Nemački poslanici: Lažna država Kosovo propala, Berlin da povuče priznanje

Poslanici Alternative za Nemačku (AFD) u Bundestagu podneli su zahtev u kojem traže da Berlin povuče priznanje tzv. Kosova.

"Lažna država Kosovo je propala – odvojena posle protivpravne agresije NATO-a protiv SR Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih ne-Albanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severu Kosova, 'Kosovo' ne samo da je najsiromašnija 'država' zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija 'država' Evrope, posle Moldavije", navodi se u zahtevu AFD-a, prenosi "Kosovo onlajn".

Konstatuju i da nezaposlenost među mladima na KiM iznosi skoro 60 procenata, a ukupna nezaposlenost obuhvata skoro trećinu stanovništva.

"Najveći broj evropskih džihadista (po glavi stanovnika) u Siriji dolazio je sa Kosova", upozorava se u zahtevu koji je potpisalo nekoliko poslanika.

Oni ukazuju i da je nekadašnji premijer "Kosova", koji je bio umešan u šverc heroina i trgovinu organima, bivši vođa tzv. OVK Hašim Tači optužen pred Specijalnim sudom za Kosovo u Hagu.

AFD ističe da tzv. vladu u Prištini vodi nacionalistička stranka Samoopredeljenje, premijera Aljbina Kurtija koja u svom programu predviđa stvaranje "Velike Albanije" putem pripajanja "Kosova" Albaniji, uz ocenu da "Velika Albanija – koju čine Albanija,"Kosovo", tzv. Preševska dolina na jugu Srbije koju naseljavaju Albanci, zapadni delovi Severne Makedonije i deo Crne Gore" među Albancima postaje sve popularnija.

Napominju i da se prava srpske manjine na "Kosovu" ne poštuju, a da je od 1999. godine proterano 220.000 Srba, dok je ukupno 150 srpskih crkava i manastira na "Kosovu" uništeno.

"Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama, na 'Kosovu' je zabeležen veći broj incidenata i diskriminacije Srpske pravoslavne crkve. Između ostalog, SPC se ne priznaju imovinska prava.

Prema mreži 'Evropa Nostra', manastir Visoki Dečani, koji je Unesko 2004. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, spada među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi", stoji u zahtevu.

Ukazuje se i da sve do danas tzv. kosovske vlasti blokiraju osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što je dogovoreno još 2013. godine u okviru političkog dijaloga između Srbije i "Kosova".

"Pri tome, čak i 'kosovski' posmatrači primećuju da je to bio jedan od centralnih elemenata aprilskog sporazuma iz 2013. godine. Tako položaj srpske manjine na 'Kosovu' ostaje nesiguran, kao što je bio i ranije. Prema podacima srpske vlade, na 'Kosovu' je od 2021. godine zabeleženo 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpske manjine", podseća AFD.

Navodi se i da priznanje neke države nije povezano samo sa postojanjem tri obeležja države - narod, teritorija i državna vlast, nego i sa političkom odlukom.

"Sa ovim nije u suprotnosti ni mišljenje Međunarodnog suda pravde. Mišljenje se isključivo bavi pitanjem da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti 'Kosova' u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom ili Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Međutim, Međunarodni sud pravde se u citiranom mišljenju nije eksplicitno bavio pitanjem da li je 'Kosovo' uopšte smelo da traži pravo na samoopredeljenje i time na secesiju. Stručna služba Bundestaga dolazi do zaključka – 'Ukratko, može se, dakle, reći da je zbog visokog stepena politizacije i slabe međunarodnopravne regulisanosti (povlačenja) priznanja država, povlačenje priznanja (politički) moguće'. To naglašavaju i vodeći pravnici, među kojima i profesor Šo koji kaže da - zato što je priznanje, u krajnjoj liniji, politička stvar, ma kako ona bila pravno uslovljena, odatle logički sledi da ukoliko neka država određenu političku situaciju shvata na taj način da ona opravdava povlačenje priznanja, država će preduzeti radnje koje odgovaraju njenim političkim interesima", objašnjava AFD.

Poslanici AFD ukazuju da je devet država saopštilo da povlače priznanje nezavisnosti "Kosova" - Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Maldivi i Sveta Lucija, kao i da među članicama EU pet ne priznaje "Kosovo" - Grčka, Španija, Rumunija, Republika Kipar i Slovačka.

"Iako je Mađarska priznala 'Kosovo', ona u međunarodnim organizacijama glasa protiv 'Kosova'. To se, takođe, odnosi i na mogući prijem 'Kosova' u Savet Evrope", podsećaju poslanici čiji bi zahtev uskoro mogao biti predmet rasprave u Bundestagu.