Direktori u zdravstvenim ustanova ubuduće će se birati na javnom konkursu kako bi na čelu ustanova došli "najbolji kadrovi, stručni po pozivu i poštovani u svojim kolektivima", najavljuju iz Studentske liste, koja je pobedila na parlamentarnim izborima i tek treba da preuzme vlast u Srbiji.
U programu za zdravstvo kažu da "fotelja direktora" neće biti pitanje podele "plena" već odgovornost koja će zahtevati kontinuiranu edukaciju iz oblasti ekonomije, organizacije posla, zaštite prava korisnika, ali i zaposlenih, i veština komunikacije.
"Zdravstvo se od 2015. godine vodi bez dugoročnog plana i nacionalne strategije, a na čelu ustanova postavljaju se stranački kadrovi u takozvanom 'v.d.' statusu, čime se zatvaraju vrata odgovornosti i otvaraju vrata zloupotrebi službenog položaja i korupciji. Poslušnost ne sme biti ispred stručnosti. Pacijenti i zdravstveni radnici su zbog toga izgubili poverenje u sistem. Zakoni se primenjuju slobodno, dok niko ne mari koliko su ti rukovodioci zaista radili svoj posao", navedeno je u programu koji je objavljen na sajtu Studentske liste.
Da će reorganizacija upravljačkog kadra u zdravstvenim ustanovama biti jedan od prioriteta nove vlasti najavio je i jedan od kandidata na Studentskoj listi profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji Aleksandar N. Nešković.
On je za novi broj "Vremena" rekao da je poznato da većina direktora zdravstvenih ustanova nije izabrana na osnovu konkursa, već ih je kao vršioce dužnosti postavio ministar zdravlja, i u tom statusu su "po pravilu godinama, iako je zakonom dozvoljeni maksimum svega šest meseci".
"Postavljanjem novih vršilaca dužnosti direktora rukovođenje u zdravstvenim ustanovama će se vratiti u zakonske okvire i omogućiti da se u kratkom vremenskom periodu raspišu regularni konkursi za rukovodeća mesta. Od kandidata će se tražiti da bez izuzetka ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, kao i da predlože plan razvoja ustanove u narednom periodu", rekao je on.
Ocenio je i da u relativno kratkom vremenu mogu da se srede liste čekanja za pojedine dijagnostičke procedure i intervencije i da se obezbedi njihovo precizno ažuriranje i zaštita od zloupotreba.
Nešković je istakao da je za suštinske, dugoročne promene i unapređenje zdravstvenog sistema neophodna izmena zakonske regulative, uz ocenu da će to biti glavni zadatak novog skupštinskog saziva, u kome većinu imaju predstavnici studenata, odnosno Studentska lista.
Ocenio je da je zdravstveni sistem u Srbiji "jako napet, neefikasan, rigidan, zastareo, osetljiv i na manje izazove".
U programu Studentske liste navodi se da će da vrate "snagu, dostojanstvo domovima zdravlja i izabranim lekarima", kao i da će pacijenti većinu analiza i dijagnostičkih procedura za hronične bolesti obavljati odmah u svom komšiluku. Najavljuju i da će sve lekare povezati jedinstvenim informacionim sistemom.
Što se tiče "hitne pomoći" navode da brzina njihovog dolaska više neće zavisiti od toga da li neko živi u centru grada ili u najudaljenijem selu jer, kako kažu, svaki život vredi jednako.
Najavljuju rešavanje pitanja palijativne nege i da će ona biti dostupna za sve kojima je potrebna.
"Uvešćemo potpunu digitalnu kontrolu planiranih intervencija i dijagnostičkih procedura gde su jedina merila potrebe najtežih pacijenata", navode u programu.
Nisu zaboravili ni mlade koji tek sada završavaju medicinske fakultete i škole. Najavljuju da će uvesti jasan sistem zapošljavanja odmah po završetku školovanja.
"Mladi lekari će preko redovnih i javnih konkursa dobijati prvo zaposlenje, plaćeni staž i specijalizacije prema stvarnim potrebama stanovništva", stoji u programu.
U planu je i uvođenje stroge i javne kontrole kvaliteta rada svake zdravstvene ustanove, kao i da će svi biti nagrađeni spram merljivog i konkretnog učinka. Najavljuje se i vraćanje stomatoloških usluga u okvir domova zdravlja i proširenje paketa usluga iz prava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Studentska lista se pozabavila i postojanjem javnih apoteka, koje su poslednjih godina u teškom stanju. Mnoge su ušle u privatno-javna partnerstva. Poslednja u nizu je "Apoteka Beograd", čiji je opstanak ugrožen.
"Apoteke se ne otvaraju samo tamo gde ima profita, već tamo gde su potrebne ljudima. Naš plan je da uvedemo obavezu postojanja apoteka u javnom vlasništvu. Protiv nestašica lekova se borimo kroz sistem ranog upozoravanja sa listom kritičnih lekova i obaveznim minimalnim zalihama. Uvodimo jedinstvenu cenu leka istu u svakoj apoteci i obavezu ugovaranja sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Interes javnog zdravlja mora biti iznad interesa tržišta, a apoteka mora biti mesto gde građani dobijaju lek onda kada im je potreban, gde im je potreban i po ceni koja im je priuštiva", stoji u programu.
U planu je i otvaranje mreže centara za mentalno zdravlje, koji će biti dostupni svima, kao i otvaranje Nacionalnog centara za traumu i krizne situacije.
"Duševna bol nije slabost, već ljudski poziv za više razumevanja, brige i ljubavi. Izgradićemo zdravstveni sistem u kome lekar poznaje svog pacijenta. Sistem u kom pacijent veruje svom lekaru. Vratićemo struku zdravstvenim radnicima, sigurnost pacijentima, a dostojanstvo svim građanima naše zemlje", stoji u programu.