Jedan savet za EU: Brisel da se više umeša i iskoristi Ukrajinu za priznanje "Kosova"

Da bi Evropska unija jasno stavila do znanja Beogradu i Prištini, ali i Rusiji i Kini, da "nema dvosmislenosti" u vezi sa sporazumom iz Brisela i Ohrida, dokument odmah treba registrovati u Sekretarijatu UN, savetuje EU profesor upravljanja konfliktima na Univerzitetu Džon Hopkins Edvard Džozef u autorskom tekstu za "Forin polisi".

Bez obzira, dakle, što je usmeno priznanje po Bečkoj konvenciji jednako potpisu, Džozef koji se predstavlja kao stručnjak za Balkan (čije je  dodatne "kvalifikacije" otkrio predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno ga nazvavši "albanskim botom" i "ološem" koji prima velike albanske pare), predlaže EU da se dodatno osigura.

"Ovo je u potpunosti u skladu sa pozivom Generalne skupštine UN da se svaki ugovor ili međunarodni sporazum, bez obzira na njegovu formu i opisni naziv, što pre registruje, zaključuje on", dodajući da će ovakvo ozvaničenje dokumenta biti upozorenje Beogradu i Prištini da EU neće tolerisati osporavanje sadržaja sporazuma "kao što je to učinio Vučić, negirajući da Kosovo ima put ka članstvu u UN", navodi on.

Da bi se to postiglo, za početak, Evropska unija treba da "prestane da se pretvara da je samo posrednik", a da Vašington "prestane da glumi da je samo pristalica koji sledi vođstvo u EU", savetuje Džozef.

"Za sada, Žozep Borelj tvrdi da su strane zadužene za implementaciju, a ulogu EU svodi na praćenje sprovođenja. U stvari, nijedna strana nema više formalnih obaveza prema sporazumu Brisel-Ohrid od same EU. Ništa nije važnije od dva puta pomenute obaveze da EU predsedava zajedničkim komitetom koji će obezbediti i nadgledati primenu svih odredbi. Sa strogim rokom od 30 dana za uspostavljanje Zajedničkog komiteta za praćenje, Brisel će morati da pokaže neuobičajenu hrabrost. Implementacija zahteva odlučnu akciju - a ne dvosmislenost osmišljenu da se to izbegne", ističe on.

Ograničiti obim samoupravljanja Srba

Džozefu, međutim, smeta formiranje Zajednice srpskih opština. 

"Zahtev Beograda da se formira 'Zajednicom opština sa srpskom većinom' nema nikakve veze sa dobrobiti kosovskih Srba i predstavlja podrivanje suvereniteta Kosova. Realnost je da je autonomija preuranjena, s obzirom na uticaj Srbije na politiku kosovskih Srba i aktivno neprijateljstvo Beograda prema svom susedu", zaključuje on.

Sjedinjene države bi zato morale da ograniče obim samoupravljanja "na potrebe srpskih građana Kosova", a ne "na ambicije Beograda ili njegovih predstavnika na savetu Kosova".

"Kosovskim Srbima je očajnički potrebna autonomija – kako od Srbije, tako i unutar Kosova – da bi zacrtali potpuno uspešnu budućnost u zemlji", zaključuje Džozef.

Ako Srbija potpiše, i drugi će priznati "Kosovo"

Konačno, kako on ocenjuje, Vašington mora da izvrši pritisak na svoje partnere iz EU da se pozabave onim što on smatra najvećom "rupom" u sporazumu, a to je "uskraćivanje Kosovu bilo kakvog istinskog evropskog puta".

"Pet država EU, Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija tvrdoglavo odbijaju da priznaju Kosovo, sprečavajući Prištinu da se čak i prijavi za članstvo u EU ili NATO. Ostaje potpuno nejasno da li će de fakto priznanje Srbije u sporazumu Brisel-Ohrid navesti one koji Kosovo ne priznaju da promene svoj stav. Ovde su formalnosti važne. Potpisivanje Srbije i, još bolje, ratifikacija sporazuma mogli bi da ih podstaknu da priznaju Kosovo", nada se Džozef.

Ostavljanje Kosova samo delimično priznatog u Evropi, pogotovo ako se taj proces ne završi do 2024. godine, ostavlja, strahuje on, "bojazan da će rasejani Vašington izgubiti fokus, dozvoljavajući da se proces vrati u upravljanje krizom".

"Bajdenova administracija treba da razmišlja van okvira. Jedan od pristupa je ubediti Ukrajinu da prizna Kosovo na osnovu sporazuma Brisela i Ohrida, stavljajući one koji ga ne priznaju pred nezgodan izazov: ako zemlja na čijim granicama divlja nuklearno naoružani, neprijatelj može da prizna Kosovo, zašto ne bi uradili i oni poput Španije", predlaže on.