Suspenzija Zakona o nepokretnoj imovini RS od strane Kristijana Šmita, kojeg u Republici Srpskoj ne priznaju za visokog predstavnika, u ovom entitetu posmatra se kao ništavna, a cilj onih koji su ga postavili je, kaže analitičar Anđelko Kozomara za RT Balkan, da se preko njega uvede kolonijalna uprava na teritoriji čitave Bosne i Hercegovine.
Kristijan Šmit objavio je da je 27. februara suspendovao da Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti stupi na snagu. Dan kasnije, 28. februara, uprkos njegovoj objavi ovaj pravni akt je zvanično stupio na snagu.
Predsednik parlamenta Republike Srpske Nenad Stevandić poručio je, tom prilikom, da im niko, pa ni Kristijan Šmit, neće nametati zakone i odluke.
"Mi tog čoveka ne priznajemo i jako mi je žao što mi njega i njegove odluke ne možemo da suspendujemo. Svakako, u Republici Srpskoj će se primenjivati ono što izglasa Narodna skupština Republike Srpske, a ne ono što pokušava da nametne Kristijan Šmit", istakao je za RT Balkan Stevandić.
Dodao je da je institucija visokog predstavnika jedina ne poštuje ustavna načela Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ovakvo nastupanje stoga, objasnio je Stevandić, može se oceniti i kao generator kriza, budući da se nametanjem odluka "neizabrani stranac" meša i sprečava konstitutivne narode da se dogovore kako će funkcionisati.
Politički analitičar iz Republike Srpske Anđelko Kozomara pita se kako pojedinci u Federaciji planiraju da ospore legitimno pravo Republike Srpske da zaštiti svoju nepokretnu imovinu.
"Zanimljiv je, ko zna koji po redu, pokušaj samozvanog visokog predstavnika da nametne odluku. Kako nijedna institucija ili političar u Republici Srpskoj ne priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika, sve njegove dosadašnje odluke, pa i ova, su ništavne. Ova odluka neće biti objavljena u Službenom glasniku Republike Srpske, što znači da je nevažeća", objasnio je Kozomara.
Problema će, međutim, možda biti budući da se čeka odluka Ustavnog suda BiH jer je bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović pokrenuo apelaciju, pa će Ustavni sud treći put odlučivati o ustavnosti ovog zakona. Ovaj Bećirevićev potez su zdušno podržali hrvatski član predsedništva Željko Komšić, kao i Kristijan Šmit.
"Bećirović i Komšić, po običaju, se ne pozivaju ni na jedan zakon, a pogotovu ne na konkretan član zakona kojim bi sprovođenje Zakona o nepokretnoj imovini bilo krivičo delo. Izjave koje su pratile ovaj događaj su izrečene samo da bi u njihovom entitetu imali određenu snagu i težinu", poručuje sagovornik RT Balkan.
Ovaj zakon je dvaput stopiran, te je treći put stavljen na snagu uz izmenu koju je sugerisao Ustavni sud BiH, naglašava Kozomara, tako da nema zakonskog osnova da se zakon dalje blokira, iako se tako nešto može dogoditi.
"U Federaciji 93 odluke Ustavnog suda nikad nisu primenjene i nikada niko nije odgovarao za to. Ni RS nema obavezu da primenjuje te odluke, iako je uvažila sugestiju Ustavnog suda BiH zbog koje je prethodni put proglasio zakon neustavnim i u skladu sa tom odlukom izmenila zakon", objašnjava analitičar.
Sve je ovo prevara Zapada, koji pokušava da sprovede kolonijalnu upravu na teritoriji čitave države, kao što su to učinili u Federaciji, kaže Kozomara.
"Poznato je da se pozivaju na sukcesiju bivše SFRJ, ali to je bilo 1991. godine, a nakon toga je izbio rat i BiH je Dejtonskim sporazumom podeljena na dva entiteta. Prema Dejtonu državna imovina postala je imovina entiteta. Sve su to pokušaji prevare, kako bi se, uz pomoć nelegalnih institucija kolonijalni namesnici dočepali pozicije moći na teritoriji čitave države", ističe Kozomara i dodaje:
"Oni kažu da Srbija i Hrvatska ne treba da se mešaju u dešavanja u BiH kao garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali zato Amerika i Nemačka mogu, čak je i poželjno je da se umešaju. Klasičan pokušaj uvođenja protektorata i stavljanja svega pod kontrolu Zapada", zaključuje Kozomara.
Oštre reakcije o pokušaju Kristijana Šmita da stavi van snage Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti ovih dana čule su se od kompletnog državnog rukovodstva Republike Srpske, ali i od predstavnika civilnog društva u ovom entitetu.
Svi se slažu da Šmita ne priznaju i da njegove odluke neće poštovati.