Obnova Hilandara duga 19 godina: RT Balkan otkriva detalje koje niste znali o uništenju svetinje

Prošle su skoro dve decenije od velikog požara, kada je u plamenu nestalo više od polovine zgrada srpske carske lavre. Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije.

Oko 40 ljudi iz svih delova Srbije, BiH, pa i Hrvatske, u svakom trenutku poslednjih 19 godina angažovano je na obnovi manastira Hilandar koji je zahvatio razorni požar u noći između 3. i 4. marta 2004. godine.

Radovi su obimni i komplikovani jer obuhvataju 20 objekata, odnosno 54 odsto korisne površine manastira, pa odmiču sporo, ali svakodnevno napreduju i trebalo bi da do kraja 2024. godine budu završeni.

19 godina obnove za ovakve radove nije mnogo, iako su se svi nadali da ipak neće proći više od deset godina.  

Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar, Milivoj Ranđić, za RT Balkan kaže da imaju radnike za sve građevinske poslove; električare, vodoinstalatere, zidare, limare, tesare; ali da se na Svetu Goru kao ispomoć vraćaju i penzioneri Hilandarske zadužbine.

"Imamo jednog penzionera koji nam dolazi svake godine kako bi nam pomogao na mesec, dva. Radi potpuno besplatno, za pokoj duše svog sina. Dolazi nam i jedan Hercegovac, koji iako radi za platu, kaže da obnovi manastira pristupa kao svojoj kući", navodi Ranđić i dodaje da većinu stvari sami rekonstruišu.

Za te potrebe imaju i stolarsku radionicu na kojoj izrađuju nameštaj, uče o postavljanju kaldrme, a primorani su i da posećuju antikvarnice kako bi nabavili specijalnu rasvetu i ukrasne predmete za opremanje čajne kuhinje ili učionica. 

Za ekonomiju manastira ispomoć stiže od studenata Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sa kojima imaju saradnju, pre svega sa grupe za vinogradarstvo i voćarstvo.

Hilandar bi, prema rečima Ranđića, trebalo da zasija starim sjajem do 4. decembra naredne godine, na slavu manastira - Vavedenje.

Do sada je, kako kaže, oživelo severozapadno, severno i severoistočno krilo izgorele polovine manastira, od konaka Sinodika, trodelnog kompleksa Velikog konaka sa paraklisom Sv. Nikole, jedinstvene graditeljske celine koju čini ulazni deo manastira sa Starim konakom, kao i Belog konaka, koji je sažegao gotovo do temelja.

Najtužniji gubitak

Za Milivoja Ranđića, najtužniji je gubitak najstarijeg antiminsa, plaštanice na kojoj se služi Sveta liturgija koja se stavlja preko same Časne trpeze iz 14. veka. 

"To je najstariji, možda i najvredniji predmet koji je izgoreo, za koji imam poseban žal. Izgorelo je nekoliko desetina ikona, živopisi Svetog Save i Svetog Dimitrija, freske iz kasnijih vekova. Vatra je odnela i originalno platno `krunisanje cara Dušana` Paje Jovanovića, koje je Hilandaru darivao veliki Đorđe Roš. On je bio jedan od 1300 kaplara koji su branili Beograd u Prvom svetskom ratu, živeo je u malom selu nadomak Svete Gore u Nea Rodi, a umro je na brodu na putu ka Hilandaru, gde je i sahranjen", nabrojao je naš sagovornik neke od zauvek izgubljenih predmeta.

Ove godine navršava se 825 godina od osnivanja manastira Hilandar, najvrednijeg spomenika kulture i duhovnog nasleđa srpskog naroda. Ranđić ukazuje da su ljudi koji su tamo isto bratstvo, kao jedna porodica koja postoji 825 godina.  

Hilandar su posećivali mnogi naši vladari i političari, počev od cara Dušana 1346. godine, kralja Aleksandra Obrenovića, kralja Petra prvog Karađorđevića, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Tomislav Nikolić, a poslednji je zadužbinu za Božić u društvu sina posetio Aleksandar Vučić.

"Predsednik je bio 2021. i ove godine. On je dobar gost, a mi dobri domaćini. Pokazao je razumevanje, interesovanje i podršku. Kad dođe predsednik države, nama je zvanično došla država Srbija. Imamo posebne protokole, pravila i poredak, uvek imamo trpezu ljubavi - agape, i to je nastavak bogosluželja. Ulazi se litijski u trpezariju, gde gost pročita ispovedanje vere i molitvu `Oče naš`, ona je svečana i prikladna za Svetu Goru", objasnio nam je direktor Zadužbine.