mi tome ne pribegavamo. Smatram da je bolje rešiti otvorena pitanja na diplomatski način. Postoje mnoga pitanja koja treba da rešimo, a to je moguće i pored procesa evropske integracije", poručio je on.