Izbori u Crnoj Gori – ko će sa Milom u drugi krug?

Mlaka priprema – žestoka završnica!

Ovako bi se u jednoj rečenici, čini se, dala opisati predizborna kampanja u Crnoj Gori, pet dana pred predsedničke izbore zakazane za nedelju, 19. marta. Građane Crne Gore do petka uveče i početka izborne ćutnje čekaju završne konvencije kanidata, i, ono što se posebno iščekuje – TV duel, televizijsko sučeljavanje po mnogima dvojice najsuprotstavljenijih kanidata – Mila Đukanovića i Andrije Mandića. Može li, i koliko, ovaj TV duel uticati na mišljenje i opredeljenje birača, i to ko će i sa kojim rezultatom u već viđeni drugi izborni krug, koji bi mogao biti održan 2. aprila ove godine? Đukanović je, inače, po prvi put od 2006. godine, prihvatio da učestvuje u ovoj vrsti TV debate.

Prihvatajući TV duel Milo Đukanović rekao je da je to prilika da "pomognu crnogorskoj javnosti da sa više sigurnosti odabere svoj put i pogled u budućnost."

"Nažalost, Crna Gora je opet na raskršću, ili će nastaviti da ide putem izgradnje ozbiljne evropske države, ili će nastaviti da posrće stranputicama kojima se krećemo zadnje dve i po godine. Čini mi se da nema dva reprezentativnija predstavnika tih političkih ponuda u ovom trenutku od gospodina Mandića i mene", rekao je Đukanović obrazlažući svoj stav.

Mandić je rekao da je "potpuno prirodno da on i Đukanović razgovaraju o budućnosti ili i o prošlosti, jer su najduže na političkoj sceni, usmeravali procese u poslednjih 20 godina i imali ubedljivo najveću podršku građana".

"Milo – nego ko?"

Milo Đukanović, aktuelni šef države kroz kampanju ide sa sloganom "Milo – nego ko?" i traži podršku naroda za još jedan mandat, treći predsednički. U dosadašnjem delu kampanje posebno je isticao to što je Crna Gora za vreme njegove vlasti "obnovila nezavisnost, ušla u NATO", došla, kako kaže u "predvorje Evrope", "realizovala vredne investicione planove".

"Crna Gora neće izdržati još četiri godine uništavanja. Država i društvo su u ozbiljnoj agoniji. Svaki elementarno misleći čovjek može reći samo: bilo i ne ponovilo se", još su neke od Đukanovićevih poruka koji je oštricu svoje kampanje okrenuo na vladajuću većinu u Crnoj Gori posle parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine.

Njegovo obećanje je i da će Crna Gora ući u EU tokom njegovog sledećeg mandata a za aktuelnu Vladu Crne Gore u tehničkom mandatu kaže da je ona "servis velikodržavnog nacionalizma kojom  upravljaju oni sa četiri posto podrške". Na jednom od političkih skupova neke svoje protivkandidate nazvao je "šarlatanima", druge "vojvodama i dovojvodama"

Đukanović je, inače, prvi put predsednik Crne Gore bio od 1997. do 2003. godine, trenutno mu ističe drugi mandat koji je započeo posle izbora 2018. godine i u trci je za treći. Godine 2006. predvodio je pokret za nezavisnost Crne Gore koja je tada i izglasana na referendumu. Predsednik Vlade Crne Gore bio je od  1991—1993, 1993—1996, 1996—1997; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016.

Na jednom od poslednjih predizbornih skupova, u Bijelom Polju sinoć, Đukanović je još rekao da njegovim izborom za predsednika "Crna Gora neće zabasati u tmine srpskog sveta", jer, njegov evropski put "obasjava luča građanske, antifašističke, multietničke i evropske države".

Ovi izbori, po njemu su "istorijska šansa koja se ne smije propustiti".

Mandić na putu pomirenja u Crnoj Gori

Predsednički kandidat Andrija Mandić, jedan od lidera Demokratskog fronta, sa druge strane, potencira priču o pomirenju Crne Gore.

"Moj glavni prioritet jeste da Crnu Goru stavim na put pomirenja. Drugi cilj je da ovu zemlju svi njeni narodi, nezavisno da li su Srbi, Albanci, Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci, doživljavaju kao svoju i da je vole", jedna je od glavnih izbornih poruka Mandića koji će završni predizborni skup imati u petak uveče u Podgorici.

Njegova obaveza jeste, rekao je još Mandić na jednom od predizbornih skupova da "ujedini Crnu Goru".

"Sve čestite ljude, nezavisno za koga su ranije glasali, pozivamo da budu sa nama. Ovo je naša država i možemo da budemo srećni ako smo svi srećni", reči su Mandića.

Milan Knežević, jedan od lidera DF-a i predsednik Demokratske narodne partije podsetio je sinoć na predizbornom skupu u Nikšiću da kad su poslednji put govorili u dvorani sportskog centra u tom gradu, završili su u zatvoru jer su "Milu Đukanoviću poručili da je arhilopov".

"Sedam godina kasnije, bio bi greh da ne nastavimo kako smo počeli. Nepomenik je pre neko veče saopštio da ne može prežaliti što je izgubio Nikšić i da će učiniti sve da ga vrati. Pošto su mu očigledno nešto sipali u drogu, da ga podsetimo da će morati da vrati i Podgoricu, Zetu i Budvu, i Kotor, i Žabljak i Danilovgrad i Pljevlja i Herceg Novi i Plužine i Šavnik i Mojkovac i sve ostale gradove", podsetio je Knežević i dodao da će se pre "njemu vratiti lokne na glavi nego što će Milo Đukanović vratiti Nikšić".

Jedan od lidera DF rekao i da kada Đukanovića „ne proganjaju uništeni preduzetnički giganti koje je sam razorio, onda ga proganja velika Srbija i SPC.

Danilović za ukidanje sankcija Rusiji

Goran Danilović, kandidat Ujedinjene Crne Gore u kampanji insistira da je "priznanje Kosova urađeno sramno" i da je "ukidanje sankcija Rusiji interes i obaveza Crne Gore".

"Ja sam se nadao da ćete u jednom trenutku svoje političke karijere, pa makar bilo i na kraju, shvatiti šta ste pokušali. Od nekada Crne Gore koja se ponosila srpstvom, njegoševske Crne Gore, došli smo do toga da u vašem mandatu to bude prognan termin i prognan narod“, rekao je Goran Danilović.

 Čast i dostojanstvo

Aleksa Bečić, predsednik Demokrata u kampanji pod sloganom "Časti mi", posebno ističe svoju čast, dostojanstvenost, navodi i da iza sebe nema nikakvih afera, da nema milionske račune, materijalna bogatstva.

"Nikad i nikog nisam izdao. Zato mi je čast biti kandidat za predsednika Crne Gore. Obećavam da ću se svim silama truditi da budem – narodni predsednik", reči su Bečića kome je podršku u prvom krugu obećao predsednik Građanskog pokreta URA i premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović.

"Svom prijatelju Aleksi Bečiću želim puno uspeha 19. marta", rekao je pre koji dan Abazović najavljujući podršku svoje partije Bečiću.

Nismo bratu prebacili 11 puta po milion evra

Jakov Milatović nije bio prva opcija pokreta "Evropa sad" za kanidata, ali je u prvi plan izbio pošto je odbijena kandidatura Milojka Spajića.

"Kakva je bila prva demokratska vlada u Crnoj Gori, možemo da se složimo da je imala i neke mane, ali sasvim sigurno nije potpisivala svome sinu različite koncesione ugovore, nije bratu prebacivala 11 puta 1 milion, nije svoju sestru pozicionirala tako da bude vrata svim stranim investitorima u Crnoj Gori", jedna je od poruka Jakova Milatovića sa predizbornih skupova.

Predsednički kandidat Draginja Vuksanović, najavila je svoju pobedu zbog toga što – "žene dolaze".

I dok su politički analitičari u Podgorici saglasni u jednom – Crna Gora predsednika će dobiti u drugom izbornom krugu, predstojeći izbori su važan test i za vanredne parlamentarne izbore, koji verovatno čekaju ovu državu. Otuda na izborima i sedam kandidata jer su skoro svi politički subjekti rešili da  još u martu izmere svoju političku težinu.

 Ko će u drugi krug?

"Pobeda nad prevaziđenim diktatorom Đukanovićem u drugom krugu predsedničkih izbora, od strane bilo kog drugog kandidata (izuzimajući vragolastu Draginju i onog tzv. komičara, naravno) - predstavljala bi korak napred u pravcu demokratizacije Crne Gore. Zato, ponavljam: demokratski kandidat koji prođe u drugi krug protiv odlazećeg tiranina treba da ima podršku svih ostalih, kao i njihovih glasača", kaže za RT Balkan Boško Vukićević, politički analitičar iz Podgorice.

Međutim, po njegovom mišljenju, "ime i politike onog kandidata koji će konačno srušiti Đukanovića nisu bez značaja; naprotiv, razni kandidati predstavljaju različite ideje i vizije budućeg razvoja države".

 "U tom smislu, odnos kandidata prema zapadnim ambasadama, kao i ambasada prema kandidatima, treba da bude jedan od osnovnih parametara za opredeljenje kod slobodnih ljudi. Ukratko, oni koji misle da zapadne ambasade treba u svemu, neupitno i definitivno, da određuju pravac razvoja naše države, kao za vreme višedecenijske strahovlade Mila Đukanovića - zaista bi trebalo da glasaju za Milatovića ili za Bečića. Ova dva mlada političara (koja po mom mišljenju imaju i neke dobre politike), uostalom, takav pro-ambasadorski stav i ne kriju. Štaviše, oni s ponosom ističu dobre i specijalne odnose sa zapadnim centrima moći i otvoreno se kandiduju da će, umjesto prevaziđenog Đukanovića, uredno i precizno izvršavati sve instrukcije i politike ambasada", kaže Vukićević.

 Crna Gora i "zapadne vrednosti"

Po njemu, takav stav je legitiman, a on "istovremeno označava i težnju za nekom vrstom stabilnosti koju bi, prema mišljenju onih koji ga propagiraju, samo Zapad i niko drugi, mogao obezbediti i garantovati Crnoj Gori". S druge strane, nastavlja Vukićević, "takva priželjkivana (ali ipak upitna) pro-zapadna stabilnost bi se nametnula nauštrb demokratskih pravila i procesa, jer ona često podrazumeva odluke koje nisu u skladu sa voljom i interesima crnogorskih građana".

 "`Zapadne vrednosti` koje često mladi Spajić ističe kao najveće i neuporedivo dostignuće moderne civilizacije (a koje i po mom mišljenju sadrže neke dobre, pozitivne i korisne pojave), često "u paketu" donose i neke stvari koje nisu u skladu s misijom Crne Gore koja se vraća sebi, tj. svom istorijskom identitetu. Tu podrazumevam antirusku propagandu i antiruske sankcije u aktuelnom periodu nastajanja multipolarnog sveta, favorizovanje "parada ponosa" koje ugrožavaju institut porodice, beskonačno ponovljena glasanja za antisrpske rezolucije u parlamentima, ponovno dovođenje u pitanje jedinstvenosti pravoslavne crkve, itd. Između ostalog, te stvari, kao što je opštepoznato, naš sveti mitropolit Amfilohije je odlučno odbacivao", mišljenje je Vukićevića.

On dodaje da sve te stvari koje dolaze u paketu sa zapadnim vrednostima, a koje između ostalih stvari predstavljaju i obesmišljavanje tekovina litijskog pokreta - kandidati ambasada bezuslovno podržavaju i promovišu". Što je, ponavlja Vukićević – "legitimno, ali često nije u interesu naših građana, po mom mišljenju".

 Ambasade će prihvatiti stanje stvari

"Na drugoj strani, kao što sam već navodio, kandidatura Mandića predstavlja neku vrstu diskontinuiteta sa prethodnim sistemom, tj. sa navedenom svemoći zapadnih ambasada. On s mjesta predsjednika, definitivno, neće ići glavom kroz zid, niti se zvanično baviti pitanjima koja nisu u njegovoj kompetenciji, ali s druge strane - neće ni bezuslovno slediti svaki mogući diktat zapadnih ambasada koji nije u interesu građana Crne Gore. Pomiriteljska kampanja koju je pokrenuo predstavlja odgovarajuću i solidnu podlogu za politike diskontinuiteta sa Đukanovićevim režimom", veli Vukićević.

 Po njegovom mišljenju, "ambasade će se na sve moguće načine truditi da ne bude izabran kandidat koji im nije po volji, ali ako se to desi - na kraju će prihvatiti stanje stvari".

 "U više navrata sam navodio: čak i u krugovima zapadnih centara moći vremenom počnu više da poštuju one koji pokažu karakter i ne izvrše sve moguće "domaće zadatke", od onih koji sve instrukcije bez pogovora slede. Iz navedenih razloga, a imajući u vidu i veliku masovnost na mnogim predizbornim skupovima Andrije Mandića ovih dana, mišljenja sam da će kod građana Crne Gore odneti prevagu želja i volja za diskontinuitetom sa prethodnim sistemom tiranina Đukanovića", kaže Vukićević.

Za pobedu u prvom krugu izbora potrebno je da jedan od kanidata osvoji više od 50 posto glasova izašlih birača. U suprotonom, petnaest dana kasnije, 2. aprila biće organizovan drugi izborni krug u koji će ući dva kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova. Na predsedničkim izborima 2018. godine, Milo Đukanović pobedio je u prvom krugu sa 53,9 posto, odnosno, osvojio je oko 180.000 glasova.

Mladen Bojanić, koga su tada podržali DF, DCG, SNP i URA tada je osvojio 33,4 posto glasova.