Nekada su javne apoteke bile najzdravije tkivo srpske privrede, sa modernim galenskim laboratorijama, a danas su u svim gradovima u Srbiji dovedene na rub propasti. Problemi su krenuli prvo u manjim gradovima, zatim u većim, da bismo na kraju gledali kako se urušava i jedna od najvećih i najuglednijih – "Apoteka Beograd".
Studentska lista, koja je pobedila na nedavno održanim parlamentarnim izborima, u svom programu za zdravstvo predviđa postojanje javnih apoteka, navode i da je važno da se one ne otvaraju samo tamo gde ima profita, već tamo gde su potrebne ljudima.
"Naš plan je da uvedemo obavezu postojanja apoteka u javnom vlasništvu. Protiv nestašica lekova se borimo kroz sistem ranog upozoravanja sa listom kritičnih lekova i obaveznim minimalnim zalihama. Uvodimo jedinstvenu cenu leka istu u svakoj apoteci i obavezu ugovaranja sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Interes javnog zdravlja mora biti iznad interesa tržišta, a apoteka mora biti mesto gde građani dobijaju lek onda kada im je potreban, gde im je potreban i po ceni koja im je priuštiva", stoji u programu Studentske liste.
Predstavnici Studentske liste moraće ozbiljno da se pozabave ovim problemom. Neće im biti lako da ponovo pozicioniraju javne apoteke pred naletom velikih stranih lanaca, koji preuzimaju tržište, guraju u stranu, ne samo javne, već i privatne domaće apoteke.
A javne apoteke, u vlasništvu lokalnih samouprava, počele su da propadaju od 2013. godine. Nekoliko je faktora uticalo na to. Jedan je to što je 2013. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje potpisao ugovor i sa privatnim apotekama, te su lekovi na recept mogli da se dobiju u državnim i privatnim apotekama. Argument za to je bilo "razbijanje monopola".
Drugi razlog su centralizovane javne nabavke. To znači da su javne apoteke lekove koji se izdaju na recept nabavljale preko centralizovanih javnih nabavki (koje sprovodi RFZO), dok su privatne apoteke lekove nabavljale direktno od dobavljača, direktno pregovarale o popustima i tako brže punile rafove.
A koliko su važne javne apoteke najbolje se vidi u kriznim situacijama. Epidemija virusa korona to je pokazala.
Tada su se državne apoteke odrekle marži te su maske, alkohol, građani mogli da kupe po nabavnim cenama. U privatnim apotekama nije bilo tako. Čak je bilo i onih koje su u tim kriznim situacijama videle priliku da se više zaradi, te su višestruko povećavale cene.
Među prvima sunovrat su doživele "Apoteka Šabac", zatim "Apoteka Pančevo". Javne apoteke u Šapcu su zatvorene, lokali izdati ili zatvoreni, dok se "Apoteka Pančevo" nalazi se u dugogodišnjem postupku likvidacije i stečaja.
Sličnu sudbinu doživele su i ostale apotekarske ustanove i Zrenjaninu, Užicu, Požarevcu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu, Beogradu. Neke su ušle u privatno-javna partnerstva, poput apoteka u Novom Sadu i Kruševcu.
Pre šest godina (2019) nemačka kompanija "Benu" dobila je koncesiju za Apoteku "Novi Sad". Time je Apoteka "Novi Sad" zvanično ušla u javno-privatno partnerstvo sa kompanijom "Benu" na period od 15 godina. Zadržane su apoteke na 28 lokacija u gradu.
Koncesionar za Apotekarsku ustanovu u Kruševcu je "Dr Maks", a koncesija je potpisana 2020. godine na period od 15 godina.
Trižište prodaje lekova danas drže strani apotekarski lanci. Tu su pre svega nemački "Benu", koji na svom zvaničnom sajtu navode da u Srbiji imaju 456 apoteka, ali i "Dr Maks" čije je sedište u Pragu u Češkoj, koji ima višer od 400 apoteka u Srbiji."Benu" je ćerka firma veledrogerije "Feniksa", najveće veleprodaje lekova u Srbiji, koja pokriva oko 40 odsto domaćeg tržišta. "Feniks" je i jedna od najvećih veleprodaja lekova u Evropi.
"Apoteka Beograd" najduže se držala, ali je sada bukvalno pred zatvaranjem. Svojevremeno je bila jedna od naprofitabilnijih firmi Grada Beograda, često su izdvajali novac za plate zaposlenih u GSP-u, plate mladih lekara i medicinskih sestara, program vantelesne oplodnje u prestonici, zatim sadnja platana u Bulevaru kralja Aleksandra.
Apoteka Beograd sada je na kolenima. Prethodna vlast isplatila je 16 zaostalih zarada zaposlenima i obećali su sredstva za nabavku lekova, kako bi mogli da nastave sa radom. Do danas sredstva nisu stigla.
Predsednica sindikata "Opstanak Apoteka Beograd" Jelena Šikuljak kaže da se dugovanja "Apoteke Beograd" i dalje gomilaju, da nemaju sredstva za nabavku lekova, tako da ne mogu da rade i zarade svoje plate.
"Ponovo se nagomilavaju dugovi. Imaćemo tri neisplaćene plate 15. novembra. Ako se to nagomila opet nam neće biti overene zdravstvene knjižice u januaru", kaže Šikuljak za RT Balkan.
Navodi da je blokiran račun, da je dug dostigao dve milijarde dinara. Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas ih radi manje od 40, nekada je u sistemu radilo 1.000 zaposlenih, sada ih je manje od 250. Nadaju se rešenju problemu do dolasku nove vlasti u Srbiji, da će ostvariti ono što su naveli u svom programu.
"Radimo na projektu, koji će biti logistički plan poslanicima Studentske liste, da im bude lakše. Očekujemo, kada se formira nova vlast, da nam pomognu kroz 'finansijsku injekciju' da možemo da poručimo lekove i da pokušamo da zaradimo naše plate. Studentska lista je do detalja upoznata sa našim problemima", navela je ona.
Nagomilani problemi ne muče samo državne, već i domaće privatne apoteke. Pod naletom velikih stranih lanaca mnogima je ugrožena egzistencija.
Aleksandra Dimitrijević Salom, iz Udruženja privatnih apoteka SPAS kaže da se oduvek zalagala za donošenje Zakona o apotekarskoj delatnosti, da se zakonski uredi ta oblast.
"Ta oblast je uređena pravilnicima, koji su podložni stalnim promenama. Donošenjem Zakona jasno bi se definisao potreban broj apoteka, kolika mora da bude distanca između njih, ko mogu da budu vlasnici. Zalažemo se da apoteke mogu da otvaraju farmaceuti, da u svakoj smeni obavezno mora da radi farmaceut i farmaceutski tehničar. Sada čujem od pacijenata da u apotekama rade i tehničari drugih struka- poljoprivredni tehničari, arhitektonski tehničari. To je nedopustivo. Sada imate manjak farmaceuta i oni zapošljavaju koga stignu. Apoteke zaslužuju Zakon o apotekarima", rekla je Salom za RT Balkan.
Naglasila je da apoteke nisu "prodavnice", da se u njima obavlja delikatan posao koji zahteva dobru kontrolu jer se radi sa pacijentima. Ukazala je i na problem gde se nedostatak kadra (farmaceut, farmaceutski tehničar) pokušava da reši otvaranjem privatnih farmaceutskih fakulteta i raznih "akademija".
"Država je dozvolila otvaranje stranih lanaca, tu se svašta dešava. Pretvorile su se apoteke u biznis, ne u uslugu. Imamo nelojalnu konkurenciju. Ne možete da imate veledrogeriju i da imate lanac apoteka. To je nelojalna konkurencija", zaključila je ona.