Međunarodni dan reka obeležava se danas, 14. marta, a stručnjaci iz oblasti vodoprivrede i zaštite životne sredine saglasni su da je naša dugogodišnja hronična boljka odsustvo sistema za prečišćavanje otpadnih voda, ali i izražene suše, odnosno poplave koje se javljaju kao posledica klimatskih promena.
Profesor dr Dejan Krčmar sa Katedre za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, za RT Balkan kaže da, Novi Sad, Niš i Beograd, jedina prestonica u Evropi, svoje komunalne vode ispuštaju direktno u reke.
Posledica neodgovornog ponašanja su vodotokovi puni mikroplastike, antibiotika, hormona i narkotika.
Prečistimo tek 10 odsto otpadnih voda
Srbija prečisti tek 10 odsto otpadnih voda, dok uporedive zemlje iz okoline prečiste sedam puta veće količine, napominje profesor Krčmar. Na kanalizacione sisteme, sa druge strane, priključeno je oko 55 odsto stanovništva, odnosno tek 3,9 miliona stanovnika.
"Mi smo još na osnovnom nivou, kod izgradnje kanalizacione mreže. Dok to ne uradimo, organske otpadne vode ispuštaće se u reke. Za utehu je što je Dunav velika reka i ima veliku protočnost, pa se posledice brzo saniraju, ali je situacija potpuno drugačija na malim pritokama i kanalima gde u letnjem periodu 90 odsto tih voda čine fekalije", dodaje profesor.
Prema njegovim rečima, posledice su pogubne, pa umesto da vrše određene funkcije, kao što su navodnjavanje, razvoj prehrambene industrije, cirkularne ekonomije, turizma, ribolova ili turističko, u rekama dolazi do pomora ribe, pojave neprijatnih mirisa, ogromnih količina mikroplastike, hemijskih jedinjenja itd.
Zbog toga je ugroženo i zdravlje ljudi kod kojih dolazi do stomačnih infekcija, kožnih oboljenja i slično.
"U tom smislu se rade uzorkovanja vode i analiza na kupalištima, a u toku su i značajna ulaganja u inicijativu "Čistija Srbija" za koju su dobijene investicije u vrednosti od četiri milijarde evra, a koje će se upotrebiti za izgradnju oko 200 prečistača", navodi Krčmar koji savetuje zakonodavce da se pridržavaju rokova i zakona, a građane da vode računa i ne bacaju smeće u reke, da odgovorno odlažu otpad kako se opasne deponije ne bi formirale u blizini rečnih tokova i da generalno vode računa o zaštiti životne sredine.
Dr Momir Paunović, rukovodilac odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu, za RT Balkan kaže da postoje planovi da se u regionu Velikog sela napravi veća fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.
"Izgleda da će se sada aktivirati ta tehnička rešenja za odvođenje svih voda iz centralnih gradskih opština na tu lokaciju, što će smanjiti zagađenost u Beogradu", navodi Paunović i naglašava da je obaveza Srbije prema EU da sva veća naselja stavi u jedinstvene kanalizacione sisteme i da se radi prečišćavanje.
Morava i Sava prioriteti
Sliv Velike Morave, kao naše najveće nacionalne reke je, u tom smislu, najvažniji je, napominje naš sagovornik.
"Morava je najvećim delom u Srbiji, a kao što znate, uz Južnu i Zapadnu Moravu, kao i Nišavu, locirano je dosta urbanih naselja a sam sliv Morave je pod poprečnim uticajem sistema prečišćenih voda, te je potrebna za navodnjavanje i zaštitu biološke raznovrsnosti", objašnjava Paunović.
Kada je Sava u pitanju, naglašava da veliki broj Beograđana dobija pijaću vodu iz nje.
"Zaštita od zagađenja ove reke trebalo bi da bude prioritet. Voda iz česme je zdrava, što je potvrđeno kontrolom. Ona jeste tvrđa, vide se ponekad naslage, ali to je sve zbog sistema vodosnabdevanja koji je u pojedinim delovima grada stariji, kao i instalacije i cevi u nekim zgradama", priča sagovornik iz Instituta za biološka istraživanja.
Napominje da su danas analitičke metode savremenije i preciznije, pa sada znamo da se lekovi, hormoni i narkotici koji se nađu u ljudskoj upotrebi, detektuju u rekama.
"Sad zamislite kolika je njihova potrošnja kad se u jednom ogromnom Dunavu sve češće identifikuju velike količine", kaže Momir Paunović.
Reke su dinamičan sistem, pa se neke nepoznate vrste pojavljuju i potiskuju druge, a istovremeno autohtone vrste izumiru.
"U Savi i Dunavu usled promene klime imamo kinesku ribu, kostolobike, koja je sada dominantnija u odnosu na domaću. Takođe, na Adi Ciganliji imate severno-američke kornjače koje su se lepo prilagodile našim uslovima. U prirodu su pušteni i američki rakovi koji takođe potiskuju naše potočne i bunarske rakove", nabraja dr Paunović i dodaje da nešto od toga može da bude i opasno, poput račije kuge, bolesti koju ti rakovi donose, parazita ili samo ekonomske štete.
Srbijavode: Ulažemo u prevenciju i zaštitu od poplava
Iz JVP "Srbijavode" saopštili su da su u periodu 2014-2021. godine realizovali više od 700 projekata i 17 kapitalnih projekata za unapređenje zaštite od poplava na najugroženijim područjima.
"Sistem zaštite od poplava u Srbiji čine brojni vodni objekti u javnoj svojini i to 2.142 kilometra nasipa, 4.942 kilometra kanala za odvodnjavanje sa 54 crpne stanice i 43 brane sa akumulacijama. Formiran je i Centar za upravljanje odbranom od poplava koji će značajno doprineti smanjenju opasnosti od poplava i povećati bezbednost građana", navode i dodaju da je potrebno konstantno ulagati u prevenciju i zaštitu i biti odgovoran prema prirodi.