U susret 18. martu kada će u Ohridu biti održan novi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija uz posredovanje Evropske unije, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić izjavio je da tada svakako neće biti otklonjene nejasnoće oko toga o čemu će se voditi dalji pregovori.
Mišljenja je da postoji mnogo nejasnoća i manipulacija kada je u pitanju ono što se dešava oko tzv. francusko-nemačkog plana.
"Postoji čitav niz tačaka plana – da ne kažem sve - koje su, sa srpskog aspekta, neprihvatljive i nepopravljive kako god rastegljivo i liberalno posmatrali eventualnu mapu puta za implementaciju. Naime, jasno je da je cilj ovog sporazuma da se Srbija odrekne Kosova i Metohije i dopusti da Kosovo u međunarodnim vodama pluta ka članstvima, priznanjima i ostalim vidovima legitimiteta i legalizacije. To što u njemu ne stoji eksplicitno priznanje ne umanjuje činjenicu da se uvažava princip reciprociteta i prihvatanja postojanja Kosova kao odvojenog entiteta. To je upravo ono što su i tražili Albanci, tako da mi deluje pomalo farsično da se neko u Prištini buni protiv ovakvog ekstremno jednostranog predloga", izjavio je Mitić za "Kosovo onlajn".
Ocenjuje i da je "unutaralbanski" pritisak koordiniran sa zapadnim ambasadama i u funkciji stvaranja utiska u srpskom javnom mnjenju da je, navodno, napravljen neki ustupak Beogradu.
"Evropska unija i SAD, koji su u isto vreme i posrednici u dijalogu i lobisti za legitimizaciju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, u ovom procesu ponašaju se prema srpskom narodu netransparentno, a prema Beogradu i siledžijski. Pretnje sankcijama i ultimatumi možda navedu na neki pristanak, ali dugoročno neće doprineti implementaciji", navodi Mitić, komentarišući taktiku EU "uzmi ili ostavi".
Jasno je da se Zapadu žuri i da je, u novim okolnostima od pre godinu dana, primetno intenziviranje pritiska na Srbiju da, prihvatanjem sporazuma o "dobrosusedskim odnosima" sa Albancima aminuje da je "Kosovo" slučaj "sui generis".
"To ne predstavlja ništa novo, sem što je prožeto hitnošću da se veštačkim rokovima i pretnjama što pre dobije podrška Beograda i izbije argument Rusiji da su 'dvostruki aršini' neprihvatljivi", ukazuje Mitić.
Pogotovu je, dodaje, apsurdna briselska hitnost u kontekstu neformiranja ZSO, procesa koji je, napominje, dokaz da je EU apsolutno nepouzdan posrednik.
"Brisel 10 godina glumi da ne može da utiče na tvorevinu kojoj je sam kumovao 2008. godine i kojeg izdržava od tada. Jasan je i cilj ove pseudo-drame u režiji Zapad-Kurti, a to je da se veštačkim dizanjem tenzija od pitanja formiranja ZSO napravi mamac Beogradu za učešće u pregovorima i implementaciji francusko-nemačkog plana. Beograd bi trebalo da jasno i nedvosmisleno odbaci ovakvu manipulaciju i da ultimativno zahteva formiranje ZSO po ranije dogovorenim sporazumima, bez prejudiciranja vremenskih okvira, sadržaja i formata daljih pregovora", rekao je Mitić.
Nakon sastanka na Ohridu, 23. i 24. marta zaseda Evropski savet, koji očekuje izveštaj o napretku u dijalogu Prištine i Beograda.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti smatra da je Ohrid dobra šansa za Beograd i Prištinu, da na kraju potpišu sporazum.
"Verujem u to, jer posreduju EU i SAD. Mislim da je to vrlo bitno Srbima, jer su jedina država koja nije uvela sankcije Rusima. Sada je momenat da se potpiše sporazum", uveren je Hoti.
Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put" smatra da su na Ohridu moguća dva scenarija, optimističan i onaj lošiji, a koji će se zaista i desiti – zavisiće od EU i SAD.
"U optimističnom scenariju, susret bi trebalo da donese malo više razgovora o samoj implementaciji, pre svega oko Zajednice srpskih opština. To bi bio bolji rezultat. Ono što bi bio lošiji rezultat ili lošiji ishod bi bio da strane bez nekih većih pomaka samo potvrde dosadašnje pozicije", pojašnjava Milić.