Poslanička većina traži da Ustavni sud suspenduje ukaz Đukanovića o raspuštanju Skupštine

Poslanici parlamentarne većine u Skupštini Crne Gore, njih 41, zatražili su danas od Ustavnog suda da oceni saglasnost Ukaza o raspuštanju Skupštine Crne Gore, koji je sinoć doneo predsednik Milo Đukanović, sa Ustavom ove države.

Poslanici traže od Ustavnog suda da donese privremenu meru kojom bi odluka predsednika bila suspendovana do trenutka kada bude izabran novi šef države na izborima koji se održavaju u nedelju i kada novi šef države stupi na dužnost.

Đukanović: Vanredni parlamentarni izbori 11. juna

"Nakon javnog saopštenja predsednika Crne Gore da je doneo Ukaz o raspuštanju 27. saziva Skupštine Crne Gore, broj 01-226, od 16. marta 2023. godine, poslanici parlamentarne većine predali su Predlog za ocenu saglasnosti sa Ustavom i Zahtev da Ustavni sud Crne Gore naredi da se obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata ili radnji po osnovu pomenutog Ukaza do donošenja konačne odluke Ustavnog suda", navodi se u saopštenju za javnost Kabineta predsednice Skupštine Crne Gore Danijele Đurović.

U saopštenju se navodi da je posle  "izglasavanja nepoverenja 43. Vladi Crne Gore 19. avgusta 2022. godine, saglasno Ustavu Crne Gore, predsednik Crne Gore bio obavezan da predloži novog mandatara, što on nije učinio ni do današnjeg dana i da je uprkos tome, 16. marta 2023. godine, predsednik Crne Gore doneo Ukaz o raspuštanju 27. saziva Skupštine Crne Gore".

"Da bi odluka predsednika Crne Gore da donese Ukaz o raspuštanju Skupštine bila potpuno usklađena sa Ustavom Crne Gore, neophodno je bilo da isti taj predsednik predloži mandatara za sastav nove Vlade. To nedvosmisleno precizira član 92 stav 1 Ustava Crne Gore, koji propisuje da se 'Skupština raspušta ako ne izabere Vladu u roku od 90 dana od dana kada predsednik Crne Gore prvi put predloži mandatara'", navodi se u saopštenju predsednice Skupštine Crne Gore.

U saopštenju se dodaje da se predsednik Crne Gore "poziva na stav 3 člana 92 Ustava koji propisuje, ali i oblikuje i jasno definiše deklaratornu prirodu akta koji se donosi nakon ispunjenosti uslova iz stavova 1 i 2 člana 92 Ustava i da, dakle, odredba člana 92 stav 3 Ustava je norma koja se tumači i primenjuje u kontekstu celog člana 92, a ne odvojeno ili prema potrebi u datom trenutku".

"Naglašavamo da bi akt Ukaza bez ispunjenosti uslova iz stavova 1 i 2 u ovom slučaju dobio konstitutivni karakter, što on po svojoj prirodi nije, odnosno sa ovakvim načinom ponašanja predsednik države bi samovlasno sebi dao pravo odlučivanja o raspuštanju Skupštine, koje on po Ustavu nema", piše u saopštenju.

Objašnjava se i da "kada već Ustav propisuje uslove na osnovu kojih može doći do raspuštanja Skupštine, nedvosmisleno je jasno da ispunjenost tih uslova determiniše mogućnost donošenja ukaza, odnosno nedostatak tih uslova isključuje mogućnost donošenja ukaza o raspuštanju Skupštine kao i da bi takav način donošenja akata dobio oblik klasične samovolje pojedinca, a duh norme člana 92 Ustava usmeren je na sprečavanje takvog ponašanja".

"Za donošenje ukaza, nakon ispunjenih uslova iz člana 92 stav 1 i 2 Ustava, neophodno je obrazloženje da bi se znalo po kom osnovu i iz kojih razloga se pristupa raspuštanju Skupštine, čime se ujedno vrši i skraćenje njenog mandata. U konkretnom slučaju, apsolutna je nepoznanica koji su razlozi za donošenje Ukaza, što predstavlja njegovu očiglednu manjkavost", navodi se u saopštenju predsednice Skupštine Crne Gore.

Zaključuje se da se na ovaj način, „aktom samovolje i neustavnim ponašanjem predsednik Crne Gore postupa suprotno Ustavu, čime je ugrožen ne samo princip podeljenosti i ravnoteže vlasti, već i pojedinačna prava poslanika Skupštine Crne Gore, o čemu će Ustavni sud Crne Gore takođe biti u prilici da odlučuje".