RT Balkan u Kučima: Zapad se mnogo meša, najbolje da kažu koga da stavimo za predsednika

Kad su ono 2020. u avgustu, u Crnoj Gori bili izbori, isto sudbonosni i istorijski, presudni, kao i ovi sad, u Kučima, u tvrdom kamenu i među još tvrđim ljudima, situacija je bila, malo je reći, zategnuta. Uskomešalo se bilo u svakome ko u tvrdom kršu živi ili preživljava, kao da su izbori pitanje – života i smrti.

A, nekima su i bili.

U centru sela Ubli, sećam se, tri kafane. U jednoj sede "naši", u drugoj "njihovi", u trećoj nisam baš shvatio, ko se okupljao u te dane pred izbore. Običnih dana, kad nisu izbori, u selu se, inače, i nije toliko gledalo ko i gde, sa kim sedi, ko sa kim pije rakiju.

Pred izbore, znalo se...

Vreme litija

Bilo je to vreme litija, iz Ubla prethodnih meseci ljudi su pet ili šest, sedam, možda i desetak puta što kolima što pešice išli do Podgorice, u odbranu svetinja, a jedan stariji meštanin, malo dalje od centra sela, ispričao mi je, dok su mu unuci pristigli iz grada prilazili i ljubili ga u ruku, da se u selu opasno zakuvalo i zagužvalo i da se ne zna šta će biti u nedelju.

Ponosan što je i on, onako star, četiri puta, malo peške, malo kolima, išao u Podgoricu, pred saborni hram, na odbranu svetinja.

Ne zna se ni sad šta će biti u nedelju. U selu situacija skoro pa ista, kao i pre tri godine. Umesto tri, sada su dve kafane, u jednoj opet sede "naši", u drugoj "njihovi" , raspravljaju šta će biti u nedelju...

"I isto je i nije isto kao što je bilo pred 30. avgust 2020. Narod se sad, posle tih izbora, malo oslobodio. Mi smo ovde 30 godina bili u ropstvu, 30. avgusta je popustilo", kaže danas u centru Ubla, u centru Kuča, meštanin Branko Bojović.

Bojović sem ovog misli i da se narod poprilično, za ovo godina osvestio, shvatio šta se dešava i da u nedelju ne bi trebalo da bude dileme za koga glasati.

"Za 30 godina dobijali i imali su samo tajkuni i oni koji su bili sa njima, narodu – ništa. Sad, ne vidim ni jedan razlog ko bi ga podržao i zbog čega bi ga podružao. Evo, navedite mi i jednu veliku državnu firmu koja sad radi... Uveo je državu u NATO, narod ništa nije pitao, a zna se da smo mi ovde ubek bili za Srbiju i za Rusiju. Onda, ni to da ne zaboravimo, priznali su Kosovo, odvojili nas od Srbije, i sve to treba imati u vidu kad se odlučuje za koga glasati", kaže Branko.

Trobojka na potpornom zidu

Negde na pola puta od Podgorice do Ubla, veliki potporni zid sa desne strane puta ofarban je u trobojku. Kad su bile litije, zid je viša puta bojen u crveno, plavo i belo, tokom noći neko bi ga prefarabao u belo, onda bi ga momci iz Kuča prefarbali u trobojku i tako više puta... Pred ove izbore na zidu je ponovo trobojka.

Istina, neko je preko trobojke crnim slovima, latinicom napisao "posrbice", a pored je i nekoliko nepristojnih poruka.

Malo dalje preko jednog izbledelog saobraćajnog znaka neko je napisao crvenom farbom slovo "Z".

U Bojovića kafani u Ublu na zidu je srpski grb sa četiri "S", pored slika Mladića, pa dve slike Karadžića, pored slika Miloševića, pa Pavla Bulatovića a na zidu, na počasnom mestu je i velika uramljena slika na kojoj su predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin.

Preko puta kafane, na velikom, trobojkama zakićenom bilbordu su Sveti Sava i mitropolit Amfilohije i velika slika litija ispred Sabornog hrama u Podgorici. Znak da se u  Kučima ponose litijama i svojim učešćem.

Par ulica dalje, i Sveto Pavićević iz Ubla, Kuč od glave do pete, kome su 64 godine, pred izbore je prilično ljut. Prvo na međunarodnu zajednicu.

"Zapad se, brate moj, mnogo meša. Ne znam ni što raspisuju izbore, što pravimo trošak, najbolje bi bilo da njih pitamo koga ćemo staviti za predsednika, oni kažu ko se njima sviđa, postavimo ga i to je to", veli Sveto.

I Pavićević potvrđuje da je situacija u selu, što bi rekao Dritan Abazović, nešto relaksiranija nego što je bila pred izbore 30. avgusta 2020. godine. Kaže, i po Kučima se proturaju razne glasine, ko se sa kim dogovara, ko sa kim pregovara, ko će za koga glasati, a sve se to, po njemu radi, samo da se unese smutnja u narod. Da se narod obeshrabri.

"Ja jedno znam, DF se sa Milom pomiriti neće, sa nekim iz DPS-a možda hoće, sa onima koji se nisu ogrešili o zakon, ali, sa Milom neće. Kako da se pomirimo kad nas je 30 godina proganjao i šta sve radio od nas", kaže Sveto.

Padne ponekad reč, prek pogled

Pred izbore 2020. u kafani kod Branka Bojovića meštanin Boris Mijović pričao mi je kako su iz Kuča prethodnog dana, na plus 30 i kusur stepeni išli pešice u Podgoricu, da pokažu ko su i za koga su.

"Kuči uvek glasaju kako treba. Ovde je običan narod za opoziciju. A, sad, što se sela tiče, ima podela, one su tihe, promeni se odnos između ljudi pred izbore, ali, te naše odnose primećujemo samo mi, to niko sa strane vidi. Padne poneka reč, poneki preki pogled, ali, srećom i Bogu hvala, ništa opasno", pričao mi je tada pred kafanom u kojoj se okupljaju "naši", odnosno "njihovi", kako već ko gleda, meštanin Boris Mijović.

Iza te kafane, bio je tada i košarkaški teren i na njemu tabla sa četiri "S".

Malo dalje, imenjak Sveta Pavićevića, stari Sveto Pavićević, kome je tada bilo 95 godine dočekao me kao da sam došao iz – Hilandara!

"Iz Srbije, iz naše bratske Srbije", zgrabio me još s vrata u zagrljaj iako su tada mere protiv korone uveliko bile na snazi i bilo zabranjeno svako grljenje ili pozdravljanje.

"Čuo si za Marka Miljanova? Jesi. Onda da ti reknem – kad je umirao reka je: "Sretan sam što umirem kao Kuč, a nesretan što se nismo ujednili sa Srbijom`. I još da ti rečem, oni što su 1918. glasali u Podgorici za ujedinjenje sa Srbijom su najbolji Crnogorci, so našeg naroda. Ovi danas što govore da je Crna Gora bila u ropstvo pod Srbiju – lažu", ispričao mi je tada Sveto.

Preminuo je prošle godine u 97-oj godini života, a njegova pojava i njegove reči u onom kršu se ne zaboravljaju lako.

Šta bi rekli Milu da ga vide?

Na širokom trgu pred one dve kafane neki od meštana, bliže "našoj", rekli su mi tada da bi Milu Đukanoviću, e da ga sretnu, rekli u brk da mu ono što čini i što radi – ne valja.

"Zavadio je narod, bojim se da šta će biti sjutra ili prekosjutra, jer je Milo na sve spreman samo da ne preda vlast, on je i ranije gubio, ali vlast nije dao", rekli su mi tada u Ublu.

Onda su me zamolili da ja njima pričam "kako je u Srbiju, šta će biti sa Kosovom".

Bio sam tada i do one kafane u kojoj sede "njihovi". Ispred me dočekao jedan stariji čovek, sed, mrko me pogledao kad je čuo da sam iz Srbije, ubrzo su pred kafanu stigla i patrolna kola policije...

"Ja bih da čujem šta vi velite oko izbora ovih...", pokušao sam da ga odobrovoljim.

"Neću ni reč da vam kažem, vi ste najgori od svih", rekao mi je.

"Što sam najgori, ja sam pošten čovek, nikad nikog prevario...", branio sam se ispred kafane u sred Kuča Marka Miljanova.

"Ama, čuli ti mene, vi ste najgori"...

I, tu se naš dijalog završio.

Dok se narodu ne dirne u veru...

I Sveto je, pet puta, kad su bile litije, išao pešice od Kuča do Podgorice da brani svetinje i nije mu zbog toga žao.

"Zbog toga mi nije žao, jedino mi žao što zbog Zdravka Krivokapića što ispadosmo naivni. Ja sam ga ovde primio, dočekao, ugostio ko čoeka, a videli ste šta bi i šta učini", kaže Sveto. 

I danas bi kaže, i on i narod iz Kuča, oni koji su išli pre tri  - četiri godine, ponovo na litije ako zatreba i ponovo peške u Podgoricu.

"Dok se narodu ne dirne u pravoslavlje, u veru, u zenicu oka, sve je redu. Sve dok se ta linija ne pređe. Evo, ja sam vrlo miran čovek, ali, kad je pre nekoliko godina bilo reči da Miraš dođe ovde u  našu crkvu u Kuče, rekao sam im: `Da bi došao do crkve Miraš nema drugog puta nego mora pored moje kuće. A ako ga vidite da je prošao i došao do crkve, to znači da sam ja poginuo, da me nema`", veli Sveto Pavićević.

Posle 30. avgusta, iz Kuča su još jednom išli pešice u Podgoricu, na sahranu blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju.

Tri meseca posle izbora dok su se pobednici još nadgornjavali oko sastava vlade i toga šta bi prvo trebalo u uraditi, u Kučima se već naziralo pomalo razočarenja. Meštani su se prisećali noći 30. avgusta, proslave pobede, nade koja je iznenada rođena...

"Kad me pitaš šta se promenilo za tri meseca, reći ću ti ovako – ovde je do 30. avgusta bila katastrofa. Meni su neki pretili da ću posle 30. avgusta na traktorskoj prikolici u Srbiju. Ako neke promene ima od tada do danas, onda je da takvih pretnji više nema", ispričao mi je tada u kafani u centru Ubla meštanin Radenko Mijović.

Šta ako pobedi Milo?

I tada se Sveto Pavićević prisećao kako su Zdravka u selu dočekali kao Njegoša.

"Jeste nešto bolje nego što je bilo , ali, da se mnogo promenilo nije. Najiskrenije ti kažem, mi tada nismo mislili da će biti ovako. Glasali smo za ljude od kojih smo se nadali da će nešto promeniti, u Vladi bi trebalo staviti Kneževića, Vučurovičća, Mandića, Medojevića", pričao je tada Sveto.

Na pitanje šta će biti ako u nedelju ili 2. aprila ponovo pobedi Milo, Sveto nema odgovora. Ostane nem pred tom činjenicom.

"Pola njegovih ljudi sada je ili pod istragu ili u zatvor. Gledam ovih dana Dritana Abazovića... Ne zna se šta su preko medija on i Aleksa Bečić jedan drugom govorili, sada, Abazović, vidim, veli: `Aleksa je moj brat`", veli Sveto.

I Branko Bojović koji drži kafanu u centru Ubla na pitanje šta ako u nedelju ponovo pobedi Milo, prvo vrti glavom, a onda veli da bi to "bila velika nesreća, naša u Crnoj Gori".

"Ja u to ne mogu da verujem. Trebalo je na izbore ići sa jednim kanidatom, pa bio to Andrija, Aleksa, Jakov... Da se to desilo, Milo ne bi ni izlazio na izbore. Zašto se nisu dogovorili, ne znam, zbog sujete, borbe za vlast... Narod je ljut što se to nije desilo", kaže Branko Bojović.

Šta se još promenilo, a šta ostalo isto u Kučima od izbora 30. avgusta do danas i pred ove izbore.

"Još se nismo pomirili. To što treba da se desi ne dozvoljava Zapad, da smo jasni. Milo je tokom kampanje malo govorio o tome,  poslednja rečenica u nastupu na televiziji bila mi je da će pokrenuti razgovore sa DF. Odmah su se pobunila njegovi puleni, Draginja i rekla da od toga nema ništa, da to neće dozvoliti", reči su Sveta Pavićevića.

Dan pred izbore, još jedne istorijske, sudbonosne i presudne, u Kučima, istina je, niko nije miran. Svi strepe, boje se šta bi se sutra moglo dogoditi i kakve će vesti u nedelju uveče stizati iz izbornih štabova.