"Studentska lista" koja je pobedila na izborima i formiraće novu Vladu Srbije, najavila je da će se o raznim pitanjima izjašnjavati građani, što znači da će biti raspisivani referendumi.
Izmenama Zakona o referendumu decembra 2021. godine ukinuto je pravilo da na izjašnjavanje, da bi bilo uspešno, mora izađi više od 50 odsto upisanih birača. To znači da odluku donosi većina od izašlih na referendumu.
"Sva pitanja međunarodnih odnosa moraju da budu ostvarena kroz otvoreni dijalog naših građana. To ne može da kreira jedan čovek. Mi smo se potrudili i u tome uspeli da takav sistem vladavine, u kome jedan čovek odlučuje gde ćemo i kuda se kao nacija kretati, više nikada u Srbiji ne zaživi", naveo je Srdanović.
"Kao što smo naveli u svom programu, 'Studentska lista' se ne zalaže za uvođenje sankcija Rusiji", istakao je Saičić.
Kako je dodao, Srbija je i sama prošla kroz sankcije i razume da one ne predstavljaju rešenje problema.
"Problemi se moraju rešavati dijalogom, pregovorima i dogovorima, a ne sankcijama. Zato nemamo nameru da uvodimo sankcije Rusiji", istakao je.
Koliko smo puta glasali na referendumu i da li je vlast poslušala glas naroda?
Srbija se od 1990. godine šest puta izjašnjavala na referendumu.
Prvi put 1. i 2. jula 1990. godine kada je organizovano glasanje o tome da li prvo treba doneti novi Ustav ili održati višestranačke izbore. Za to da prvo bude donet novi Ustav glasalo je više od 90 odsto onih koji su na referendum izašli.
Tokom 1992. godine održana su dva neuspešna referenduma. Prvi je održan 31. maja i na njemu su se građani izjašnjavali o tome da li su za to da zastava Srbije bude tradicionalna srpska trobojka bez simbola. Za je glasalo 48 odsto upisanih birača, što je prema tadašnjim propisima značilo da nije izašlo dovoljno ljudi, pa je petokraka ostala na zastavi. Istog dana održano je i predizjašnjavanje o grbu i himni Srbije. Za to da nova himna bude pesama "Marš na Drinu" glasalo je 1.730.070, a da to bude "Bože pravde" 1.490.484 građana. Da novi grb bude štit sa četiri ocila, glasalo je 1.586.384 građana, a za grb Nemanjića sa dvoglavim orlom 1.464.011. Prema tadašnjem zakonu Skupština je trebalo da pripremi akt o promeni dela Ustava o državnim simbolima u skladu sa izraženom voljom građana i stavi ga na referendum radi potvrđivanja, ali se to nije desilo.
Iste godine građani su se izjašnjavali 11. oktobra, a pitanje je bilo da li su za odražavanje vanrednih parlamentarnih i predsedničkih izbora. Glasanje nije uspelo, ali su izbori ipak raspisani za decembar.
Na referendumu 23. aprila 1998. godine birači su odgovarali na pitanje da li prihvataju učešće stranih predstavnika na Kosovu i Metohiji. Izlaznost je bila 73,05 odsto, a protiv se izjasnilo čak 94,73 odsto. Za novi Ustav 2006. godine, kojim je čvrsto rečeno da je Kosovo i Metohija deo Srbije, glasalo se dva dana 28. i 29. oktobra 2006. godine, na referendum je izašlo 54,91 odsto upisanih birača. Za potvrđivanje najvišeg pravnog akta glasalo je njih 53,04 odsto.
Poslednji referendum je bio 16. januara 2022. godine, a tada se glasalo po novim pravilima da nije potrebno da se izjasni preko polovine upisanih glasača. Na birališta o promeni Ustava u delovima o pravosuđu, izašlo je 30,65 odsto, a izmene je podržalo 59,62 odsto od izašlih birača (ukupno 1.189.460 glasova), dok je 39,35 procenata odnosno 785.163 njih zaokružilo "ne".
Referendum se kao sredstvo izjašnjavanja najviše koristi u Švajcarskoj. U proseku bude deset do 15 godišnje.
Šta kažu Ustav i zakon - od savetodavnog do obavezujućeg referenduma
Prema Ustavu, Narodna skupština može odlučiti da bilo koju promenu Ustava stavi na potvrđivanje građanima, ali referendum je obavezan ako se izmena odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju i sam postupak za promenu Ustava. Referendum mora biti raspisan i za teritorijalna pitanja.
Prema zakonu postoje obavezujući i savetodavni referendum. Odluka koju građani donesu na prvom je obavezna i država mora da postupi u skladu sa voljom većine izašlih birača. Kada je u pitanju savetodavni on se raspisuje radi pribavljanja mišljenja građana o određenom pitanju od šireg značaja, a odluka građana nije pravno obavezujuća, već služi kao smernica.
"Prema teritoriji na kojoj se sprovodi, referendum može biti republički (na celoj teritoriji ili delu teritorije Republike Srbije), pokrajinski (na celoj teritoriji ili delu teritorije autonomne pokrajine) ili lokalni (na celoj teritoriji ili delu teritorije jedinice lokalne samouprave). Republički referendum raspisuje Narodna skupština, pokrajinski referendum raspisuje skupština autonomne pokrajine, a lokalni referendum raspisuje skupština jedinice lokalne samouprave", piše u Zakonu o referendumu.
Za šta će i da li će nova vlast tražiti mišljenje od građana ostaje da se vidi nakon formiranja institucija. Za sada je izvesno da će o eventualnom članstvu naše zemlje u Evropsku uniju i pod kojim uslovima, u jednom trenutku morati da budu pitani građani.