Srbija i Balkan
Šta se (nije) slavilo 1. marta u BiH: Bošnjaci i Hrvati praznovali, Srbi oplakivali žrtve u tišini
Niti je 1. mart bio bilo kakav državni praznik niti je ovaj datum ostao upamćen u srpskom narodu po dobru, poručio je za RT Balkan zamenik gradonačelnika Prijedora Žarko Kovačević
Proslavom prvog marta kao državnog praznika Federacije Bosne i Hercegovine jasno nam poručuju da ne žele da se susretnu sa istinom i da priznaju činjenice, a to je da je taj datum dan početka stradanja i krvavog građanskog rata u BiH, istakao je za RT Balkan predsednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić.
Ne preterano različito od bilo kojeg drugog dana, a opet za lestvicu više, pomerena je skala jaza izmeću entiteta u BiH proslavom 1. marta kao "državnog praznika" u Federaciji BiH. Pozivi iz Federacije da se ovaj dan obeležava i bude neradan i u Republici Srpskoj nisu prihvaćeni, a čestitke povodom "praznika" ocenjene su kao čista provokacija od strane najvišeg rukovodstva RS.
Lokalne samouprave i državne institucije u Republici Srpskoj ovaj dan radile su kao i svaki drugi. Zamenik gradonačelnika Prijedora Žarko Kovačević objašnjava za RT Balkan da nije bilo zakonskih osnova da 1. mart bude neradan.
"U Federaciji BiH bio je neradan dan. Navodno su slavili državni praznik, a naravno da to nije, jer relevantna zakonodavna institucija nije nikad donela nikakav zakon kojim se prvi mart proglašava 'Danom državnosti', navodi Kovačević i naglašava da Srbi nemaju razloga da slave ovaj dan.
"Za nas u Republici Srpskoj bio je običan radni dan. Mi se, kao legalisti, držimo zakona ove države - niti je bio bilo kakav državni praznik niti je ovaj datum ostao upamćen u srpskom narodu po dobru", ističe Kovačević.
Profesor politikologije iz Banjaluke dr Radomir Nešković saglasan je sa Kovačevićevom konstatacijom da nema zakonskih osnova da se ovaj datum praznuje. Nešković navodi za RT Balkan da Bosna i Hercegovina nema zakon o državnim praznicima, te osim Nove godine i 1. maja entiteti ne praznuju ništa zajedno.
"Jedan deo države ga slavi, jer je tog dana održan referendum na kojem su učestvovali Bošnjaci i Hrvati. Srbi su referendum bojkotovali, zato da ga Republika Srpska i ne slavi, ali im i ne osporava pravo da ga oni slave ukoliko žele. Problem je što je 9. januar Dan Republike Srpske, a iz Federacije ga osporavaju, jer u njenom proglašenju nisu učestvovali Bošnjaci i Hrvati. Srpska ne osporava da li će se nešto slaviti kao praznik entiteta, ali tražimo da se ni Republici Srpskoj ne osporava da se slavi 9. januar - podvlači Nešković.
Pozivi ministra spoljnih poslova BiH Elmendina Konakovića diplomatskim predstavništvima države da ne rade na ovaj dan, takođe, nemaju zakonsku potporu, kaže sagovornik RT Balkan.
Kojić: Srbi oplakivali žrtve u tišini
Ovaj datum bio je uvertira u građanski rat u BiH, jer su 1. marta 1992. godine, pored referenduma o nezavisnosti koji su održali Bošnjaci i Hrvati, otpočeli i krvavi sukobi. Tada je u Sarajevu, ispred Stare srpske crkve, pucano je na srpske svatove. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Mirović.
Uz balone, muziku, zastave BiH, ali i ratne zastave Armije Republike BiH, slavilo se na ulicama gradova širom Federacije. Uz pomoć narativa o "genocidu", Bošnjaci su ovu proslavu sproveli i u jednom gradu Republike Srpske - Srebrenici.
Na ovaj dan, kaže za RT Balkan predsednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić, niko ne treba da slavi, jer je to uvreda za sve žrtve.
Prvi mart je, objašnjava Kojić, dan kada je Srbima i zvanično pokazano da je plan Zapada da budu žrtvovani, budu ubijani slobodno i transparentno, a da se svaki otpor tome podvede kao "srpska agresija".
"Za porodice poginulih iz Republike Srpske, ali i sve iskrene patriote ovo je dan tuge, a ne dan koji se treba proslavljati. Prvog marta u tišini oplakujemo sve nastradale. Proslavom prvog marta kao državnog praznika iz Federacije nam veoma jasno poručuju da ne žele da se susretnu sa istinom i da priznaju činjenice, a to je da je 1. mart dan početka stradanja i krvavog građanskog rata u BiH", ističe Kojić.
Mit o genocidu u Srebrenici mora da živi
Što se konkretno Srebrenice tiče, prvi mart, kao i svake godine se "proslavlja" mnogo svečanije nego u mnogim opštinama u Federaciji, navodi Kojić.
"Naravno da znamo i zašto se ovde proslavlja mnogo svečanije - mit o navodnom genocidu mora da živi i Srebrenica kao takva mora na poseban način da obeleži i prvi mart. Ono što svake godine vidimo su kolone sa zastavama Bosne u kojima su mahom deca. Poruka koji Bošnjaci šalju nama Srbima je da svoju decu od malih nogu uče da im jedino narativ o navodnom genocidu može doneti lagodan život jer smo svedoci da mnogi donatori i dalje pomažu Srebrenicu, ali ne sve građane, nego samo one koji neguju priču o lažnom genocidu", ističe sagovornik RT Balkan.
Dodaje da je previše popustljivosti prema Bošnjacima, jer su negovanjem mita o navodnom genocidu sebi omogućili povlašćene pozicije i brojne olakšice.
"Što se tiče muslimana koji su zaposleni u opštinskim preduzećima i samoj opštini Srebrenica - oni se 1. marta nisu pojavili na poslu, premda u Republici Srpskoj nije nikakav praznik, ali će oni redovno dobiti svoje dnevnice, što smatram velikom greškom onih koji to dozvole", zaključuje Kojić.
