Učenici osmog razreda osnovne škole završili su polaganje probne verzije završnog ispita iz maternjeg jezika i izbornog predmeta, dok su se dan ranije oprobali u rešavanju matematičkih zadataka.
Prema priznanju osmaka, najteže im je pao upravo test koji su sami birali.
Najveći broj malih maturanata, 38 odsto njih, na tom testu se opredelilo za biologiju, 29 odsto za geografiju, 16 odsto za istoriju, devet odsto za hemiju, a osam odsto za fiziku, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
"Uplašio sam se jer smo prva generacija koja sama bira predmet. Za razliku od srpskog i matematike, ovaj test mi je bio najteži, a najviše sam se namučio na pitanju o očnjacima, jer mi nije bila jasna tabela", priznaje jedan od učenika za beogradske medije.
Oni koji su polagali hemiju ističu da nisu očekivali tu količinu teorije.
"Bilo je vrlo malo formula. Rastvori su nam svima bili teški, da li se nešto rastvara u polarnoj ili nepolarnoj vezi", objašnjava devojčica iz OŠ "Drinka Pavlović" u centru grada.
Za učenike koji su odabrali fiziku, najproblematičniji je bio 19. zadatak.
"Trebalo je izračunati snagu električne energije. Pitanje je glasilo: Koliko električne energije potroši za 24 sata grejač snage 800 volti?", objašnjavaju đaci završne godine osnovne škole.
Prema njihovim rečima, istorija takođe nije bila laka.
"Dvoumila sam se na svakom pitanju iako sam je najduže spremala. Bilo je dosta ličnosti, ratova, bitaka, a vrlo malo godina. Najteže je bilo 20. pitanje, u kome se traži ime vladara za vreme čije vladavine je osnovano Narodno pozorište u Beogradu. Teško je bilo i kada je nastala demokratija", priznaje jedna od maturantkinja.
Osmaci su imali teškoće i sa geografijom.
"Bila je teža od matematike i srpskog, a najveći problem su mi bila mesta u Vojvodini koja se bave stočarstvom.", navodi osmakinja.
Na testu iz matematike, izdvojilo se pitanje o zlatu.
"Zlatar je kupio 5 gr zlata i 20 gr srebra po ceni od 9.540 dinara. Posle nekoliko dana je po istoj ceni kupio 4 gr zlata i 25 gr srebra po ceni od 8.100. Koliko košta gram zlata?", glasi zadatak.
Njihovim kolegama u Boru najteža su bila pitanja vezana za književna dela.
"Najteži je bio 20. zadatak u kome je dat odlomak iz romana pisca Branka Ćopića, i trebalo je da se zaokruže tačne tvrdnje ali to nisam razumeo", kaže učenik OŠ "Branko Radičević".
Učenici iz Užica smatraju da im je gramatika teže pala od književnosti.
"U jednom zadatku tražilo se da se odrede glasovne promene do kojih dolazi kada se reč 'radostan' kaže u ženskom rodu – 'radosna'. To nisam znala da uradim, a među ponuđenim odgovorima trebalo je zaokružiti gubljenje suglasnika i nepostojano 'a'", objašnjava učenica iz Užica.
Novosađani su naglasili da su imali problem sa poslednja tri zadatka iz srpskog jezika, na koje su im nastavnici i skrenuli pažnju da su pravi pokazatelji znanja.
"Dobili smo tekst koji smo morali da pročitamo i onda da prepoznamo ko je pisao taj tekst, zatim da odredimo motive u njemu i od ponuđenih tvrdnji zaokružimo one koje su tačne u vezi sa tekstom", otkrili su oni.
Izdvojio se i zadatak iz matematike u kojem su trebali da izračunaju udeo proteina u pilećem mesu.
"Bio je zadatak sa 100 grama pilećeg mesa i u tome 22,5 grama proteina. Kada se ispeče to bude za 30 odsto manje. Neko je kupio 140 grama pečenog mesa i trebalo je da izračunamo koliko je dobio grama proteina u tome, ako se dobro sećam", ispričao je novosadski učenik.
Probni završni ispit polagalo je 64.747 učenika, prema Ministarstvu prosvete.
Ružić: Cilj je da osmaci provere znanje i upoznaju se sa procedurama
Ministar prosvete Branko Ružić rekao je da je cilj probnog završnog ispita da pomogne osmacima da provere svoje znanje, ali i da se upoznaju sa procedurama u vezi sa polaganjem ovog ispita.
"Ujedno, to je prilika da učenici procene koliko su u ovom trenutku spremni za predstojeći završni ispit, kako bi imali vremena da upotpune svoja znanja, ovo je prva generacija učenika koja će umesto kombinovanog testa, kao treći test, polagati jedan od pet predmeta po izboru", rekao je ministar.
Zadaci i rešenja probnog završnog ispita biće objavljeni u sredu, 29. marta, na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Inače, prava mala matura polagaće se 21. 22. i 23. juna.