Ker-Lindzi o evropskom planu: Glavni cilj pregovora je priznanje "Kosova", Srbi dobijaju autonomiju

Glavni cilj evropskog sporazuma je da tzv. Kosovo dobije priznanje i članstvo u UN, a cena za to je autonomija Srba koju bi dobili, naveo je profesor na "Londonskoj školi ekonomije" Džejms Ker-Lindzi, dodajući da se nada da je Priština spremna da plati tu cenu. 

"Ovde je glavni cilj da 'Kosovo' dobije priznanje i konačno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Uvek je bilo pitanje koju cenu bi moralo da plati da bi to postiglo. Čini se da ovaj sporazum postavlja uslove tog eventualnog prihvatanja. Autonomija za zajednicu kosovskih Srba. Pitanje je da li 'Kosovo' veruje da je to cena koju vredi platiti. Ja svakako mislim da jeste", rekao je Ker-Lindzi, komentarušići evropski predlog u intervjuu za "Albanijan post".

Na pitanje da li bi potpisivanjem evropskog predloga tzv. Kosovo dobilo de fakto priznanje od Srbije, Ker-Lindzi objašnjava da u ovom slučaju tako može da se tumači.

"U ovom slučaju, mislim da možemo da tvrdimo da 'Kosovo' dobija de fakto priznanje od Srbije. U stvari, može se tvrditi da je Srbija suštinski prihvatila da je 'Kosovo' od početka izgubljeno. Uvek sam osećao da je njena kampanja protiv priznavanja zapravo bila osmišljena da ojača njenu poziciju u bilo kakvom razgovoru o konačnom formalnom priznanju. Sada se čini da je ovaj sporazum, ako bude usvojen, još jedan veliki korak ka konačnom prihvatanju da je 'Kosovo' nezavisna država. Još uvek predstoji put, ali mislim da ćemo videti formalno priznanje", ocenio je za albanski list Ker-Lindzi.

Profesor i autor knjige "Kosovo: Put do sporne državnosti na Balkanu" ocenio je da Priština treba da pristane na autonomiju Srba u okviru ZSO.

"Video sam dosta gluposti napisanih o ZSO. Mnogi su pokušavali da je izjednače sa Republikom Srpskom u Bosni. Ovo jednostavno nije slučaj. Postoji mnogo, mnogo oblika autonomije širom sveta. Republika Srpska je samo jedna od njih", istakao je Ker-Lindzi, dodajući da je to cena za konačno priznanje tzv. Kosova. 

Jedina moguća alternativa Zajednici srpskih opština, prema britanskom profesoru, je razdvajanje tj. razmena teritorija, gde bi sever KiM bio pripojen Srbiji, a tzv. Preševska dolina samoproglašenom Kosovu, što bi značilo da Srbija da "svoje za svoje" i odrekne se dela teritorije.

"Uvek sam verovao da je ovo najbolja opcija. Ovo bi omogućilo obema zemljama da reše stvar jednom zauvek. Kosovski Srbi na severu jednostavno ne žele da budu deo 'Kosova'. A 'Kosovo' mora da čini sve vrste ustupaka da bi ih usrećilo. Čini se da je mnogo lakše pustiti ih da sami odlučuju o svojoj budućnosti. Neka se pridruže Srbiji. A ako to takođe znači da albanske zajednice na jugu Srbije mogu da se pridruže 'Kosovu', onda to svakako ima smisla kao konsenzualni sporazum", poručio je profesor svoje stanovište, a onda dodao:

"To je bolje od beskrajnih diskusija o autonomiji. Naravno, neki bi pitali za Srbe koji žive u drugim delovima 'Kosova'. Ali svi znamo da se te zajednice brzo smanjuju. Sve u svemu, ovo izgleda kao logičniji pristup. Međutim, ideju korekcije granica odbacili su mnogi na 'Kosovu' i u Srbiji, kao i neke zapadne države jer se, po mom mišljenju, pogrešno plaše da će Bosna biti destabilizovana. Međutim, znam da mnogi visoki zapadni zvaničnici privatno podržavaju tu ideju", istakao je Ker-Lindzi.

Prema njegovom mišljenju, samoproglašeno Kosovo ne može tek tako dobiti stolicu u UN, dok Srbija ne pristane na to. 

"'Kosovo' ne može da uđe u UN dok ga Srbija zvanično ne prizna. Tada je Kini teško da se suprotstavi. Iako Rusija možda još uvek pokušava, izgledalo bi čudno da to učini kada Beograd prihvati Kosovo. Iz tog razloga i dalje smatram da bi srpsko priznanje trebalo da bude glavni cilj", zaključio je profesor. 

Džejms Ker-Lindzi, za kraj, izrazio je nadu da će tzv. Kosovo postati punopravni član međunarodne zajednice, a da će francusko-nemački plan doprineti tome.