Članstvo "Kosova" u Ujedinjenim nacijama je mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i "Kosova", poručio je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
On je istakao da se "javni diskurs fokusira na nešto što uopšte nije glavna tema", te da se treba fokusirati na tačke evropskog sporazuma koje obe strane mogu da sprovedu.
"Članstvo u UN je mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova, tu postoje određene procedure, a svoju ulogu ima tu i Savet bezbednosti i pet stalnih članica, i to su posebni odnosi. Verovanje da članstvo u UN zavisi samo od Srbije i Kosova, znači nerazumevanje kompleksnosti ovog procesa. U isto vreme, naš dogovor definiše šta Srbija i Kosovo treba da rade, tako da se obe strane ohrabruju da se pridržavaju dogovora i aneksa", rekao je Lajčak u zajedničkom intervjuu za "Juronjuz Srbija" i Radio Slobodna Evropa.
Upitan da li su obe strane obavezne da u potpunosti primene svaki član sporazuma, budući da zvaničnici u Srbiji, uključujući predsednika i ministra spoljnih poslova govore da će primeniti ovaj sporazum do njihovih crvenih linija, Lajčak je ponovio da je "jasno da su strane obavezne", ali i da ne treba stavljati "kočiju ispred konja".
"Treba da počnemo sa pitanjima koja mogu da urade Srbija i Kosovo i koja mogu da se urade sada. To će uticati na mnoge druge stvari. Ponovo spekulišemo o nečemu što ne zavisi od Evropske unije, Srbije i Kosova. Zašto se ne bismo fokusirali na pitanja koja su potpuno pod našom kontrolom? Ometamo sebe da se fokusiramo na stvari koje mogu da budu urađene i treba da budu urađene kao prioritetne i za koje nam nisu potrebni Savet bezbednosti niti stalne članice", podvukao je Lajčak.
Specijalni izaslanik EU je rekao i da je želja da se proces koji se tiče normalizacije odnosa Srbije i "Kosova" završi tokom aktuelnog mandata administracija u SAD i EU.
"Sledeće godine ćemo se već suočiti sa novom političkom realnošću, slede nam izbori u EU, u SAD i manje će se pažnje posvećivati ovim pitanjima. Verujem da imamo dovoljno vremena da ovaj proces privedemo kraju, ali to sve zavisi od posvećenosti ove dve strane", rekao je Lajčak ističući da ne želi ništa, u smislu rokova, da nameće stranama jer o tome treba da se dogovore kada se budu sastale.
On je precizirao da su u aneksu koji je EU predložila, ali koji nije usaglašen u tom obliku na kraju maratonskih pregovora u Ohridu, postojali konkretni planovi o vremenu koje je potrebno za implementaciju.
ZSO prioritet, mora da se implementira ono što je potpisano
Član 7 evropskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština, ne uvodi novu obavezu za "Kosovo", objasnio je Lajčak, rekavši da je reč o potrebi implementacije onoga što je već dogovoreno.
"To znači sporazumi iz 2013. i 2015. godine, kada je reč o formiranju Zajednice/Asocijacije srpskih opština", rekao je specijalni izaslanik Evropske unije.
Odgovarajući na pitanje da li postoji kontradiktornost u aneksu budući da se sa jedne strane kaže da "Kosovo" odmah krene u pregovore o obezbeđivanju samoupravljanja za srpsku zajednicu, a sa druge da redosled tačaka ne dovodi u pitanje redosled njihovog sprovođenja, Lajčak je rekao da kontradiktornosti nema.
"Reč je o Zajedničkom odboru za monitoring, kojim predsedava Evropska unija. To je jedan od elemenata aneksa, gde navodimo da će taj odbor da bude formiran u roku od 30 dana. Trenutno intenzivno radimo u definisanju uslova za ovaj zajednički komitet. Oni će biti nadležni. Kada je reč o vašoj primedbi, nema kontradiktornosti", rekao je Lajčak, ponovo ukazavši na sporazume iz 2013. i 2015. godine koji se tiču Zajednice srpskih opština.
On je istakao da je jasno stavljeno do znanja da to treba da bude prioritetno pitanje, ali da strane ne bi trebalo da uslovljavaju implementaciju njihovog dela obaveza implementacijom druge strane.
"Kao što sam rekao, Zajednički odbor za monitoring je platforma gde ćemo razgovarati o stvarima i biće uspostavljen kao što smo dogovorili - u roku od 30 dana od usvajanja ovog aneksa", dodao je Lajčak.
Govoreći o obavezama Beograda, specijalni izaslanik EU je rekao da su dve strane odbile da usvoje redosled primene koji je predložen, te da je sada na pregovaračima da daju svoje predloge kojim će tempom teći promena.
"Mi svoje predloge imamo. Ja mislim da je najbolji pristup korak po korak, da jedna strana uradi nešto, potom i druga. Ne bih da sada govorim o konkretnim koracima jer ne postoji zvanična platforma i tek treba da se složimo oko toga, ali vas uveravam - vrlo smo fokusirani, vrlo odlučni i sigurni da će ono što je dogovoreno biti i implementirano", rekao je Lajčak.
Dve strane nisu prihvatile vremenske odrednice EU
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine je istakao da je sporazum postignut u Ohridu važan korak koji donosi novi kvalitet u procesu normalizacije odnosa "Kosova" i Srbije, kao i da podiže dijalog na novi nivo.
Kako je naveo, sporazum takođe postavlja temelje za ubrzavanje procesa normalizacije, kao i za ubrzavanje procesa pristupanja Evropskoj uniji kako Srbije, tako i "Kosova".
Ipak, on je ukazao da nije tajna da posrednici inicijalno pripremili detaljniji aneks primene sporazuma, sa jasnim redosledom koraka, kao i vremenskim odrednicama koje bi lako bilo pratiti, ali da nije bilo dogovora o tome.
Istakao je da su dve strane uspele da se dogovore oko 12 od 18 tačaka predloga, rekavši da nikako nisu uspeli da nađu zajednički jezik oko šest preostalih tačaka.
"Pokušali smo da te razlike prevaziđemo na više načina, međutim, uskoro je postalo jasno da je to nemoguće, te smo stoga predstavili novi aneks, koji je bio opštiji, manje konkretan, ali i dalje sadrži osnovna načela, pogotovo to da će obe strane u potpunosti primeniti potpisano", rekao je Lajčak.
On je podsetio da je dogovor iz Ohrida postao deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU, deo poglavlja 35 kada je o Srbiji reč i "Kosova" kroz Specijalne grupe za normalizaciju.
"Mi smo kao sledeći korak pokrenuli unutrašnje procedure u okviru EU kako bismo formalizovali ovaj dogovor u okviru evropske agende i za Srbiju i za Kosovo", naveo je Lajčak.
"Dokument je i bez potpisa formalan i obavezujući"
On je najavio da će kao sledeći korak u dijalogu pozvati glavne pregovarače obe strane u Brisel kako bi se razgovaralo o koracima implementacije.
Osvrnuo i na činjenicu da ni sporazum, ni aneks nisu potpisani, rekavši da bi posrednici u pregovorima voleli da je sporazum potpisan i da su to predložili obema stranama, ali da je dokument, i bez toga, svakako postao formalan i obavezujući.
Lajčak je dodao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vrlo jasno stavio do znanja da nije u poziciji da potpiše dokument, pozivajući se na ustavna ograničenja. Naveo je da su evropski posrednici predložili nekoliko načina za rešavanje tog problema, ali da su oni odbijeni.
"Na kraju smo se dogovorili da će taj dokument biti formalizovan kroz objavljivanje od strane visokih predstavnika, što se i dogodilo u subotu, što je i u skladu sa međunarodnom praksom i ovaj dokument je na taj način postao formalan i obavezujući. Sve spekulacije da li je dokument validan i obavezujući su besmislene", rekao je specijalni izaslanik EU.
On je istakao i da, kada posmatraju prethodne dogovore, ne gledaju jesu li potpisani ili ne, već jesu li implementirani ili ne.
"Mislim da ne treba da se bavimo time da li je nešto potpisano ili ne, već time da je ovaj dokument obavezujući i to na dva načina, prvo kroz objavljivanje od strane visokih predstavnika, a potom i kroz njegovu implementaciju u pregovarački okvir za pristupanje EU. Sada je fokus na implementaciji. Mi ćemo, kao posrednici, redovno izveštavati o napretku primene potpisanog sporazuma i, naravno, nastavićemo da sarađujemo sa SAD. Veoma smo zahvalni na njihovoj podršci u dijalogu", rekao je Lajčak.
"Fokusirani smo na pozitivnu agendu"
Na pitanje da li će napredak Srbije na evropskom putu i otvaranje delova pregovaračkog procesa zavisiti od primene sporazuma, Lajčak je rekao da je "proces evropskih integracija vrlo kompleksan i da ovo nije jedini element, ali jeste veoma važan".
"Zemlje članice će pomno pratiti proces normalizacije", rekao je evropski diplomata.
Na pitanje kako u okolnostima u kojima je retorika i dalje oštra vidi normalizaciju odnosa, Lajčak je rekao da na proces normalizacije više utiče Evropska unija, nego partneri, i da bi bilo bolje da je obrnuto.
"Ali, ipak, s obzirom na to da smo dosta radili na normalizaciji i insistirali na njoj, situacija na terenu se stabilizovala. Cela druga polovina prošle godine bi mogla da se nazove 'kriznim menadžmentom'. Imali smo više kriza koje smo morali da rešavamo, tako da smo teško mogli da se bavimo normalizacijom odnosa, ali, od početka ove godine, fokusirani smo na pozitivnu agendu", naveo je specijalni izaslanik EU.
Još jednom je istakao da nijedna strana ne bi unilateralno trebalo da čini bilo šta što bi destabilizovalo proces normalizacije odnosa.
"Zaista verujem da sa ovim sporazumom imamo novu platformu i da će se stvari odvijati u koordinaciji i u skladu sa partnerstvom koje će nas voditi unapred, a ne unazad", zaključio je Lajčak.