Srbija i Balkan
Zapadna ranjivost i ruska ekonomska superiornost: Iznenađenja tokom prve godine sukoba u Ukrajini
Evropska unija se, sa druge strane, našla pod potpunom kontrolom SAD, te je pokazala i vojnu nespremnost
Prva godina sukoba u Ukrajini donela je niz iznenađenja - od ekonomske otpornosti Ruske Federacije i njene spremnosti da vodi dugoročni rat, pa do zapadne "ranjivosti" i odbijanja "nezapadnog sveta" da se svrsta protiv Moskve, ocenjeno je na naučnoj konferenciji "Rat u Ukrajini: ono što znamo i ono što ne znamo“.
Na skupu u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu (IMPP) i Fakulteta bezbednosti razmotren je niz aspekata sukoba u Ukrajini, vojnih, ekonomskih i diplomatskih, kao i uloga važnih geopolitičkih aktera, poput Kine i Turske.
Otvarajući skup, direktor IMPP-a Branislav Đorđević istakao je da niko u ovom trenutku ne može da zna koliko će trajati sukob, ali da su posledice na globalnom energetskom i prehrambenom planu već sada ogromno breme za čovečanstvo.
Dekan Fakulteta bezbednosti Vladimir Cvetković naglasio je da su pojedini procesi mogli da se očekuju nakon početka konflikta, poput pokušaja Zapada da Ruska Federacija bude tretirana "odmetničkom državom" i da se destabilizuje iznutra, kao i da će doći do solidarnosti unutar zapadnog bloka pod vođstvom SAD kao hegemona.
"Međutim, dogodilo se niz iznenađenja, poput ekonomske sposobnosti Ruske Federacije da se odupre, s obzirom na intenzitet zapadnih sankcija, a iz te otpornosti se stvorila i spremnost Rusije da vodi dugoročan rat, kao i iznenađujuća društvena stabilnost", iako je za nju plaćena velika cena, ocenio je Cvetković.
On je ukazao i na to da je iznenađenje i zapadna "ranjivost", a Evropska unija se našla pod potpunom kontrolom SAD, ali i pokazala vojnu nespremnost.
"Nismo mogli da očekujemo da će EU u svakom domenu raditi protiv svoje štete", istakao je dekan Fakulteta bezbednosti, dodajući da "ono što je potpuno neočekivano je da se dve trećine država u svetu nije solidarisalo sa Zapadom", da je odbilo "naređenja" i princip "ko nije sa nama, taj je protiv nas".
Cvetković je upozorio da je Kubanska raketna kriza iz 1962. godina bleda senka onoga što nas čeka, s obzirom na nedostatak straha koji postoji danas u odnosu na period ravnoteže tokom Hladnog rata.
Vladimir Trapara, viši naučni saradnik IMPP-a, ocenio je da izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena da "Ukrajina neće biti pobeda Rusije" treba doslovno tumačiti, "tako da je cilj SAD u ukrajinskom sukobu sprečiti Rusiju da pobedi, dok pobedu Ukrajine SAD smatraju nerealnom bez direktnog ulaska američkih trupa u rat, a moguće i štetnom u slučaju nekontrolisane destabilizacije Rusije do koje bi dovela".
Mihajlo Kopanja sa Fakulteta bezbednosti ocenio je da "ovakav rat u Ukrajini zapravo niko nije planirao", istakavši da je "sukob nenamerno eskalirao, od početnih strateških zamisli svih aktera, u ono što je danas – rat iznurivanja, prinudnih izolacija i totalne odbrane".
"Nijedna strana nije želela da dođe do godišnjice ovakvog sukoba, ali je nenamerno upravo do toga došlo", podvukao je Kopanja.
Na skupu su razmotrene i koncepcije unutrašnjeg i spoljašnjeg manevra u sukobu u Ukrajini, okršaj zapadnog i ruskog narativa, uloga Vagner grupe, geostrateški značaj Crnog mora, energetska bezbednost i (ne)mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.
