Iako je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj ocenio kao uspešan ohridski sastanak između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, nekadašnji američki diplomata i albanski lobista Danijel Server ističe dva "velika problema" u vezi sa istim.
"Sporazum je fokusiran na proces, a ne na suštinu, dok je Srbija ponovo odbila da potpiše", napisao je Server u tekstu na svom blogu (peacefare.net).
Komentarišući glavnu novinu sastanka na Ohridu – Aneks za implementaciju koji je dodat Sporazumu o normalizaciji, Server je istakao da je velika stvar što su obaveze iz dva dokumenta postale deo obaveza koje i Srbija i tzv. Kosovo treba da ispune u procesu integracija u Evropsku uniju.
"Ove odredbe više obavezuju EU nego Srbiju i 'Kosovo'. Štaviše, ne odnose se na priznanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta 'Kosova', pošto Sporazum o normalizaciji ne ispunjava taj standard", napisao je jedan od uticajnijih glasnogovornika američke politike protiv Srbije.
Takođe, dodao je da Aneks o implementaciji obavezuje Prištinu da odmah počne pregovore o uspostavljanju srpske zajednice na Kosovu, kao i da ova preformulacija sporazuma iz 2013. o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom ima dve značajne karakteristike.
Prvo, izbegava se institucionalni oblik iz originalnog ugovora, što je u očima Prištine predstavljalo potencijalnu pretnju za suverenitet i teritorijalni integritet tzv. Kosova.
Drugo, upućuje na srpsku zajednicu – ne odnosi se na postojeće opštine već samo na one unutar Kosova koji sebe smatraju građanima Srbije.
"Prva karakteristika očigledno ide u korist 'Kosova', druga pak Srbije, jer isključuje obaveze prema većini nesrba", piše Server.
Nema potpisa srpske strane
Poznati zastupnik albanskih interesa konstatuje i da je Vučić ponovo odbio da potpiše sporazum, te da su njegovi motivi jasni – plaši se reakcije u Srbiji, gde "vladaju etničko-nacionalističke strasti i mržnja prema Albancima".
"Zvaničnici EU i SAD žele da verujete da ovo nije važno. Ali jeste. Prema međunarodnom pravu, potpisani sporazumi obavezuju državu. Nepotpisani ne. Srbija bi mogla da odustane od svih sporazuma s 'Kosovom' jer su nepotpisani. U stvari, mnogo toga nije implementirano. Ni 'Kosovo' to nije učinilo. Potpisi bi napravili veliku razliku. Zato se Vučić opire", precizira Server.
Dodao je i da su Amerikanci i Evropljani snažno pritiskali Kurtija da "Kosovo" pristane na Sporazum, da su ga javno kritikovali, te da je on sada voljan da učini naloženo.
Međutim, Brisel i Vašington su prema Vučiću zauzeli drugačiji pristup, smatra Server, i kaže da su srpskog predsednika unapred nagradili jer ne kritikuju to što je Srbija skrenula ka autokratiji, niti korupciju u zemlji. Štaviše, ističe, podržavaju Vučića i njegove saradnike, finansijski im pomažu – dali su više od milijardu evra za rekonstrukciju železničke pruge, a u novom sporazumu predviđena je i donatorska konferencija.
"Sve to Vučiću ostavlja prostor da ne potpiše, dok Srbija već ima većinu onoga što želi", piše Server.
Šta nedostaje
Analizirajući sastanak u Ohridu, nekadašnji američki diplomata istakao je četiri elementa koja su izostala u novom diplomatskom manevru.
Ne postoji reciprocitet – građani Srbije dobijaju svoju samoupravu na "Kosovu", a Albanci koji žive na jugu Srbije ne dobijaju ništa slično.
Ne pominje se maltretiranje Srba koji učestvuju u kosovskim institucijama od strane Srbije, niti postoje rokovi za realizaciju Sporazumom postavljenih ciljeva, navodi Danijel Server.
Iako bi potpis na Sporazumu mogao da predstavlja priznanje, ta mogućnost se ne pominje, čak ni kao daleki cilj. Niti postoji bilo kakav znak da će pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale tzv. Kosovo taj stav promeniti.
"Sporazum fokusiran na proces a bez potpisa ostavlja mnogo budućim pregovorima. Ovo je više dim i ogledalo nego suština. Veća je verovatnoća da će stvoriti dodatnu konfuziju nego mir", zaključio je albanski lobista u tekstu na svom blogu.