Vučević: Evropski predlog nije prihvaćen jer ništa nije potpisano

Prihvaćeno je da to bude nastavak razgovora po toj platformi i da se govori o implementacionom planu, poručio je ministar odbrane Miloš Vučević

Evropski predlog je samo platforma za nastavak pregovora Beograda i Prištine, rekao je ministar odbrane Srbije Miloš Vučević.

"Rekao bih da je vrlo jasno da nije prihvaćeno pošto nije potpisano, nema tu velike dileme, nije to pitanje tumačenja, već pitanje da li ste potpisali neki dokument. Prihvaćeno je da bude nastavak razgovora po toj platformi. Mislimo da je dobro da Srbija ostane za stolom, a ne da bude na stolu", rekao je Vučević u intervjuu na Insajder televiziju, prenese "Večernje novosti".

Ministar Vučević navodi da za Srbiju i dalje postoje "crvene linije" koje su neprihvatljive i zbog čega ništa još nije potpisano.

"Prihvaćeno je da to bude nastavak razgovora po toj platformi i da se govori o implementacionom planu, da vidimo šta može da se prihvati i šta da realizujemo u narednom periodu. Ono što je po meni mnogo bitnije, jeste medijska kanonada da je 27. februara 2023. 'sudnji dan'  u Srbiji, da se sprema izdaja, da se zna da će Vučić nešto potpisati. Ali nije potpisao, i onda nikom ništa",  naveo je on.

Komentarišući navode visokog predstavnika Evropske unije Žozepa Borelja o tome da su se obe strane sporazumele oko predloga, te da se time više neće baviti, Vučević je rekao da sumnja u tu tvrdnju.

"Ako se oni neće baviti time, onda ne znam, lakše je svima. Rekao bih da će se baviti i da je to prihvaćeno kao koncept, kako je rekao predsednik Vučić. Šta će se implementirati i potpisati, da li će se uopšte nešto potpisati, mislim da u ovom trenutku to niko ne zna", naveo je.

Vučević dodaje da je cilj ostanak za pregovaračkim stolom i izbegavanje "scenarija iz devedesetih".

Na pitanje koliko je predlog uopšte dobar osnov za pregovore zbog segmenata koji se odnose na uključivanje Prištine u međunarodne institucije, Vučević je rekao da su iznete primedbe.

"Mi se tome protivimo, to smo poslali i pismeno na šest strana 'non pejpera', Republika Srbija je zvanično odgovorila i iznela svoje primedbe na predlog sporazuma. Zato što se protivimo toj odredbi i nije potpisan sporazum. Ponoviću, nismo saglasni sa svim stvarima koje pišu. Crvena linija za Srbiju jeste da se od nje traži da prizna 'Kosovo' kao nezavisnu državu, odnosno da se Srbija saglasi da tzv. Kosovo može da bude članica Ujedinjenih nacija", rekao je Vučević.

Dodaje i da "nema kosovske nezavisnosti dok se Srbija sa time ne usaglasi", a da je za sve dalje pregovore ključno formiranje Zajednice srpskih opština ZSO na osnovu Briselskog sporazuma.

"ZSO je predviđena u prethodnom sporazumu iz Brisela 2013. godine. Niko nam nije rekao da taj sporazum nije na snazi, naprotiv, prekjuče su potvrdili u Briselu da je na snazi Briselski sporazum i da postoje obaveze ugovornih strana", naveo je.

Deficit u vojsci je problem i mnogo bogatijih država

Govoreći o podatku da je Srbija uložila 700 miliona evra u novo oružje, Vučević navodi da je to zasnovano na procenama izazova, opasnosti i bezbednosnih rizika.

"To što je ulagano ili će biti ulagano u vojnu industriju, nije samo kupovina naoružanja i vojne opreme, jedan deo paketa se odnosi na modernizaciju i nove tehnologije u sistemu odbrambene industrije Srbije", rekao je.

O trendu napuštanja vojske i navodima da je u prva tri meseca prethodne godine vojsku napustilo više od 70 oficira i podoficira, Vučević negira, dodajući da je u poslednje dve godine zabeležen rast broja pripadnika Vojske Srbije.

"Ljudski deficit u vojsci je problem i SAD, kao i mnogo bogatijih država u svetu. To je razlog zašto neke države koje mi vidimo kao sinonim za demokratiju i socijalno odgovorno društvo, vraćaju ili imaju vojne rokove, jer ne mogu da popune vojni sastav", dodaje Vučević.

Na pitanje o nabavljanju bespilotnih letelica, Vučević kaže da je reč o naredbi predsednika da se vojna oprema modernizuje.

"Postoji naredba predsednika kao vrhovnog komandanta da se ide u modernizaciju naoružanja i vojne opreme Vojske Srbije, plus imate iskustva sa ukrajinskog ratišta, pa je zaključak struke da ono što počinje da dominira na ratištu jesu besposadne letelice, tenkovi, između ostalog i dronovi kamikaze. Mi smo u procesu proizvodnje nekoliko takvih letelica u domaćoj industriji", naveo je.

Na opasku da se takvim naoružanjem trguje po sajmovima, Vučević dodaje da svi proizvođači koji se obrate Tehničko-opitnom centru Vojske i prođu testiranje, i ako Vojska Srbije utvrdi da to funkcioniše i odgovara potrebama, može da se priča o komercijalnim aspektima aranžmana.

"Ovde se pravi percepcija da Željko Mitrović, vlasnik Pinka, sad pravi dronove. On ne pravi dronove nego ima neke inženjere koji projektuju to. Upoznao sam neke od njih, momci su docenti i profesori na fakultetima, imaju stručno znanje. Da li je to dovoljno za Vojsku, to može da se dobije kao forma odgovora kroz Tehničko-opitni centar Vojske", rekao je.

Afere se plasiraju iz drugih država

Govoreći o aferama koje se odnose upravo na naoružanje, Vučević je naveo da su one plasirane iz drugih država.

"Brine me sve ono što je usmereno protiv odbrambene industrije Srbije. Bilo je afera koje su plasirane iz drugih država kroz ljude ili medije u Srbiji koje su direktno uticale na položaj određenih delova namenske industrije. 'Krušik' je najbolji primer, gde je napad išao iz jednog medija iz Bugarske, gde je ista takva firma konkurent našem 'Krušiku'", rekao je Vučević, dodajući da su mnoga pitanja u vezi sa tim za pravosuđe, a ne za njega.

On je podsetio da se Srbija 2000. godine odlučila za kapitalizam, što znači da je državna i privatna imovina jednaka.

"Privatne kompanije mogu da se javljaju da kupuju od domaćih proizvođača i da dalje prodaju u skladu sa zakonskom regulativom. To nije zabranjeno. Da li je državna kompanija u tom trenutku ili u nekom od segmenata mogla da dobije cenu na trećem tržištu, to jeste upitno, ali to je i zakonomernost tržišta", rekao je.

Vučević je negirao tvrdnje o tome da je Srbija prodavala oružje zaraćenim stranama u Ukrajini.

"Srbija nije prodala nijedan metak, minu, granatu ili pušku bilo kojoj zaraćenoj strani na ukrajinskom ratištu i to će ostati politika Srbije. Mi imamo pravo da prodamo ono što proizvodimo svim kupcima koji donesu sertifikat kao krajnji korisnik, i koji daju potvrdu da neće dalje prodavati to naoružanje i vojnu opremu bez saglasnosti proizvođača", rekao je Vučević.