Upotreba ćiriličnog pisma u Srbiji svedena je na 10 odsto, dok je latinica - koja je pomoćno pismo - dominantna.
"Srpsko pismo se sve više povlači i potiskuje iz javnog prostora, što predstavlja činjenicu vidljivu i golim okom", rekao je za "Novosti" dr Vladan Jovanović iz Instituta za srpski jezik. "Nije potrebna detaljna statistika da bi se utvrdilo koliko je ćirilica u javnom prostoru manje zastupljena od latinice."
Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma ni godinu dana od početka primene nije zaživeo.
"Država kad hoće, zna kako se zakon primenjuje", kaže za "Novosti" Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. "Posledice su nastavak urušavanja statusa srpskog jezika i ćirilice, što traje decenijama i odlaganje osmišljenog sprovođenja jezičke politike, što je u uređenim državama bitan elemenat ukupne politike. Kada se zna da su srpski jezik i ćirilica u osnovi srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta, onda nije teško zaključiti i kakve su posledice, pa, možda, i zašto se odugovlači i sa primenom o ovog zakona", dodao je Tanasić.
Takozvanim zakonom o zaštiti ćirilice predviđeno je i da Vlada osnuje Savet za jezik koji bi nadgledao primenu zakona. Dok iz Ministarstva kulture navode da je u toku procedura za formiranje Saveta, Tanasić ističe da se ne zna dokle je ta procedura stigla i da je Savet mogao da bude formiran ranije, budući da je zakon zvanično počeo da se primenjuje 15. marta 2022. godine.
"Niko na koga se odnosi zakon nema opravdanje što ga ne poštuje, takođe ni država nema opravdanje što ga ne primenjuje. Propisane zakonske odredbe se mogu primenjivati i bez tog saveta, koji ima drugu funkciju, a ne inspekcijsku", rekao je Tanasić.
I Tanasić i Jovanović u tesnu vezu dovode neprimenjivanje zakona o zaštiti ćirilice i primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojom se, kažu, vrši inženjering nad srpskim jezikom i nasilje nad srpskom kulturom.
Tanasić kaže da ima utisak da se sa zakonom o zaštiti ćirilice čeka dok ovaj drugi zakon "ne obavi posao". Jovanović, pak, navodi da već duže vreme svedočimo o sprovođenju nasilja nad srpskim jezikom koje je zamah dostiglo primenom tzv. rodno senzitivnog jezika.
"Stvar je otišla toliko daleko da se u medijima mogu čuti i nakaradni konstrukti poput borkinja, generalica, bekica itd", kaže Tanasić.
"Osim toga što se u sve zastupljenijom televizijskoj i novinskoj praksi ovom upotrebom jezika sprovodi nasilje nad njegovim prirodnim razvojem, njime se krši i pomenuti zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličkog pisma, prema kojem se izričito zabranjuje uticaj ideoloških i političkih pokreta na standardizaciju srpskog jezika. Ukoliko samo ovu odredbu zakona uzmemo u obzir i uporedimo ga sa stanjem u medijima, donećemo nedvosmislen zaključak da se zakon u pogledu obavezne upotrebe srpskog književnog jezika, koja podrazumeva njegovu standardnu normu, zapravo ne sprovodi."