Na zakazanom susretu delegacija Beograda i Prištine u Ohridu 18. marta, zapadni posrednici u dijalogu ponudiće dokument od 11 članaka a koji se zove "Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije", objavili su albanski mediji.
Prema navodima "Albanijan posta", u dokumentu se navodi da će Priština odustati od priznanja nezavisnosti kao preduslova za normalizaciju, ali se Beograd obavezuje da će imati "potpune praktične odnose sa Kosovom".
Obe strane se obavezuju da će biti posvećene mirnom rešavanju svih sporova, dok će ih EU i ostale zapadne zemlje aktivno podržavati finansijski.
Ako se sporazum odbije, put ka EU se obustavlja i vodi u izolaciju koja može da vodi ka unutrašnjim nemirima, preti se u aneksu, kao što je RT Balkan već objavio.
Prema planu Zapada, aneks ima tri glavna elementa, u prvom se navodi da predstavlja okvir za olakšavanje odnosa i mirnu koegzistenciju uprkos dubokim razlikama među stranama.
Drugi element je to da plan predstavlja stabilan i pouzdan okvir za integraciju Srbije i "Kosova" u EU.
"Proces koji se završava integracijom Kosova i Srbije zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana", piše u dokumentu, što je defakto priznanje da je "Kosovo" država.
Treći element aneksa je to da proces podržava svih 27 članica EU, uključujući i one koje ne priznaju nezavisnost "Kosova".
"To je poseban politički proizvod i iskreni unutrašnji kompromis svih država EU – prihvatljiv i za zemalje članice koje priznaju, i onih koje ne priznaju Kosovo kao državu", piše u navodnom dokumentu.
Dodaje se da se u dokumentu poštuju crvene linije obeju strana, da je pokazana posvećenost miru i vrednostima EU, kao i odgovornost Brisela prema državama Zapadnog Balkana.
"Da bi se prilagodilo crvenim linijama Srbije koja ne priznaje nezavisnost Kosova, Kosovo odustaje od svog zahteva za normalizaciju samo uz međusobno priznanje. Umesto konfrontacije sa Srbijom, Kosovo se obavezuje da će raditi sa Srbijom na rešavanju praktičnih potreba svih naroda i zajednica na Kosovu", navodi se u dokumentu.
"Ustupak koji se traži od Srbije je da ima praktične odnose sa Prištinom, te da će raditi sa međunarodnom zajednicom na boljitku svih naroda i zajednica koje žive na Kosovu", navodi se u delu o Srbiji.
U drugom elementu, "posvećenosti regionalnom miru i vrednostima EU", precizira se da se "Srbija i Kosovo obavezuju na mirno rešavanje svih sporova" da se "Srbija obavezuje da neće delovati na bilo koji način koji se može shvatiti kao neprijateljska diplomatija prema Kosovu i da se Kosovo obavezuje na odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu u skladu sa vrednostima i najboljom praksom EU".
Šta se nudi ako strane prihvate sporazum?
Prema navodnom dokumentu, napominje se da u procesu dijaloga ne učestvuju samo Beograd i Priština, već i Evropska unija.
Zbog toga se u viziji predstavljenoj dokumentom pojašnjava da će "Osnovni sporazum ne samo regulisati odnose Srbije i Kosova”, već će "upravljati i procesom integracije Srbije i Kosova u Evropsku uniju".
"Kroz Berlinski proces i Evropsku političku zajednicu, EU i ostatak zapadne zajednice će obezbediti stabilan i pouzdan okvir za integraciju Srbije, Kosova i drugih država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju", piše u non-pejperu.
Kao nagradu za nastavak dijaloga, u slučaju prihvatanja Srbije napominje se da će biti pokrenuto strateško partnerstvo Beograda i Zapada.
"Ovo partnerstvo će Srbiju pretvoriti u centralnu ekonomsku silu i vodeću političku snagu u regionu. Takođe, približiće Srbiju zajednici kosovskih Srba", navodi se u dokumentu.
Međutim, prihvatanje sporazuma od strane Prištine "označiće početak izlaska Kosova iz krize – ovaj trenutak stvara pravu priliku da se obrati pažnja na suštinski društveno-ekonomski razvoj. Konačno, Kosovo će moći da se razvija nezavisno".
Pretnje ako predlog sporazuma ne bude usvojen
Dokument uglavnom pokazuje šta se traži od strana i šta nakon postizanja sporazuma, međutim, u poslednjem delu je deo u kojem se govori o riziku od neuspeha i posledicama.
"Zapadna zajednica nema luksuz da ne uspe u dvorištu Evropske unije i NATO", navodi se u uvodu ovog segmenta, podsećajući da "Rusija testira zapadnu odlučnost u Ukrajini" i da je "Kina postigla istorijski sporazum između Saudijske Arabije i Irana kao relevantan akter u rešavanju globalnih političkih problema".
Dakle, zahteva se, Osnovni sporazum "Srbija i Kosovo treba da prihvate". Dodaje se da to nije lični stav Žozepa Borelja, ili Miroslava Lajčaka, ali predstavlja "iskreni unutrašnji kompromis država EU" i "prihvatljiv je za sve države članice – one koje priznaju i one koje ne priznaju Kosovo".
Beograd i Priština prihvatanjem sporazuma "usaglašavaju svoje stavove sa 27 država Evropske unije", ukoliko ga odbiju, "obustavljaju put integracije u EU i odbacuju sve procese i beneficije u vezi sa tim. Uskoro slede izolacija i unutrašnja previranja".
"Srbija i Kosovo mogu da nastave da uživaju prednosti postojećih sporazuma sa EU i ostatkom zapadne zajednice samo ako u potpunosti ostvare konstruktivnu ulogu u naporima EU i zapadne zajednice da izgrade mir i stabilnost. Ne postoji drugi način", navodi se dokumentu.
Ali šta se dešava ako jedna zemlja prihvati, a druga ne?
"Neusklađenost stava Srbije sa 27 država članica Evropske unije stvoriće priliku da se Kosovo razvija bez potrebe za saradnjom sa Beogradom", navodi se u dokumentu.
"Srbija nema veto na jedinstvo EU/NATO. Ako odbije sporazum, Srbija će izgubiti podršku i pet država koje ne priznaju Kosovo. Bez obzira na rezultat, EU/NATO će na kraju govoriti jednim glasom za Kosovo", dodaje se u aneksu.
Međutim, što se Prištine tiče, "odbijanje poštovanja prethodnih sporazuma moglo bi da ima ozbiljne posledice po budućnost".
"U slučaju razočaranja, zapadni partneri neće imati razloga/podsticaja da podrže rast i dalji razvoj Kosova. Bez ove suštinske podrške, Kosovo bi moglo videti nazadovanje u nekim oblastima", stoji u navodnom dokumentu.