Evropski plan ne garantuje Prištini nova priznanja

Sve dok nije objavljen, evropski plan o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova podgrejavao je nade u Prištini da će baš on označiti prekretnicu u stavovima članica Evropske unije koje ne priznaju tzv. Kosovo.

Kada je predlog postao zvaničan, očekivanja su donekle splasnula, a politikolog Ognjen Gogić kaže za "Kosovo onlajn" da za pet članica EU ovaj dokument nije dovoljan da bi promenile stav i priznale tzv. Kosovo.

U istom danu kada se ispred predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija u Briselu našao evropski predlog, ambasador Španije u Srbiji Raul Bartolomeo Molina rekao je da Španija nastavlja da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, u skladu sa međunarodnim pravom, dok je Rumunija, druga iz pomenute petorke, potvrdila da ne menja stav.

"Rumunija nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti 'Kosova' i taj stav je ostao isti", poručeno je iz Ministarstva spoljnih poslova te zemlje.

Politikolog Gogić smatra da je osnovni motiv "Kosova" da prihvati evropski predlog upravo očekivanje, a možda i obećanje od nekoga, da će tim sporazumom dobiti još neko priznanje.

"'Kosovo' zna da neće dobiti priznanje od Srbije, što bi za njih bilo najznačajnije. Tako da je drugi željeni ishod za 'Kosovo' da ga makar ovih pet zemalja 'nepriznavača' u EU priznaju. Takođe, te zemlje, osim Kipra, su i u NATO i one sprečavaju ulazak 'Kosova' u Alijansu. Zbog toga se 'Kosovo' nada da će to da bude ishod ovog sporazuma, a drugo je pitanje koliko je to realno. Najpre zbog toga što nije jasno da li je ovaj dokument koji je objavljen i prihvaćen. Ako jeste prihvaćen - na koji način? Potpisa nema i sada se sve više govori o planu implementacije. Kada neko gleda sa strane, deluje da plan nije definitivno prihvaćen. Samim tim, to za ove zemlje nepriznavače nije dovoljno za promenu odluke i priznavanje 'Kosova'", kaže Gogić.

On ukazuje da pomenutih pet članica EU imaju strah od presedana, odnosno da bi na primer "Kosova" mogli da se pozovu separatistički pokreti koji postoje u tim zemljama.

"Da bi one priznale 'Kosovo', njima je potrebno da to više ne bude presedan, a to ne bi bio presedan onog momenta kada bi Srbija priznala 'Kosovo'. Minimum koji bi njima bio potreban je da se postigne pravno obavezujući sporazum koji bi ratifikovale skupštine Srbije i 'Kosova'. A ovaj sporazum to nije. On izgleda kao neka vrsta političke deklaracije i ne podrazumeva ni potpis, a izgleda ni ratifikaciju. U preambuli sporazuma se kaže da se zadržavaju različita gledišta o statusu, odnosno da status nije rešen, a dalje se navodi da to nije finalni sporazum. Kada se sve ovo uzme u obzir malo je verovatno da će ovih pet zemalja EU, bio taj dokument prihvaćen ili ne, da priznaju 'Kosovo'", zaključuje Gogić.

Inače, opozicione partije na "Kosovu" kada kritikuju Aljbina Kurtija zbog prihvatanja evropskog predloga, zameraju mu između ostalog to što u njemu nema priznanja Srbije niti garancija da će Priština dobiti priznanje od evropske petorke - Grčke, Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije.

Kampanja otpriznavanja

Prema podacima Beograda, od 193 države članice Ujedinjenih nacija, 106 ne priznaje nezavisnost "Kosova", 84 ga priznaje dok tri nemaju jasan stav. Od 2017. pa do danas 27 država je povuklo odluke o priznanju.

Prištinski analitičar Bljerim Burjani kaže za "Kosovo onlajn" da su najmanje dve od pet zemalja saopštile da čekaju reakciju Srbije, odnosno da li će Srbija da promeni svoj stav po pitanju "Kosova".

"'Kosovo' će uskoro priznati dve zemlje članice UN, koje su i deo petorke EU, a 'Kosovo' će takođe kroz dve, tri godine postati deo NATO-a i to će biti kraj srpske priče oko 'Kosova'", smatra Burjani.

Kako dodaje, za sada se u evropskom predlogu traži samo normalizacija odnosa.

"Srbija do 24. marta treba da odgovori da li je za normalizaciju odnosa, ili ne", kaže Burjani i dodaje da ukoliko se Srbija ne saglasi sa evropskim planom da će to biti "kraj srpske priče o EU integracijama".

Što se tiče perspektive obrnutog procesa, odnosno, povlačenja priznanja posle objavljivanja evropskog predloga, ovaj analitičar kaže da veruje da u Srbiji ljudi znaju da "povlačenje priznanja ne postoji".

"Postoji mnogo lažnih informacija od strane Srbije po pitanju povlačenja nezavisnosti 'Kosova', mislim da mnogi u Srbiji znaju da čin povlačenja ne postoji u međunarodnim odnosima, pogotovo kada imamo na umu države koje su stabilne i znaju šta rade kada priznaju jednu novu državu. 'Kosovo' je odavno nezavisno i ne treba gajiti nadu da će se desiti totalni preokret. Priča o povlačenju priznanja je marketing", tvrdi Burjani.

Govoreći o procesu povlačenja priznanja u narednom periodu, Ognjen Gogić kaže da će se on nastaviti ukoliko Srbija bude nastavila da vodi kampanju otpriznavanja.

"Povlačenja priznanja bila su diplomatska akcija Srbije koja je imala u vidu zemlje u razvoju – afričke, azijske, karipske... To je bila uspešna diplomatska akcija, ali to nisu zemlje koje imaju neki naročit interes vezan za 'Kosovo'. Na odluke tih zemalja evropski predlog nema uticaja, tako da će se otpriznavanja nastaviti ukoliko Srbija bude nastavila da vodi kampanju", kaže Gogić.