Albanski premijer Edi Rama, koji na Zapadu slovi za "balkanskog progresivca", na vlast je došao obećavajući nemilosrdno suzbijanje kriminalnih grupa. Deceniju kasnije, njegov imidž, i kod kuće i u inostranstvu, ukaljao je niz skandala i neispunjavanje obećanja.
Rama je, piše "Fajnenšel tajms", bio primoran da brani reforme koje su navodno prijateljske prema peračima novca, da objasni kako su stari vladini saradnici bili umešani u istrage o trgovini drogom, i da objasni svoju ulogu u padu osramoćenog službenika FBI.
Lutfi Derviši, nezavisni politički analitičar i bivši izvršni direktor Transparensi internešonela u Albaniji kaže da je "najveća šteta naneta međunarodnom ugledu zemlje. Premijer je nekada bio zvezda međunarodnih medija" i dobro se nosio sa više kriza, "ali je sada odjednom u centru pažnje zbog negativnih vesti".
Moć kriminalnih mreža u Raminoj Albaniji spektakularno je otkrivena prošlog meseca. Policija je poskidala stotine nadzornih kamera koje su postavili kriminalci kako bi nadgledali snage reda. Ovo otkriće dovelo je Ramu u neugodnu poziciju na Zapadu koji je na njega gledao kao na progresivnog i živopisnog političara u nestabilnom regionu, navodi "Fajnenšel tajms".
Rama je branio svoje napore da iskoreni bande. "Borba protiv kriminala i trgovine ljudima je prioritet ove vlade", rekao je on za FT preko portparola.
Ipak, njegova vlada je prošle godine izazvala kontroverzu predlogom da se pruži poreska amnestija na repatrijaciju neprijavljenih stranih prihoda u iznosu do 2 miliona evra, potez za koji kritičari kažu da bi kriminalcima sa visokim zaradama omogućio slobodan prolaz.
Zakon čeka na usvajanje u parlamentu iako je EU, čija članica Albanija želi da postane, kritikovala prethodne verzije nacrta. Ramina vlada tvrdi da će se zakon primenjivati samo na legalne prihode.
Nacrt zakona poslednji je u nizu skandala. Derviši je rekao da je indeks percepcije korupcije Transparensi internešenela za Albaniju već godinama sve gori. "Ove godine sam vodio beleške o velikim skandalima u vezi sa korupcijom. Ima ih više od deset", rekao je.
Visoki funkcioneri Ramine prethodne administracije su umešani u slučajeve trgovine narkoticima. Bivši ministar unutrašnjih poslova Saimir Tahiri je u zatvoru zbog zloupotrebe službenog položaja i veza sa trgovcima ljudima.
Ramine pristalice, pak, kažu da prethodni šefovi vlada nikada ne bi dozvolili zatvaranje svojih zvaničnika. Ali skandal sa nadzorom razbesneo je obične građane, od kojih mnogi veruju da vlada sarađuje sa trgovcima drogom.
Ti trgovci proširuju svoj domet, navodi "Fajnenšel tajms". Albanske bande su se proširile sa ilegalnih plantaža kanabisa na trgovinu kokainom i heroinom direktno iz Latinske Amerike i Azije. Milioni evra slili su se u Albaniju, pomažući u razvoju luksuznih nekretnina duž obale Sredozemnog mora.
"Svet kriminala sve je jači", rekao je bivši ministar pravde Aldo Bumči, član opozicione Demokratske stranke.
Albanska obala i blistave stambene kule u Tirani postale su destinacija za ilegalni novac. "Distribucione mreže rastu, kao i pranje novca. Ko može da priušti ove stanove? Ne obični Albanci", rekao je Bumči.
Blistav način života gangstera u jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja u oštroj je suprotnosti sa borbom običnih Albanaca, od kojih mnogi odlučuju da emigriraju. Trećina građana zemlje živi u inostranstvu, gde je emigracija u Velikoj Britaniji zategnula odnose sa Londonom.
Ramina reputacija u inostranstvu takođe je narušena njegovim kontaktima sa američkim obaveštajcem koji je optužen da mu je pomagao u progonu političkih rivala.
Američko ministarstvo pravde optužilo je u januaru bivšeg šefa kontraobaveštajne službe FBI Čarlsa Mekgonigala za kršenje američkih sankcija i učešće u pranju novca radeći za ruskog oligarha Olega Deripasku.
Posebna optužnica se fokusira na Mekgonigalove neprijavljene kontakte sa Ramom i tvrdi da je obavljao plaćene usluge za Albance. Mekgonigal je optužen da je uzeo najmanje 225.000 dolara od albanskog obaveštajnog oficira, a zatim je preneo informacije iz Ramine kancelarije američkim vlastima. Oni su zauzvrat otvorili istragu protiv lobiste sa sedištem u SAD koji radi za albansku opoziciju.
Opozicioni lider Salji Beriša, bivši predsednik i premijer, tvrdio je da je njegova pozicija na američkoj crnoj listi rezultat Raminih navodnih kontakata sa Mekgonigalom. Odluka SAD, "osam godina nakon što sam napustio vlast... je u potpunosti zasnovana na lobističkoj moći Edija Rame", rekao je on za FT.
Rama poriče da je koristio svoje kontakte sa Mekgonigalom u tu svrhu. Napominje da nikakva optužnica protiv njega nije podneta, kao i da su ga "mnogi pojedinci u Albaniji koji imaju svoje stalne probleme sa pravosudnim sistemom koristili kao žrtveno jagnje".
Glavni regionalni izaslanik američke vlade Gabrijel Eskobar rekao je da Albanija ostaje "čvrst saveznik u NATO-u i dobar bilateralni partner".
Ramina živopisnost donela mu je dobre veze sa liderima, uključujući liberale i konzervativce sa Istoka i Zapada. Primera radi, navodi "Fajnenšel tajms", prisustvovao je trećem venčanju Džordža Soroša, kao i svadbi ćerke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Ali opštinski izbori u maju će testirati premijerovu dominaciju albanskom politikom. Edval Zoto, nezavisni analitičar, rekao je da Rama trpi "posledice u smislu podrške javnosti i javnog mnjenja".
On je, međutim, dodao da "trenutno nema druge političke ponude u Albaniji", s obzirom da je opozicioni lider Beriša sankcionisan od strane važnih saveznika SAD i Velike Britanije.
Ramina Socijalistička partija kontroliše svaku lokalnu vlast osim u Skadru, gde je špijunski skandal počeo.
Policajci su tražili snimke sa tih kamera u januaru nakon eksplozije ispred kuće policijskog komandira koji je vodio operaciju protiv uzgajivača kanabisa i lanca trgovine drogom. Kada su lokalni gangsteri odbili da sarađuju, policija je počela da skida kamere. Više od 500 uređaja je uklonjeno širom zemlje.
Rama je tada rekao da je policijska operacija "pomalo nalik na kvaku 22, jer nas optužuju da ne preduzimamo akciju, a onda nas optužuju kada nešto preduzmemo".
Artan Hodža, albanski istraživački novinar, kaže je da je video "ogromne kontrolne sobe sa mnogo ekrana u kojima stražare velike kriminalne grupe".
"Imali su mogućnost noćnog nadzora, prepoznavanja lica i registarskih tablica. Takve kamere treba da ima samo policija. U šumi su bile čak i kamere koje su pratile plantaže trave."
Gradonačelnik Skadra Bard Spahija, iz Berišine opozicione Demokratske stranke, rekao je da je strah od kriminalaca izazvao egzodus stanovništva. "Ovaj region ima 215.000 stanovnika, ali oko 6.000 ode godišnje. Tim tempom, za deceniju i po, pola regiona će nestati."
Okrivljujući "nefunkcionalne državne strukture", rekao je da je skandal o nadzoru "kap u moru naše vlade prepune kriminala".
Petrit, menadžer kafea u Skadru, slaže se sa gradonačelnikom. "Ako izgleda kao korupcija, deluje kao korupcija i zvuči kao korupcija, onda je to verovatno korupcija. Nije ni čudo što ljudi masovno odlaze."