"Naša patnja nikada neće prestati, i mi smo toga svesni. Sada je nova muka pred nama, bojimo se, strepimo, šta će još, kakvi stravični događaji izaći u javnost o tome kako su naši najmiliji likvidirani, šta su radili sa njima. O tome nismo dobili nikakve izveštaje, ne znamo na koje načine su ubijeni, do kada su bili živi, ko ih je ubio. Strepnja od tog dodatnog bola kod nas traje, ona je sve veća. Čekamo, strepimo šta nas još očekuje tokom pretresa koje će obaviti sudska veća u Hagu, kakve su dokaze prikupili“. Ovako danas za RT Balkan, nepunih 25 godina od dana kad su među više od stotinu kidnapovanih Srba iz okoline Orahovaca, od toga 14 Kostića iz sela Retimlje, nestala i dvojica njene braće, Lazar i Todor, govori Olgica Kostić Božanić.
Za rodbinu otetih predstoje mučni dani suđenja
Pre četiri dana, Tužilaštvo Specijalnog suda u Hagu objavilo je dopunjenu optužnicu protiv bivših lidera OVK, a prvi put su objavljena imena 102 žrtve.
Na tom spisku su i imena i dvojice braće Olgice Božanić, Lazara i Todora, ali i imena drugih žrtava koje su pripadnici OVK tih dana oteli i odveli iz sela.
Za rodbinu otetih, predstoje mučni dani suđenja, strepnje od onoga šta će čuti, kakve je sve dokaze Tužilaštvo prikupilo.
"Mi ne znamo kakve dokaze u Tužilaštvu imaju, na osnovu kakvih dokaza su podigli optužnice. Sada samo možemo da čekamo. Samo da nam Gospod da snage da izdržimo i bolne trenutke koji su pred nama. I da dočekamo da neko bude kažnjen", kaže Olgica Kostić Božanić.
Dodaje da je veliki strah od toga šta će još saznati je veliki.
"Kao sestra sam u grču. Znamo iz dokumenata da su bili streljani, ubijeni, pa bačeni u pećinu Volujak, da je u pećinu bačen eksploziv, da je sve minirano, taj bol sam jednom preživela, ali, ne znam kad su ubijeni, kako su ubijeni, da li tu ispred pećine Volujak, kakav bol i patnju su doživeli. Ta strepnja šta će još izaći na videlo je strašna", nastavlja svoju ispovest Olgica.
Stotinu imena na spisku
Dokument koji je obelodanjen prošle nedelje u stvari je redigovana verzija izmenjene optužnice u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, koji je kancelarija specijalizovanog tužioca dostavila Specijalnom sudu u Hagu i u kojoj su navedena imena nekih od žrtava.
Prema onome što je objavljeno, opštini Glogovac kao žrtve ubistava navedeni su Emin Emini, Ibuš Hamza, Hizri Hajrizi, Šaban Hoti, Safet Hisenaj, Baškim Rašiti, Ljutfi Džemšiti, Šikiri Zimeri i Hasan Hodža i Ajet Gaši.
Što se tiče opštine Lipljan na spisku su Bojan Cvetković, Žarko Filipović, Dragoljub Tanasković, Života Todorović, Dragan Vučetić.
Osim dvojice braće Olgice Kostić Božanić, Lazara i Todora, na ovom spisku, kao žrtve čija su tela nađena u pećini Volujak kod Kline su i Dimitrije, Miroljub, Vekoslav, Vitomir, Saško, Živko, Svetislav, Srećko, Mladen, Nebojša, svi Kostići, a na spisku su i Rajko i Cvetko Nikolić.
Početkom novembra 2020. godine, u prvim pojavljivanjima pred sudom u Hagu, Jakup Krasnići i Hašim Tači izjasnili su se da nisu krivi po optužbama koje im se stavljaju na teret. Veselji je isto izjavio 10. novembra, a Redžep Seljimi 11. novembra.
Optužnica protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija potvrđena je 26. oktobra 2020. godine.
Hašim Tači i ostali komandanti OVK optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući nelegalno pritvaranje, mučenje, ubistva i nestanke više stotina ljudi, a suđenje u Hagu trebalo bi da počne 3. aprila.
Karakter sukoba sada dobija novu dimenziju
Advokat Goran Petronijević izjavio je za "Kosovo onlajn" da je veoma bitno da su se prvi put u optužnici pojavila i srpska imena.
"To menja sve. Do sada su bila suđenja za ubistva Albanaca od strane Albanaca i to iz tri razloga - političkih jer su pripadali opciji Ibrahima Rugove i bili protivnici OVK, jer su bili lojalni državi Srbiji, ili su u OVK posumnjali da su uz Rugovu, ili Srbiju", podsetio je Petronijević.
Dodaje da su sada u pitanju etnički motivisana ubistva i što daje potpuno drugačiju sliku i karakter sukoba uvode u drugu dimenziju. To znači, kako navodi, da je "OVK država" nastala na eliminaciji etničkih pripadnika drugih grupacija - Srba, Roma i drugih, odnosno na genocidu.
"Srbi su ubijani samo zato što su Srbi, a ne politički protivnici, kao što je to OVK radila sa Albancima. Ipak, teško da će neko od svedoka Albanaca svedočiti protiv drugih Albanaca za ubistvo Srba, ali kada se bude dokazalo i kada komandanti OVK budu osuđeni za etnička ubistva Srba onda ću moći da kažem da počinjem polako da verujem u taj sud i da smo napravili korak ka pravdi", rekao je ovaj advokat.
Kostići oteti posle sahrane
Olgica Kostić Božanić, kaže, nikad neće zaboraviti crne dane jula 1998. godine kada je počela tragedija njene porodice. Najpre je 11. jula na radnom mestu otet Jugoslav Kostić i od tada njemu se gubi svaki trag. Nedugo, nestao je i Jugoslavljev mlađi brat, Saško, u napadu tzv. OVK na sela Opteruša i Retimlje. Tih dana, na ulazu u Orahovac pripadnici OVK zaustavili su porodicu Baljošević, dvojica muškaraca su odvedeni u nepoznatom pravcu, dve žene i dete odvezeni su u policijsku stanicu u Mališevu koju je OVK prethodno zauzeo. Do 22. jula kidnapovano je oko 100 Srba, 35-oro njih, žene, deca, monasi manastira Zočište oslobođeni su posredstvom Međunarodnog crvenog krsta, 46 Srba i Roma odvedeni su u zatvore OVK.
"Sredinom jula, u noći između 17. i 18, OVK je izvela veliki napad na sela Retimlje i i Opteruša, ubijen je tada moj stric Anđelko. Na molbu mog drugog strica, dozvolili su nam da ga sahranimo, ali je u raku spušten bez sanduka. Po povratku sa sahrane, pripadnici OVK izdvojili su sve muškarce, razdvojili braću od sestara, sinove od majki, muževe od žena", priča Olgica.
Oteti Srbi tada su odvedeni u pravcu Opteruše. Šest meseci kasnije, decembra 1998. Srbi iz okoline Orahovca, krenuli su put mesta Dragobilje gde je tada bio štab OVK, da pokušaju da saznaju bilo šta o svojim najmilijim koji su nestali. Sa okolnih brda Srbe koji su pešačili 14 kilomtara posmatrali su pripadnici OVK. Književnik Ranko Đinović tada je o tom događaju snimio film. Marš do Dragobilja ostao je bez ikakvih rezultata.
Ljudske kosti među smećem koje je iznela voda
Tek sedam godina kasnije u pećini, jami Volujak kod Kline nađena su tela tada kidnapovanih Srba među kojima su bili i rođaci i obojica braće Olgice Kostić Božanić. Sredinom 2006. godine dobila je poziv telefonom, obaveštena da se u pećini podigla podzemna voda, da je izbacila smeće i da su među smećem i ljudske kosti, ispostaviće se i njene braće i rođaka.
Dobila je dozvolu, otišla na lice mesta, prisustvovala iskopavanju.
"Toga dana pitala sam se koju kost da poljubim. Vrištala sam iz sve snage, onda sam izgubila svest. Tada se izgubila svaka nada da su živi", priča danas Olgica.
Prizor na stratištu Volujak kod Kline, bio je više nego stravičan, opisali su tada oni koji su prisustvovali ekshumaciji posmrtnih ostataka pobijenih Srba.
"Ljudske kosti pomešane smećem, sa delovima starih automobila, kostima uginule stoke, otpacima, koji su bacani u jamu kako bi se prikrila istina".
"Litica nad jamom Volujak, sa koje su možda živi okončali život, ili na njoj streljani, dovoženi mrtvi pa u nju bacani, visoka je oko 30 metara. Pronađeni delovi tela su na samom ulasku u pećinu, pa se s velikom verovatnoćom pretpostavlja da je 13 razbacanih kostura samo deo ostataka onih koji su ovde ubijeni. Nabujali potoci, koji su ovog proleća plavili jame i pećine nekadašnjeg rudnika Volujak, izbacili su na površinu delove skeleta 13 ljudi, svedočio je tada patolog Slaviša Dobričanin.
Te 2006. prvi put je posle rata otišla i u svoje Retimlje. Našla porušeno groblje, srušene kuće, njive i vonograde koje koriste Albanci.
Kostići u izveštaju Dika Martija
"Ono što nam već godinama unosi novu neizvesnost, novu dozu straha, bola, patnje, je i činjenica da se u dve rečenice, u izveštaju Dika Martija, pod datumom 23. juli 1998. godine pominje da su srpski zarobljenici, među njima i oni sa prezimenom Kostić, nekim kamionom odvezeni do mesta Kukeš, da su tamo poslužili za trgovinu organima. Samo Bog i oni znaju šta se dešavalo, a mi samo naslućujemo i molimo Boga da nam da razuma da sve ovo izdržimo a njima da da rajsko naselje", kaže Olgica Kostić Božanić.
Dodatna muka je, veli, pitanje otkud tela Kostića i drugih otetih, njene braće u pećini Volujak kod Kline, ako su bili u kamionu koji pominje Dik Marti i ako su bili voženi u Kukeš.
"Kome smo sve postavljali ta pitanja od kako je izveštaj objavljen, ali, odgovora nema. Niko ne daje odgovor", kaže Olgica.
Priča i da je svojevremeno razgovarala i sa predstavnikom OEBS-a Vilijamom Vokerom, da je od njega tražila pomoć. Dobila je samo odgovor – „Zašto ih vaši nisu spasli, imali su četiri meseca na raspolaganju, što ih nisu oslobodili?
Skamenjena sestra
Olgica Kostić Božanić stalno ponavlja:
"Ja živim životom senke, i iako imam unuke, nemam čemu da se radujem, ja sam skamenjena sestra, koja traži istinu i luta, ali ne mogu da stanem. Moram nastaviti da tražim istinu."
Od dvojice braće ima samo fotografije i uspomene. Iza Lazara ostala je ćerka Anđela koja je porasla je bez oca.
"Dajemo sve od sebe da se naš bol, da se naša patnja olakša, da se ublaži, da dođe do pravde. Da odgovorni za zločine nad našim narodom, nedužnim civilima budu kažnjeni, da se zločini ne ponove. Da ovo što se desilo bude opomena za budućnost, za generacije koje dolaze. Već je 25 godina od prvih ubistava, kidnapovanja, proterivanja, a nismo još dočekali pravdu. Borimo se govoreći istinu, kako drugačije, da neko bude kažnjen", dodaje Olgica i kaže da ne zna da li će Specijalizovani sud u Hagu pokazati neutralnost.
"Skeptični smo sve dok ne vidimo rezultat, oprezni, nismo odbijali saradnju, ne odbijamo, saradnju sa tužilaštvima. I prvi Haški tribunal ovde je radio, do 20. juna su imali mandat, vođene su istražne radnje, vodio se sudski postupak tri godine, ali, niko nije osuđen. Ne znamo šta će sada biti, to je velika svetska politika, jaki lobiji. Sve zavisi od onih koji će donositi presude, mi tu nemamo nikakve moći", kaže Olgica Kostić Božanić.