Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu u ponedeljak - "Dan mrmota" ili "Dan D"?

Evropski plan treba da bude platforma za razgovor, a ne konačno rešenje po principu "uzmi ili ostavi", a Srbija se suočava sa maksimalističkim zahtevom Prištine, koja zahteva priznanje i ni o čemu drugom ne želi da razgovara, poručio je za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević.

Srbija se već 15 godina suočava sa tvrdoglavim pokušajima Albanaca sa KiM da Beograd prizna secesiju svoje južne pokrajine. Kao u poznatom filmu "Dan mrmota" - iznova se ponavljaju dani (pregovori), gde protagonista ne želi da prihvati da nije u pravu i da je problem u njemu, samo što u ovoj verziji dani nisu komični, već dramatični. Svi pokušaji pregovarača iz Beograda da se dođe do kompromisnog rešenja nailaze na oštro negodovanje Prištine, koja ne prihvata ništa osim priznanja. 

Sastanak koji će se u ponedeljak održati u Briselu, a kojem će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, zapadni zvaničnici, ipak, predstavljaju kao jedan drugi dan - "Dan D". 

U prilog ovoj tezi govore i najave specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji je za "Pavlović tudej" izjavio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti znaju šta se od njih očekuje uoči sastanka u ponedeljak 27. februara u Briselu.

Medijima u Briselu danas se, takođe, obratio neimenovani zvaničnik Evropske unije koji je najavio da će Srbija u ponedeljak biti suočena sa ultimativnim zahtevom da prihvati tzv. evropski plan iako on predviđa de fakto priznanje samoproglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Da li će doći do povoljnog razvoja situacije, kao u filmu "Dan mrmota", gde je protagonista naposletku morao da preispita sebe i svoje prioritete, kako bi preokrenuo situaciju shvatajući da je problem u njemu ili će ovo biti poslednji ultimatum za Srbiju u vezi sa KiM?

Pritisci upućeni sa Zapada da Srbije bespogovorno prihvati evropski plan govore samo jedno, naveo je diplomata Zoran Milivojević za RT Balkan, a to je da se ide susret Kurtijevim zahtevima za priznanje samoproglašenog Kosova.

"Kako se približava sastanak u Briselu u ponedeljak vidi se da raste jedna vrsta specifičnih pritisaka da Srbija prihvati evropski plan i da u taj plan bude integrisana i ZSO. To ide naruku prištinskoj strani i pokazuje određeni nivo nervoze u zapadnim centrima moći da se ovo pitanje ubrza, a dovodi u pitanje i ono što smo slušali i od EU i SAD, a to je da ZSO treba rešiti kao prethodno pitanje. Sam pritisak potvrđuje tezu po ultimatumu i ono što je ključno -  ide se u susret Kurtijevim zahtevima", navodi sagovornik RT Balkan.

Stav Srbije je da je ZSO pitanje prethodnih sporazuma i da se mora realizovati ili dogovoriti njegovo sprovođenje, a tek onda se može preći na evropski plan koji treba da bude platforma za razgovor, a ne ultimatum, rekao je Milivojević.

"ZSO mora ostati kao prethodno pitanje, a tek nakon toga možemo razgovarati o evropskom planu, ali ne kao o nevladinoj organizaciji bez ingerencija, već upravo onako kako je sporazumima dogovoreno. Evropski plan o kojem se govori treba da bude platforma za razgovor, a ne konačno rešenje po principu 'uzmi ili ostavi', a mi se suočavamo se sa maksimalističkim zahtevom Prištine koja zahteva priznanje i ni o čemu drugom ne želi da razgovara. Ulazimo u specifičan pritisak ulitmativnog karaktera i Srbija je suočena sa time", istakao je Milivojević.

On upozorava da ovakav stav Miroslava Lajčaka i ostalih evrospkih zvaničnika isključuje dijalog, jer bi potpisivanje vodilo u priznavanje lažne države.

"Ukoliko ostane na snazi ovo što nam poručuju Lajčak i ostali evropski zvaničnici, način kako predstavljaju ponedeljak i evropski plan oko koga nema razgovora - znači da se opredeljuju za potpuni prestanak dijaloga. Takav stav isključuje dijalog, a šta je sa kompromisom? Šta je sa Rezolucijom 1244? Šta je sa međunarodnim pravom? Budući da njihov predlog ide u prilog de fakto priznanju samoproglašenog Kosova", zaključio je Milivojević.

Šta su crvene linije Beograda?

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu na predstojećem sastanku, u ponedeljak, 27. februara, s premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem držati onoga što je prethodno javno govorio o dijalogu s Prištinom.

Prema njegovim rečima, Vučića u ponedeljak očekuje u Briselu strašno težak dan.

"Građani i političari u Srbiji nisu svesni situacije u kojoj se nalaze Vučić i Beograd", rekao je Dačić i dodao da je predsednik Srbije stranim liderima dao do znanja da neće pristati na priznavanje nezavisnosti Kosova, niti prijem Prištine u Ujedinjene nacije.

Šta će se dogoditi u ponedeljak u Briselu je pitanje od milion dolara – to niko ne zna, a postoje i strepnje i očekivanja, zavisno od toga sa koje strane se posmatra, ocenio je bivši šef srpske diplomatije Vladislav Jovanović.

"Jedno jeste sigurno, a to je da je naša strana je fiksisrala crvene linije: nema priznanja samoproglašenog Kosova, kao ni dopuštanja Priština uđe u međunarodne institucije. Osetno je da se Zapadu žuri, jer Brisel i Amerika govore o pregovorima i rokovima, u smislu da to treba brzo završiti, na drugoj strani spominju i ZSO koja mora da se formira, ali bez rokova. Takođe, ne insisturaju da bude onako kako je dogovoreno u Briselu i Vašingtonu.

Prištinska strana, objašnjava diplomata, pokušava da značaj formiranja ZSO podigne na nivo i izjednači je sa ulaskom Prištine u Ujedinjene nacije.

"Mi smo pristali da razgovaramo, jer jer je bolje biti za stolom, nego pod stolom ili van stola za kojim se pregovara. Međutim, nismo pristali da pregovaramo radi cilja koji su oni fiksirali, a očekivanja su nam dijametralno suprotna. Postoji mogućnost da prištinska strana isprovocira novi incident do ponedeljka, bila to njihova ili zajednički koordinisana akcija sa zapadnim partnerima, kako bi eksploatisali čitavu situaciju u svoju korist i kako bi sastanak unapred bio besplodan", ocenio je Jovanović, dodajući da bi tome razlog mogao biti manjak argumenata Prištine.

Sagovornik RT Balkan je stava da su argumenti Beograda su jači nego sila Prištine, koja osim podrške zapada nema nikakav argument u svojim rukama. 

"Sve što su postigli - postigli su bespravnom upotrebom sile. Tako su i postali kvazi država, bez odobrenja Ujedinjenih Navija i bez bilo kakve argumentacije: ni pravne, ni moralne ni političke", zaključio je Jovanović.