Srbija ovog proleća ne bi trebalo da oseti nestašicu hrane sa kojom se ovih dana bori Stari kontinent, ali možemo da očekujemo poskupljenje namirnica usled uvećanih inputa u proizvodnji, ocena je stručnjaka za RT Balkan.
S obzirom na to da se neke od najvećih ekonomija Evrope suočavaju se sa prehrambenom krizom - u Španiji, Nemačkoj i Francuskoj usled inflatornih skokova i povećanih cena hrane dolazi do smanjenja potrošnje svežeg mesa i ribe.
Sa druge strane, visoke temperature i manjak padavina, kao i energetska kriza koja je dovela do smanjenja proizvodnje u plastenicima, u Velikoj Britaniji i Holandiji doveli su do nestašice voća i povrća.
U Severnoj Makedoniji nije bilo hleba jer pekarska industrija ne prihvata odluku Vlade o zamrzavanju cena i ukidanja subvencija za struju.
Iščekivanje prolećne setve
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da najverovatnije možemo očekivati veće cene svinjskog i goveđeg mesa, jer će manjak kiše i snega usloviti poskupljenje hrane za životinje, ali da je neophodno sačekati april i prolećnu setvu kako bismo bili sigurni.
"Tri godine zaredom imamo sušu, vreme bez padavina, a samim tim i vlage u zemlji, što dovodi do smanjenih prinosa hrane za životinje. To su kabasta hrana - otkosa lucerka i silažni kukuruz, i koncentrovana hrana - sojina sačma, suncokret i kukuruz. Kada se zna da 70 odsto njihove proizvodnje koristi u prehrani svinja i goveda, postoji mogućnost da će doći i do skoka cene mesa i mlečnih proizvoda", navodi on, uz ogradu da je ipak potrebno sačekati prolećnu setvu, odnosno april kako bismo donosili zaključke.
Istog mišljenja je i prof. Mihajlo Nikolić sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Uveren je da nam neće nedostajati voća.
"Preuranjeno je razgovarati na tu temu jer kišni meseci, mart i april, tek dolaze. Rezerve su smanjene, ali ima dovoljno vremena da se nadoknade", objasnio je on za RT Balkan.
U plastenicima stanje redovno
Profesor povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Đorđe Moravčević, za naš portal objašnjava da je situacija na terenu obećavajuća. Povrća će biti, makar iz plastenika, ali se očekuje da će nam trebati deblji novčanici.
"Nema nikakvih problema u našim plastenicima, tako da nema ni bojazni da ćemo doživeti scenario sličan ovom u EU. Pre svega jer nemamo savremenu tehnologiju kao oni, ne grejemo naše objekte, pa nismo ni imali krizu sa energentima. Rod je dobar za obe grupe povrća, ono koje uspeva u zimskim mesecima, poput salata, spanaća, rotkvica i mladog luka, a tako će biti i sa kulturama kojima odgovara toplije vreme, kao što su paradajz, krastavac i paprika", ispričao je prof. Moravčević.
Prema njemu, iako neće biti nestašice, doći će do poskupljenja robe jer su i inputi u proizvodnji uvećani.
Tri praseta: Smanjen stočni fond
Oni koji su uvereni da će uslediti poskupljenja mesa i mlečnih proizvoda, jesu proizvođači svinjetine i govedine. Jedan od njih je Zvonko Živanović iz Udruženja "Tri praseta" u Nišu.
"Stočni fond je već počeo da se smanjuje, kod nas i za trećinu. U selu je nekada bilo 500 domaćinstva koja su se bavila proizvodnjom svinjskog mesa, a sada nas je stotinak. Još je gora situacija sa kravama, jer je broj krupnih grla sa 1.200 smanjen na svega 40. Ako se nastavi ovakva agrarna politika, biće još nepovoljnije", navodi on i dodaje da su razlozi za takvu situaciju umanjena otkupna cena prasadi i tovljenika, kao i uvećana cena hrane za stoku i lečenje.
Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede za RT Balkan naglašava da Srbija ima ozbiljnu proizvodnju koja može da obezbedi prehrambenu sigurnost, pa i stručnjake u institutima.
"Srpski seljak nikada nije ostavio njivu praznu. Možda ćemo imati manji izvoz ako podbace prinosi, ali nestašice neće biti jer nismo zavisni od đubriva, semena, povrća, vinove loze i voća. Cena će biti realna, što znači da nije samo odraz ponude i potražnje, nego je i odraz odnosa prema proizvodnji hrane", zaključuje sagovornik RT Balkan.
Statistika: Manji broj stoke, više hektara pod zasadima
Kada su u pitanju zasejane površine u jesenjoj setvi, prema podacima prikazanim na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini zasejano je 873.187 hektara površine, što, u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2021. godini, predstavlja povećanje od 8,9%.
"Posmatrano po kulturama, zasejano je više: pšenice (za 6,1%), ječma (za 19,3%), uljane repice (za 30,9%) i ovsa (za 17,4%), a manje raži (za 3,6%). U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2012‒2021), površine pod pšenicom povećane su za 13,6%", pokazuje statistika.
Istovremeno, do 1. decembra 2022, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2021, manji je ukupan broj goveda (za 6,9%), svinja (za 7,0%), koza (za 1,7%) i živine (za 3,5%), dok je jedino veći ukupan broj ovaca (za 1,5%).