Bogdan, Ekatarina, Matej, Mihail, Kiril, Roman, Miroslava i Ksenija učenici su prvog razreda ruske Škole "Valentina Tereškova", prve ruske međunarodne obrazovne ustanove u Srbiji, koju u ovom trenutku pohađa više od 140 đaka.
Prvačići su došli iz Rusije, uglavnom iz Moskve i Sankt Peterburga posle 24. februara 2022. godine.
"U aprilu sam stigla. Razumem srpski, mada ovde pričam pola-pola", kaže posetiocima iz redakcije RT Balkan sedmogodišnja Ana.
Njen drugar Igor objašnjava da mu se u Beogradu najviše sviđaju toplo vreme, vrlo dobri ljudi i fudbal.
"Volim parkove, prirodu i lepo vreme", saglasan je i Nikolaj, dok Ekatarina priznaje da sa mamom uživa u šopingu i obilasku galerija.
Na pitanje koji im je omiljeni predmet, uglas odgovaraju "matematika". Opet na naše iznenađenje, najomraženiji predmet im je fiskultura.
Direktorka škole Elena Elnatanova za RT Balkan kaže da je fizička kultura u Rusiji standardizovana.
"To znači da postoji norma, šta dete mora da postigne da bi dobilo peticu, koliko zgibova, koliko sklekova. Ako ne može da uradi, nema petice", objašnjava.
Dodaje da đaci nižih razreda imaju i ritmiku, koja je kao neka vrsta sleta ili armije.
"Nije lako, ali razvija mozak, motoriku, a kada imamo neku priredbu, svi su kao jedan, tačni su, u jednoj liniji...", ponosna je direktorka.
Od 2017. kada je škola otvorena, kako kaže, prošli su mnogo toga, da bi danas imali šest razreda od po nekoliko odeljenja. Na ovogodišnji upis u školu čeka više od 50 mališana jer su kapaciteti zauzeti.
"Prve godine smo imali samo jedan razred i sedam učenika, više je bilo nastavnika nego đaka. To je bio početak, bili smo novi na obrazovnom srpskom nebu, hteli smo da pokažemo našu ideju i viđenje škole. Poverenje nam je dalo sedam porodica, razred je bio mešovit. Sada idemo dalje, do 11. razreda, do devetog je osnovna škola, a srednja traje samo dva razreda u Rusiji, tako je i kod nas", objašnjava.
Pored ruske i srpske dece, tu su i ona iz Ukrajine, Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije.
"Još jedna naša posebnost je što nemamo konstantan broj đaka u razredu. Neko odlazi, neko novi dolazi. Bitno nam je da ima srpske dece, ali su ove godine prvi razred upisali samo Rusi. To je za nas isto bio eksperiment, videćemo kako će se pokazati. Smatram da je bolje kada je u odeljenju od 15 đaka mešovita ekipa, zato što razmenjuju navike, jezik, kulturu i brzo jedni od drugih uče jezik. Stalno je prisutna neka promena", navodi Elnatanova.
Prema rečima Boška Kozarskog, menadžera škole, nastava se odvija isključivo na ruskom jeziku i sastoji se od tradicionalnog, klasičnog ruskog nastavnog programa, a predavači su Rusi.
"Domar, spremačica i ja smo jedini iz Srbije. Učenici fakultativno imaju srpski jezik dva puta nedeljno, ali to je minimalno jer je poenta da ga nauče za najosnovniju komunikaciju i snalaženje u zemlji u kojoj žive. Imamo robotehniku od 5. razreda za kreiranje robota itd.", kaže Kozarski i dodaje da za Dan škole, 12. aprila, imaju dan kosmonautike.
Na ideju su došli zbog Valentine Tereškove, čije ime škola ponosito nosi uz njeno odobrenje, prve žene u kosmosu, ali i jakog svemirskog programa Rusije.
Kako naglašava, sistem bodovanja je jako strog, jedna greška podrazumeva ocenu manje.
"Odličan je samo onaj ko ima sve petice, vrlo dobri su sa jednom četvorkom, dobri sa dve itd. U Rusiji je vrlo dobar đak vrlo cenjen, a odličan je najbolji. To je našim roditeljima teško objasniti, pa im pričamo u startu da odmah znaju da nema poklanjanja ocena. Odlični učenici u Rusiji dobijaju zlatnu medalju i sertifikat, jer je to retkost", pojašnjava nam.
Kada završe 11. razred, svršeni srednjoškolci mogu da biraju da upišu fakultet u Rusiji, gde imaju stipendije i nije im potreban prijemni ispit, u Srbiji imaju besplatne studije, a diploma im je priznata svuda u svetu.
"Najponosniji jer smo od nule uspeli da napravimo školu koja je bila neophodna. Potreba i pokušaji su postojali 20 godina ranije, ali je to bio komplikovan i skup proces. Dve godine su prošle da bi stavili decu u prvi razred i u tom momentu je bilo više nastavnika nego učenika. Nije postojala nikakva pomoć sa strane, naš projekat je od početka do kraja. Nije bilo garancije da će biti popularna i popunjena, ali je sad Specijalna vojna operacija pogurala ljude da dođu. Deca ne pričaju o tome u školi, ovde su da se igraju i budu srećna", priznaje Boško Kozarski.
Direktorka navodi da je njoj i njihovoj administraciji bitno da deca hoće da dolaze u školu, da neće na raspust.
"Drago nam je da čujemo i to je pokazatelj da idemo u pravom smeru. Kada se deca vrate u Moskvu, svi kažu da su bili odlični na testovima i da su stekli znanje iznad proseka. Želimo da ovi mladi ljudi nauče da razmišljaju, da izvode svoje zaključke, da nisu zavisni od tuđeg uticaja", objašnjava Elena Elnatanova, a Boško dodaje da im je misija da daju bazično znanje i da stvore srećno dete.
"Ne inteligentno, savršeno, beskrajno talentovano i sa potencijalom da osvoji ceo svet, nego srećno i ono koje se oseća sigurno u bilo kojoj sferi društva", zaključuje on.
Luka: Kosmonaut, diplomata ili predsednik
Nastasija, Lenka i Anja idu u peti razred i rođene su u Beogradu, ali bolje govore ruski od srpskog jezika.
"Upisala sam ovu školu jer dobijam bolje obrazovanje", kaže Nastasija, Lenka priznaje da najviše voli da rešava matematičke zadatke, a Anja otkriva da ima simpatiju u školi.
Luku Baščarevića (12) upoznajemo na času robotehnike.
On je polaznik prve upisane generacije, a za rusku školu se opredelio kako bi nastavio da uči ruski jezik koji govori od 5. godine.
"Nastavnici su odlični, a matematika mi je omiljeni predmet. Kad porastem voleo bih da budem kosmonaut, diplomata ili predsednik", poručuje Luka.