Treći put u Evropskom parlamentu biće organizovana manifestacija posvećena hrvatskom kardinalu Alojziju Stepincu, ličnosti čija je kanonizacija, uvođenje u red svetih, ne bez razloga, zaustavljena u vrhu Vatikana na poslednjem koraku – papinom potpisu kojim bi zagrebački nadbiskup postao svetac.
Poslanica EP iz Hrvatske Željana Zovko biće 21. marta domaćin konferencije "Blaženi Alojzije Stepinac – svedočanstvo vere, ustrajnosti i nade".
Na njoj će između ostalih govoriti monsinjor Juraj Batelja, postulator kauze za proglašenje svetim blaženog Alojzija Stepinca, za kojeg je "nepobitno da je nadbiskup Stepinac pomogao srpskom narodu, njegovim vladikama i njegovim svećenicima i svima koji su bili u potrebi". Učestovaće i istoričarka Ester Gitman iz SAD-a za koju je Stepinac "model, on je uzor humanosti i ljubavi prema čoveku bez obzira kojoj veri ili rasi pripada", čovek koji je mnogo "dobroga učinio za jevrejski i hrvatski narod".
Što se tiče Stepinčeve pomoći srpskim vladikama i sveštenicima, do jeseni 1941. godine svih devet eparhija Srpske pravoslavne crkve na teritoriji NDH ostale su bez svojih episkopa: jedna je bila upražnjena, četvorica episkopa su proterana, a četvorica su svirepo ubijena.
Posle stravične torture ubijeni su vladika banjalučki Platon, kao i mitropolit dabrobosanski Petar i episkop gornjokarlovački Sava, za koje se ni danas ne zna gde im je grob, dok je zagrebački mitropolit Dositej od posledica povreda nanetih od ustaša umro u Beogradu 1945. godine. Pretpostavlja se da je samo do kraja 1941. ubijeno više od 190 sveštenoslužitelja srpske crkve. Dakle, nejasno je, za početak, kojim vladikama SPC je Stepinac pomagao kad takvih jednostavno već posle prvih meseci rata u NDH nije ni bilo.
Očekivalo bi se da će čoveku koji je "toliko dobroga učinio za jevrejski narod" u najmanju ruku biti dodeljena medalja "pravednik među narodima" Jad Vašema. Batelja je u jednom intervjuu objasnio da je više Jevreja, ali i pojedinih ustanova Republike Hrvatske poslalo molbu da blaženi Stepinac postane pravednik, ali nije bilo pozitivnog odgovora iz Jad Vašema.
Možda je sve velikosrpska ili komunistička zavera ili su načuli ponešto o masovnim pokrštavanjima koje je odobrio lično Stepinac ili o tome da je bio na čelu vojnog vikarijata oružanih snaga NDH, vojske koja je direktno učestvovala u genocidu nad Jevrejima, Srbima i Romima. I to je samo manji deo njegove ratne biografije.
Kako je nezvanično najavljeno u medijima, zbog konferencije u Briselu reagovaće državni organi Srbije koji će uložiti protest zbog tog događaja, ali je malo verovatno da će on biti otkazan. To se nije dogodilo ni kada je u EP služena misa Stepincu 2018, ni kada je priređena izložba u njegovu čast 2016. godine, oba naravno u organizaciji hrvatskih poslanika EP.
Nije neočekivano što EP daje prostor za afirmaciju Stepinca, kaže za portal RT Balkan istoričar Aleksandar Raković.
"U instituciji gde se može čuti 'Slava Ukrajini', što je tipičan poklič iz nacističkog vremena, ne treba da čudi što dozvoljavaju konferenciju posvećenu Stepincu. Kako sada kliču 'Slava Ukrajini', tako mogu u nekom momentu da viču i 'Za dom spremni'. Njih konkretno baš briga što se Hrvatska i dalje trudi da falsifikuje svoju prošlost", kaže Raković.
Govoreći o Stepincu, naš sagovornik ističe da je reč o ličnosti koja je bila duhovni poglavar NDH.
"NDH je bila u celini jedan psihotični režim povezan sa rimokatoličkim klerikalizmom koji je uništavao Srbe, Jevreje i Rome. Preko pranja biografije Stepinca, Hrvati i crkva u Hrvata imaju nameru da naprave prvi korak ka falsifikovanju sopstvene istorije i skidanja stigme sa Hrvata i hrvatske crkve. A ona je naučno dokazana, ne samo u Evropi i Severnoj Americi, već takođe i u Izraelu: NDH je sprovodila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima", napominje Raković.
Čest argument zagovornika Stepinčeve "svetosti" jeste da je on spasavao Srbe i Jevreje, da postoje pisana lična svedočanstva o tome, kao i da su neki od spasenih njegovom rukom želeli i da svedoče na sudskom procesu koji je komunistička vlast vodila protiv njega.
"To su samo pojedinačni slučajevi, iz ko zna kojih razloga su se dogodili. Ima dokumenata da je crkva u Hrvata tražila da se prema zatvorenicima humano postupa, ali oni nisu zahtevali od NDH da stane sa genocidnom politikom. To su neke marginalne pojave koje ne mogu da dovedu u pitanje pravu prirodu tog psihotičnog režima u kojem je učestvovala i hrvatska Katolička crkva. Na kraju krajeva, papa Francisko bi potpisao kanonizaciju Stepinca da ona do kraja nije osporena", kaže Raković.
Kako dodaje, Hrvati temu Stepinca, i na ovaj način između ostalog, održavaju živom, pokušavaju da dobiju opšte priznanje za ono što su već obavili kod kuće gde, kako ističe, Stepinca slave kao istorijsku ličnosti ugrađenu u moderni identitet čije ime nosi desetine škola, pa i vrtića, brojne ulice i trgovi.
"Hrvati neće stati, čekaće neku drugu priliku, nisu dozvolili da ta tema presahne i da prihvate poraz koji im je naneo papa Francisko nepotpisivanjem Stepinčeve kanonizacije. Hrvati idu dalje ka svom cilju a to je kanonizacija Stepinca i na taj način amnestija i crkve i NDH zbog genocida koji su učinili", ističe Raković.
Hrvatska je, inače, početkom marta preuzela predsedavanje Međunarodnom alijansom za sećanje na holokaust (IHRA) i kao glavni prioritet svog predsedavanja navela borbu protiv iskrivljavanja sećanja na holokaust i očuvanje sećanja na te događaje. Da li bi u to sećanje mogli da umetnu i ovakvu sliku Stepinca kakvu pronose kroz Evropski parlament?
"Mislim da od toga nema ništa jer to Jevreji neće da prihvate. Ne verujem da će dozvoliti takva tumačenja prošlosti i uloge Stepinca. Njihovi vodeći naučnici koji su se bavili pitanjima Holokausta bili su zgroženi mogućnošću da Stepinac bude proglašen za svetitelja", obrazložio je Raković.
Mogućnost da se to dogodi zabrinula je i Srpsku pravoslavnu crkvu. Na samom kraju procesa kanonizacije, kada je ostalo još samo da papa odobri uvrštavanje u red svetih Katoličke crkve kardinala Stepinca, patrijarh Irinej i članovi Svetog arhijerejskog Sinoda uputili su 2014. godine pismo papi Francisku u kojem su zatražili da ponovo razmotri odluku o kanonizaciji i uzme u obzir argumente SPC koje su izneli na nekoliko strana.
"Suviše često se Stepinac prikazuje kao nemoćan i izolovan pojedinac koji je činio što je mogao da pomogne i kao čovek koji nije imao vlasti nad svojim sveštenstvom", konstatuje se u pismu arhijereja SPC.
Priznaje se da u delu srpske javnosti i istoriografije ima i nekih preteranosti kada je u pitanju tumačenje uloge zagrebačkog nadbiskupa, da on nije imao moć da rukovodi i naređuje vojno-policijskom i političkom aparatu NDH i da je bilo slučajeva njegovog zauzimanja za pojedine Srbe i Jevreje. Ali se napominje, istine radi, da je "kardinal Stepinac svesrdno podržao stvaranje NDH, obasuo je pohvalama njeno vođstvo i višestruko učestvovao u stvaranju atmosfere netolerancije".
Navodi se i da je podržao prozelitizam i pokatoličavanja te je oko 250.000 pokatoličeno u tim strašnim godinama.
Nije protestovao, nego je ćutao kada su svirepo ubijeni srpski arhijereji, više stotina pravoslavnih sveštenika i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, napisali su tada episkopi SPC papi Francisku.
Ćutao je i na ubistva onih koji su primili katoličku veru, pokušavajući da na taj način spasu goli život, ali i na stravična stradanja dece u NDH, najviše u logoru smrti Jasenovac, gde se procenjuje da je ubijeno oko 35.000 mališana, kako se navodi u pismu Sinoda SPC.
Ističe se još da Stepinac nikada nije osudio ustaški režim, a citira se i njegovo pismo ministru unutrašnjih poslova NDH Andriji Artukoviću u kojem traži da se "židovski i slični zakoni (mere protiv Srba i drugo) provode tako da se u svakom čoveku poštuje ličnost i čovečije dostojanstvo".
Sam zakon koji je značio smrt za desetine hiljada ljudi ne dovodi se dakle u pitanje, već se govori o poštovanju ličnosti. "Ako se ne radi o cinizmu, sigurno je reč o stravičnom kompromisu", konstatovali su srpski arhijereji u svom pismu papi.