"Nikada nisam iskazao agresiju prema slabijima, uvek sam iskazivao samo ljubav", reči su kojima se Jakup Krasnići branio pred Haškim sudom, zajedno sa ostatkom krvave družine koju čine nekadašnji pripadnici OVK odgovorne za kidnapovanje i ubijanje velikog broja Srba i Albanaca.
A koliko je ljubav sam Krasnići, kao i cela OVK, posejala na teritoriji Kosmeta poznato je svakom ko je čuo za masovnu otmicu u Orahovcu (prvo grupno odvođenje Srba i Roma tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine), ili na primer, za, rudare koje su albanski teroristi oteli iz fabričkog kruga ugljenokopa Belaćevac. I isto vidljiva je ta njihova ljubav i iz svih drugih grupnih i individualnih otmica svih onih koji su se protivili teroru ove paravojne grupe ili su albanskim zločincima samo smetali svojim postojanjem.
I dok su se, verovatno, vitalni organi mnogih nestalih pojavili negde na crnim tržištima gde su stigli iz zloglasne "Žute kuće", posmrtni ostaci velikog broja otetih i danas nisu pronađeni. Tačnije, trenutno je nepoznato šta se dogodilo sa 1.621 osobom sa Kosova i Metohije.
Nedavno se njihove sudbine dotakao predsednik Aleksandar Vučić, koji, kako je rekao, zbog "nepodnošljivog bola u desnoj ruci", toga što "Kosovo" nije priznata država, ali i sporne formulacije koja se tiče baš otetih, nije potpisao dokument u Ohridu.
Šta je Priština pokušala da podmetne u Ohridu?
Aneks sporazuma Beograda i Prištine, naime, sadržao je stavku u kojoj je pisalo da će obe strane hitno podržati već ispregovaranu Deklaraciju o nestalim osobama.
A ta deklaracija, koju je, kako kaže predsednik, on hteo da potpiše, ostala je neparafirana zbog Kurtijevih zahteva.
"Svaka majka želi da zna gde joj je dete, to je civilizacijsko dostignuće. Pomislili biste da je to negde normalno i uobičajeno, da svi žele da reše problem nestalih. Civilizacijske norme i dostignuća. Nažalost, Priština je to iskoristila kao oblik pritiska na Srbiju zbog ratne odštete", rekao je Vučić.
A onda je pojasnio da Srbija nije mogla da prihvati termin "prisilni nestanak", jer je taj termin deo posebne međunarodne konvencije po kojoj bismo, da smo na to pristali, imali obavezu da plaćamo ratnu odštetu i prihvatili bismo da smo direktno odgovorni za sukob na KiM. Naime, termin "prisilni nestanak" podrazumeva da za njega država snosi odgovornost, a konkretno u slučaju Kosova i Metohije, uprkos tome što je zločine činila OVK, Srbija bi bila odgovorna, budući da je u to vreme njen suverenitet na Kosovu bio neupitan.
"Što se tiče teksta Deklaracije, on je nekoliko zadnjih meseci dogovaran i usaglašavan i u njega je ugrađen dobar deo primedbi koje smo imali i mi i prištinska strana. Jedini deo priče koji je Priština iz ne znam kojeg razloga potegla, bio je da se u deklaraciji termin 'prisilni nestanak' unese kao odrednica za nestala lica, a mi smo Evropskoj komisiji i Prištini objašnjavali da je taj termin nebitan i ništa ne znači jer neće rešiti ni jednu sudbinu nestalih, a implicira odgovornost Srbije", navodi za RT Balkan predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović.
Odalović dodaje da su srpski predstavnici insistirali da se, zajedno sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, kao i sa Međunarodnom komisijom za nestala lica i uz podršku Evropske komisije, vrati model koji je do sada funkcionisao i razrešio više od 1.800 slučajeva, među kojima se gotovo 90 odsto odnosilo na otete albanske nacionalnosti.
Kako Priština opstruiše potragu za kidnapovanima?
Proces pronalaženja i identifikacije otetih i nestalih sa Kosova i Metohije poslednje dve godine je u ozbiljnom zastoju, pre svega zbog opstrukcije Prištine, kažu predstavnici udruženja otetih i nestalih sa Kosmeta.
Aljbin Kurti je zaustavio rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine.
Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM kaže za RT Balkan da su se najmiliji žrtava više puta nadali, ali da ništa nisu bliže razrešenju.
Prištinska strana, kako ona tvrdi, sabotira napore predstavnika Srbije, i onemogućila je rad Radne grupe čim je on počeo da daje neke rezultate.
"Oni usporavaju rad na rešavanju sudbine nestalih, a to je veliko razočarenje i za albanske porodice, koje ipak, kako kažu, ne smeju da se bune protiv premijera", tvrdi Marinković.
Brojne otmice pod kapom međunarodne zajednice
Problem je, ocenjuje ona, i što međunarodna zajednica ne pokazuje zainteresovanost da se sudbine nestalih rasvetle.
"To zapravo i ne čudi budući da se veliki broj nestanaka desio nakon dolaska međunarodne zajednice, koja je sve vreme štitila Albance i pomagala zločine albanske strane. Nestali i kidnapovni, međunarodnoj zajednici nisu prioritet, isto kao što im nije prioritet ni rasvetljavanje ostalih zločina nad Srbima sa KiM", ističe Silvana Marinković.
Odalović podseća da se kao nestala vodi još 1.621 osoba dok je taj problem još kompleksniji kada je reč o regionu, gde se ne zna sudbina za ukupno 9.817 ljudi.
"Za sva lica koja su nestala postoje i formirani predmeti i izjave svedoka iz kojih se jasno vide okolnosti njihovog nestanka i sve ono što mi delimo sa nadležnim organima koje se bave istragama (kod nas je to najdirektnije Tužilaštvo za ratne zločine i naša policija koja radi na proveri svih informacija). Neka oni istražuju i utvrđuju ko je odgovoran, ali nama treba informacija gde su ljudi. Da dođemo do lokacija na kojima su sahranjeni, da pretražimo i da tamo gde pronađemo tela izvršimo identifikaciju i obdukciju i predamo posmrtne ostatke porodicama", pojašnjava predsednik Komisije za nestala lica.
Ima li nade?
Deklaracija koju Priština sabotira bi, tvrdi on, bila nova snaga i vetar u leđa rasvetljavanju njihovih otmica. Ona je, kako Odalović kaže, već usaglašena, a on se nada da će se njenim usvajanjem stvoriti mogućnost da se radna grupa ponovo sastane.
"Priština na žalost nije odgovorila na neke naše zahteve i to je ono na čemu ćemo tokom sastanka insistirati, ali stavićemo na sto i sve nove informacije koje su od posebnog interesa i za prištinsku stranu. Na prethodnom sastanku tog tela dogovoreno je da se pretraži devet lokacija, ali sada imamo značajno više izveštaja koji su otvorili zahteve da se pretraže neka druga mesta. Ni uz sve ovo ćutanje i nerad radne grupe od strane Prištine, mi nismo zaustavili rad analitičkog tima na nižem nivou i napravili smo izveštaj koji moramo da prikažemo radnoj grupi. Naravno, prioritet će biti onih 9 lokacija za koje je Priština preuzela obavezu a nije ih pretražila", ističe Odalović, dodajući da je veliku pomoć u ovome pružio i predstavnik Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta koji je od obe strane dobio saglasnost da krene u pretragu svih arhiva za koje se može pretpostaviti da sadrže informacije o mestima na kojima su nestali sahranjeni.
Sagovornik RT Balkana se, kako kaže, nada da će se konačno vratiti mir porodicama, a tela preminulih konačno sahraniti oni koji su godinama za njima tragali.
"Ne očekujem spektakularne rezultate, ali proces mora da traje. Pred nama je i jedan veliki zadatak a to je mrtvačnica u Prištini gde se nalazi više od 350 tela za koja još nemamo punu identifikaciju. Dobili smo uveravanje da kada imamo osnovani interes i pretrpostavku da može da se radi o osobama srpske nacionalnosti, da će naši eksperti biti u mrtvačnici zajedno sa prištinskom stranom. Videćemo kad krene pretraga i kada se budemo bavili pojedinačnim slučajevima, jer očekujemo da imamo minimum 70 slučajeva koji su od našeg posebnog interesa", zaključuje Odalović.
Bez obzira što ove godine nismo imali pozitivnih identifikacija posmrtnih ostataka nestalih (u prošloj godini bile su dve), predsednik Komisije za nestala lica očekuje da će radna grupa, imati nove rezultate čim ponovo počne da se sastaje.