U Briselu počinje dvodnevni Samit lidera Evropske unije, gde će se razgovarati o naoružavanju i finansijskoj pomoći Ukrajini, migracijama, kao i pitanju konkurentnosti ekonomije EU. Među temama naći će se i rezultati razgovora Beograda i Prištine u Ohridu.
Dvodnevni samit startuje radnim ručkom sa šefom UN Antoniom Guterešom, gde će se razmatrati obnovljeni sporazum o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora uz posredovanje UN i Turske, te plan za povećanje isporuke artiljerijskih granata Kijevu, prenosi Rojters.
Lideri UN će potom dobiti najnovije informacije o ratu od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji će se prisutnima obratiti putem video-veze.
Nepokolebljiva posvećenost Ukrajini
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da će EU ponovo potvrditi "nepokolebljivu posvećenost pomoći Ukrajini", što uključuje i nastavak rada u vezi s korišćenjem zamrznute ruske imovine.
"Najvažnije je što od našeg poslednjeg sastanka u februaru radimo na hitnom povećanju proizvodnje i isporuke municije Ukrajini. Naš cilj je da Ukrajini obezbedimo milion komada municije u narednih 12 meseci i da obezbedimo adekvatno finansiranje. U tom cilju, moraćemo da preduzmemo mere za jačanje proizvodnih kapaciteta evropske odbrambene industrije”, naveo je Mišel.
Ministri spoljnih poslova i odbrane EU su 20. marta u Briselu odobrili plan za isporuku Ukrajini milion artiljerijskih granata tokom sledeće godine a uz pomoć sopstvenih zaliha, kao i zajedničke nabavke.
Dve milijarde evra evropskog novca sufinansiraće projekat nabavke granata, tj. milijarda evra je predviđena za brzu nabavku granata iz postojećih zaliha i još milijarda za zajedničke porudžbine zemalja EU u više navrata.
Novac će doći iz Evropskog mirovnog fonda kojim upravlja EU i koji je već obezbedio milijarde evra za vojnu pomoć Ukrajini.
Vlada Zelenskog prethodno je tražila od svojih zapadnih saveznika velike količine granata prečnika 155 mm.
EU će pozdraviti dogovor iz Ohrida
Šef diplomatije EU Žozep Borelj večeras će izvestiti lidere Unije o toku dijaloga Beograda i Prištine i dogovoru koji je postignut u Ohridu.
Evropski lideri su se bavili Srbijom i u februaru kada su podržali nemačko-francuski plan. Sada će pak usvojiti zaključke i u njemu rečenicu koja pozdravlja sporazum, ali i traži od dve strane da bez odlaganja, ekspeditivno, rade na njegovoj primeni.
"Evropski savet pozdravlja sporazum postignut u dijalogu pod okriljem EU o Implementacionom aneksu Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa Kosova* i Srbije i poziva obe strane da brzo i u dobroj veri implementiraju svoje obaveze", navodi se u nacrtu zaključaka samita EU, u koji je Tanjug imao uvid.
U nacrtu zaključaka koji ima 27 tačaka dijalogu Beograda i Prištine posvećena je tačka 25, u delu koji se odnosi na "Ostala pitanja", a u vezi sa spoljnim odnosima EU.
Nacrt zaključaka samita
Prvih 12 tačaka pomenutog dokumenta odnosi se na Ukrajinu – ističe se da će EU nastaviti da radi s njom na mirovnom planu, a od Rusije tražiti da se povuče sa cele teritorije Ukrajine, kao i da prekine da ugrožava bezbednost civilnih i nuklearnih objekata u Ukrajini.
U nacrtu zaključaka piše i da je EU čvrsto opredeljena da obezbedi punu odgovornost za ratne zločine i druge najteže zločine počinjene u vezi s ruskim ratom u Ukrajini.
EU će ostati posvećena održavanju i povećanju kolektivnog pritiska na Rusiju, uključujući moguće dalje restriktivne mere, a nastaviće da pruža snažnu političku, ekonomsku, vojnu, finansijsku i humanitarnu podršku Ukrajini.
Istovremeno, nastaviće da pruža podršku Moldaviji u smislu jačanja bezbednosti zemlje i snabdevanja energijom, ali i osuditi vojnu podršku Irana i Belorusije ruskom ratu.
Šarl Mišel je najavio da će se raspravljati i o ekonomskim pitanjima, u nacrtu se pominju odredbe za održanje i napredak jedinstvenog tržišta Starog kontinenta.
U vezi sa energetskim problemima, apeluje se na sve da iskoriste mehanizam zajedničke kupovine kroz Energetsku platformu EU kako bi dodatno unapredili sigurnost snabdevanja gasom po pristupačnim cenama.
Na samitu će biti reči i o migracijama, dok će se drugog dana sastati i zemlje evrozone, koje će razmatraće stanje banaka u Uniji i zdravlje ekonomskog sistema, a kako bi se obuzdala i snizila inflacija unutar EU.