Sa dnevnog reda skupštine Interpola povučen zahtev za članstvo tzv. Kosova

Pitanje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Interpolu skinuto je sa dnevnog reda skupštine izvršnog komiteta te organizacije, saznaje Tanjug.

Zahtev Prištine je bio u prvom nacrtu dnevnog reda koji komitet priprema za Generalnu skupštinu u Beču, ali ga u konačnom nema.

Privremene institucije u Prištini do sada su tri puta podnosile zahtev za članstvo u Interpolu - 2010, 2015. i 2018. godine.

2017. godine, kada je Skupština održana u Kini, jasno je naznačeno da zahtev Prištine neće ni biti stavljen na dnevni red, pa su od kandidature odustali i Priština i njeni mentori.

Prijava je podneta, pa povučena i 2019. godine, neposredno pred početak Generalne skupštine Interpola u Santjagu.

Neophodni uslovi državnosti 

O prijemu tzv. Kosova se na Generalnoj skupštini Interpola glasalo samo jednom - 2018. godine, kada i pored podrške zapadnih sila, Priština nije uspela da izdejstvuje članstvo, a Srbija je, uz pomoć Rusije, Španije, Kipra, Kine, Belorusije i mnogih afričkih zemalja, uspela da odbrani svoje argumente.

Bio je to treći oficijelni pokušaj Prištine da uđe u Interpol, globalnu asocijaciju koja koordinira rad policija.

Tada je doneta i rezolucija o jasnim smernicama, procedurama i kriterijumima za članstvo u Interpolu, koje podrazumevaju da zemlje koje traže prijem moraju da potvrde da ispunjavaju "sve neophodne uslove državnosti".

Primera radi, Palestina je primljena u članstvo, ali, za razliku od tzv. Kosova, ona u UN ima status države posmatrača. 

Prištinske vlasti su, te 2018. godine, obezbedile 15 miliona dolara "prljavog novca" od šverca narkotika i migranata za kupovinu glasova na Generalnoj skupštini Interpola, koja se od 18. do 21. novembra održavala u Dubaiju, pisale su "Večernje novosti".

List je preneo da su do tog podatka došle srpske obaveštajne službe, čije informacije su pokazale da su u akciju bile uključene zapadne zemlje, predvođene SAD, ali i generalni sekretar međunarodne policijske organizacije Jirgen Štok.

Kako se navodi, "prištinska administracija ide dotle da su predstavnicima država čiju podršku očekuju kupili luksuzne automobile i skupocene satove".

Obećanja i pretnje

Upravo su delegati SAD, Velike Britanije i drugih zemalja tokom sesije u Dubaiju saletali siromašnije delegacije (nekima su čak i platili boravak u Dubaiju) kako bi ih, obećanjima ili pretnjama, odobrovoljili da njihovom klijentu daju glas.

Bivši šef beogradske policije Marko Nicović tvrdio je tada da su Rejmonda Kendala, čoveka koji je 19 godina proveo na čelu Interpola, Albanci angažovali još nekoliko godina ranije da lobira za njihov prijem u Interpol, te da je i stavljanje prištinske kandidature na dnevni red u Dubaiju, po njegovim rečima, Kendalov rad i doprinos.

Sekretarijat Interpola usvojio je prištinski zahtev uprkos činjenici da za članstvo mogu da apliciraju samo članice UN ili posmatrači. Predsedavajući Interpola Jirgen Štok odbacio je zahtev Srbije i pet zemalja članica (Kina, Španija, Kipar, Argentina i Surinam) da Generalna skupština glasa o skidanju s dnevnog reda izjašnjavanje o članstvu takozvanog Kosova u ovoj instituciji.

Protiv prijema tzv. Kosova u Interpol glasala je 51 država, 68 je bilo za, a uzdržano 16. Posle ovog glasanja prištinska delegacija je demonstrativno napustila skup.

Već su u Interpolu - na poternicama

Izveštaj nemačke savezne obaveštajne službe BND iz 2005. godine, koji je 2008.  objavio "Vikiliks", analizira kriminalne aktivnosti na Balkanu i detaljno navodi "glavne igrače na Balkanu", među kojima su pored Džavita Haljitija, Rustema Mustafe, Ekrema Luke, nekadašnji predsednik Kosova Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj.

BND u analizi navodi da tri "interesne" zone na Kosovu i Metohiji – Drenicu, Dukađini i Lab – kontrolišu nekadašnji pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i da za njih radi oko 20 mafijaških grupa. 

Preko članstva u Interpolu, trebalo je da dobiju pristup informacijama, čime bi se otvorile neslućene mogućnosti za zloupotrebe i manipulacije. 

Posebna opasnost bi bila mogućnost da bilo koga stave na međunarodnu poternicu, jer, po Statutu Interpola, ako jedna članica nekoga stavi na poternicu, jedino ona može da ga skine.

Zbog svega navedenog, Ivica Dačić je cinično zaključio da je "skoro celo rukovodstvo tzv. Kosova već u Interpolu – na poternicama".