Nekadašnji komandant Kfora: Zapad u Ukrajini radi isto što i nekada na KiM

"Već dogovoreni susreti otkazivani su zbog 'strašnih zločina' koji su 'iznenada' otkrivani", podseća na poznati scenario Zapada general Fabio Mini

Američko i evropsko, posebno nemačko, oružje koje se isporučuje Kijevu, može da da razliku u kvalitetu napada i odbrane u Ukrajini, ali sumnjam da će biti dovoljne količine za preokret, kaže za "Večernje novosti" general Fabio Mini, komandant Kfora na KiM od 2002. do 2003. godine.

"Ako bi se nabavka sa Zapada limitirala na 10 do 15 tenkova po jednoj zemlji, to ne bi bilo dovoljno ni za direktni frontalni sukob, niti za jednu odbrambenu borbu, jer bi u svakom slučaju trebalo da budu podržani od vazdušnih snaga i artiljerije", objašnjava Mini. 

Istina o ratu u Ukrajini saznaće se tek na kraju rata i zavisiće od toga ko će u njemu pobediti. U međuvremenu, Zapad nastavlja da snabdeva Ukrajinu najsavremenijim oružjem i mir nikako nije na vidiku, ističe general. 

On ocenjuje da ima mnogo podudarnosti između situacije na KiM nekada, i ove sadašnje u Ukrajini:

"Zavijaju sirene, 9. marta bombardovana je bolnica gde se nalazi porodilište u Marijupolju, Zelenski tvrdi da se se desio 'pokolj trudnica i novorođenčadi'. Reč je o montaži, tvrdi ruski šef diplomatije Sergej Lavrov", navodi general.

Dodaje i kako je pozorište u Marijupolju uništeno u momentu kada je Lavrov trebalo da se susretne sa ukrajinskim kolegom u Turskoj radi pregovora. Kijev je tvrdio da su krivi Rusi, a Moskva da iza svega stoje neonacisti iz brigade Azov. 

"Rezultat - mirovnih pregovora nema, rat se nastavlja. Slične stvari dešavale su se i pre nego što je NATO bombardovao Srbiju, već dogovoreni susreti otkazivani su zbog 'strašnih zločina' koji su 'iznenada' otkrivani", zaključuje general. 

Slične stvari su se dešavale i na KiM 1999. godine u momentu kada je situacija na terenu išla u prilog Srbiji, podseća on. Pre razgovora o miru NATO i Srbije, srpska policija organizovala je dolazak grupe novinara koji su hteli da se upoznaju sa antiterorističkim operacijama.

"Sastanak je bio u Račku, stižu novinari i "slučajno" u jami nalaze pedesetak tela obučenih u civilna odela! Voker žuri da saopšti kako je reč o pokolju koji su počinili Srbi, o 'stotinama nedužnih žrtava'... Odmah se otkazuje dogovoreni razgovor u Parizu, a brzo potom uslediće i bombardovanje vaše zemlje", priseća se Mini razvoja događaja. 

Na pitanje da li albanska populacija na KiM danas podržava poteze rukovodstva u Prištini prema Srbima, ocenjuje da su oni sve kompaktniji u mržnji prema Srbima, Romima i drugim manjinama.

"Oko 200.000 Srba pobeglo je od rata ili osvete. Njihove kuće su zapaljene, okupirane, fabrike razrušene, poljoprivredna dobra napuštena, u nekim delovima KiM ono malo što je opstalo zaštićeno je vojnim snagama", sumira general stanje na KiM.