Američki diplomata u Sarajevu: Sankcije SAD uvedene zbog "antidejtonskog ponašanja"

Sve tri osobe iz Bosne i Hercegovine koje su stavljene pod sankcije Sjedinjenih Američkih Država ponašale su se "antidejtonski", a odluke o uvođenju sankcija doneli smo na osnovu temeljno prikupljenih dokaza, izjavio je Džejms O'Brajen, šef Kancelarije za koordinaciju sankcija pri Stejt departmentu.

Ministarstvo finansija SAD juče je na listu sankcionisanih pojedinaca dodalo bivšeg direktora Obaveštajno-sigurnosne agencije (OSA) Osmana Mehmedagića, direktora Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) Republike Srpske Dragana Stankovića i Edina Gačanina koje povezuje sa trgovinom drogom i drugim teškim krivičnim delima.

O'Brajan je rekao da SAD rade na tome da se osigura ispravno funkcionisanje javnih institucija i da se javne institucije ne koriste za političke interese jer je to od ključne važnosti za BiH koja je želi da postane članica Evropske unije i NATO-a. 

Govoreći o Mehmedagiću kazao je da je on zloupotrebio javnu instituciju u korist jedne političke stranke što je, kako je naveo, neprihvatljivo i podriva Dejtonski mirovni sporazum.

U slučaju Stankovića istakao je da je on pokušao da preuzme imovinu države koja pripada svim građanima BiH kako bi o njenoj budućnosti odlučivao jedan entitet, odnosno jedna politička stranka i "to je suština antidejtonskog ponašanja".

Kada je u pitanju Gačanin, on je navodno bio uključen u brojne kriminalne aktivnosti, iako se, kaže O'Brajen, tome nije posvetila pažnja u medijima u BiH.

Na novinarsko pitanje kako je moguće da se Mehmedagić našao na toj listi iako je imao prilično dobre donose s SAD, što i sam tvrdi, O'Brajen je kazao da se odluke donose nakon dugog istraživačkog procesa, kao i da se ništa ne dešava "preko noći".

"Veliki broj ljudi nadzire te procese. Niko ne bi trebalo da bude iznenađen, a istovremeno ta lista cilja na pojedinca. Nećemo ovu odluku javno objašnjavati. Usko sarađujemo sa institucijama koje su zainteresovane strane i delimo informacije. Možda će biti dodatnih koraka vezanih za ove informacije, ali ih ne mogu predvideti. To je nešto što funkcionalne institucije rade. Pogledaju dokaze i poduzmu određene korake", pojasnio je diplomata.

Uz novinarsku konstataciju da je već mnogo državljana BiH pod američkim sankcijama koje nisu donele rezultate, O'Brajen je rekao da sankcije same po sebi nisu dovoljne, nego su samo deo politike.

"To znači da ako pojedinci žele nešto da upotrebe za ličnu korist - moraju da se suoče sa posledicama. Znamo da sistem nedovoljno funkcioniše, BiH želi da se približi Evropi, a vrsta reformi koje će omogućiti to, zahtevaće rešavanje pitanja koji su uzrokovali oni koji sprečavaju taj put", naveo je O'Brajen.

Oni su ti, zaključio je O'Brajen na brifingu sa novinarima u Sarajevu, koji treba da kažu da ne žele lidere koji rade na ovakav način, a takođe je i na liderima u poslovnoj zajednici da odluče da neće poslovati na imovini koja je otuđena od države kao što to čine vlasti Republike Srpske.