Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti znaju šta se od njih očekuje uoči sastanka u ponedeljak 27. februara u Briselu.
Lajčak je u intervjuu za portal "Pavlović tudej" naglasio da SAD veoma snažno podržavaju evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
"Imao sam nekoliko sastanaka sa oba lidera odvojeno. Sa predlogom su upoznati, naravno, do detalja. Prošlog vikenda tokom Minhenske bezbednosne konferencije odvojeno su se sastali sa šefom diplomatije EU Žozepom Boreljom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Oni su vrlo jasno čuli šta Evropska unija očekuje od njih. Imamo predlog, a onda sledi primena. Rekli smo da očekujemo usvajanje predloga i očekujemo angažovanje pri primeni, na osnovu predloga koji smo izneli", najavio je Lajčak i dodao da su i lideri pozvani da dođu sa realnim i konstruktivnim predlozima za ovaj deo dokumenta.
Na pitanje da li će se Zajednica opština sa srpskom većinom uopšte naći na dnevnom redu, Lajčak kaže da predlog sadrži i odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na "Kosovu".
"Tu su i druge stvari. Očekujemo da oni prihvate dokument koji ima vrlo jasnu referencu o tome i očekujemo da razgovaraju o tome kako da ga sprovedu".
Dva Ustava?
Razgovore je ocenio kao veoma teške jer se akteri bave pitanjima od najveće važnosti nacionalnog identiteta.
"Takođe imamo posla sa dve realnosti. Imamo dva Ustava, koji nisu kompatibilni kada je u pitanju definicija "Kosova". Zato treba da normalizujemo odnose kako ne bi došlo do sukoba ove dve realnosti. Nažalost, videli smo ovaj sukob više puta, na severu Kosova, posebno pred kraj prošle godine. Dakle, normalizacija je neophodna. Obojica lidera znaju da je ovo ogroman zadatak, izazov i odgovornost", objasnio je Lajčak i dodao da je očigledno da se obojica političara bore za svoje interese.
Međutim, kaže da je atmosfera na poslednjim sastancima bila puna poštovanja.
"Prošli put smo proveli više od osam sati u prostoriji, tako da možete zamisliti. Oni su tamo uglavnom sami, samo sa predstavnikom Boreljom i sa mnom. To znači da mogu biti veoma otvoreni. Postoje trenuci napetosti, naravno, ali kao što sam rekao, oni ne pokušavaju da se pretvaraju ili da igraju igrice, jer dobro poznaju realnost i zato su razgovori veoma iskreni. Oni su otvoreni jer ne možete ništa da sakrijete. A opet, kao što rekoh, i jedni i drugi znaju kolika su velika očekivanja, da mediji čekaju ispred zgrade, da će svaka reč biti ocenjena posle sastanka. Tako da rade na pronalaženju puta napred. I za oboje je, naravno, veoma važno da ne budu gubitnici u procesu. Što u potpunosti poštujemo, i zaista verujemo da je ono što predlažemo rešenje od koje svi dobijaju", ponovio je Lajčak.
Kada je preuzimanje krivice za nesprovođenje Zajednice srpskih opština u pitanju, specijalni predstavnik EU kaže da bi mu život bio lakši da su svi dosadašnji dogovori bili ispoštovani.
"To nije bio slučaj. Ne možemo promeniti prošlost. Mislim da traženje krivca ništa ne bi pomoglo. Jedna stvar koju sam naučio iz prethodnog sporazuma je da nisu dovoljne samo plemenite namere i dobri tekstovi, već ćete morati da imate deo za implementaciju, koji to zaista detaljno precizira. Očekujemo da implementacija počne odmah. Razlog zbog kojeg želimo ovaj aneks je da se on upravo bavi time kako da primenimo sve članove sporazuma. Nemamo apsolutno nikakvu nameru da dozvolimo da se ovaj proces odugovlači. Takođe je u interesu obe strane, Kosova i Srbije, da se sporazum u potpunosti primeni".
On naglašava da nema kompatibilnosti kod dvojice lidera kada je reč o "međusobnim priznanju", ali da ovaj predlog nije konačan dokument i da se naglašava da će se nastaviti sa postizanjem sveobuhvatne normalizacije odnosa između tzv. Kosova i Srbije.
Lajčak je zaključio da oseća veliku odgovornost za ovaj proces, koji ako se dobro uradi, treba da donese boljitak po čitav region i ljude, a "Kosovo" i Srbiju približi članstvu u Evropskoj uniji.
Na to kako mu izgleda trenutna situacija što se tiče ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU, kaže da je proces integracije mnogo složeniji i komplikovaniji, "zbog veoma složene prošlosti, koja još uvek proganja sadašnjost".
"A prošlost je veoma prisutna u današnjoj agendi i utiče na bilateralne odnose i ukupnu atmosferu. Druga stvar koju treba da kažem, samokritički, jeste da Evropska unija nije pokazala isti nivo posvećenosti kao na početku. Ove godine se navršava 20 godina od kada je EU dala svečanu obavezu u Solunu i od tada je samo Hrvatska pristupila Evropskoj uniji. To definitivno nije rezultat za koji možemo da se pohvalimo. Proveli smo nekoliko godina kada je proširenje bilo skoro tabu. Svi se sećamo zloglasnog inauguracionog govora Žan-Kloda Junkera, koji je uticao na region. Došli smo do tačke da je zamor od proširenja prisutan na Balkanu, a ne u Evropi. Sve se ovo promenilo nakon sukoba u Ukrajini".
Kosovo ne može da bude nova Ukrajina
"To uključuje i stavove prema proširenju EU. Odjednom je politika i geopolitika stavljena u centar. Bilo je jasno da proširenje nije birokratska vežba. Ne radi se o klasterima i kvačicama, već o pridruživanju zajednici vrednosti i deljenju istih vrednosti, takođe o tome da Evropska unija demonstrira liderstvo i geopolitičku viziju u pogledu Ukrajine i Moldavije. I bilo je upadljivo koliko je drugačije bilo kada smo sagledali stanje odnosa i način ophođenja prema Zapadnom Balkanu. Lideri Evropske unije shvataju da je jedini konačni odgovor Zapadnom Balkanu punopravno članstvo. Ali region nije u dovoljno dobrom stanju. Mislim, ove godine zanemarivanja su zaista ostavila trag. Usuđujem se da kažem da je region manje spreman za članstvo nego pre pet godina. Evropski entuzijazam je puno slabiji. Evropske snage su puno slabije. Dakle, moramo da oživimo ovu atmosferu", rekao je Lajčak.
Kosovo ne može da postane nova Ukrajina, jer je međunarodna zajednica preko Kfora i NATO-a snažno prisutna na "Kosovu", ocenio je on.
"Nema razloga za brigu u pogledu čvrste bezbednosti. U trenutku kada je naša pažnja u potpunosti zaokupljena Ukrajinom, ne možemo dozvoliti još jedan izvor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, a takođe ne možemo dozvoliti da se Zapadni Balkan zloupotrebi kao oruđe za defokusiranje Evropske unije. Činjenica je da je rat Rusije protiv Ukrajine povećao ili ojačao rešenost Evropske unije i Sjedinjenih Država da treba da se pozabavimo otvorenim pitanjima na Zapadnom Balkanu i da se postaramo da ona budu na sigurnoj, evropskoj kredibilnoj putanji, što ih jasno vodi ka članstvu", rekao je Lajčak.