Rodno osetljiv jezik, čije je korišćenje predviđeno Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, "može uspešno da se primenjuje jedino pomoću ideološkog srpa i čekića iz najstrašnijih vremena ideoloških tortura", smatra predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić, a prenose "Večernje novosti".
Po njegovom mišljenju, ovaj zakon zapravo ozakonjuje neravnopravnosti i diskriminaciju građana, delikt mišljenja, nasilje nad srpskim jezikom, razaranje srpske kulture, srpskog kulturnog obrasca, a donesen je uz arogantno ignorisanje jezičke struke i argumentovano objašnjavanje zašto nije prihvatljiv niti potreban u tom vidu.
Tanasić je upitao i da li je Skupština Srbije, kada je usvajala pomenuti zakon, radila u skladu sa dužnošću da štiti srpske nacionalne interese?
Ovo je tek jedna od reakcija na jučerašnji skup "Društveni dijalog – kako do rodno osetljivog jezika", koji je održan u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na koji nije bio pozvan niko s matičnih srbističkih katedri ili iz institucija koje se bave proučavanjem srpskog jezika kao što su Marica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i sl.
Prof. dr Miloš Kovačević rekao je da je za srbiste bilo predviđeno da na skupu budu u ulozi posmatrača: "Nama je bilo namenjeno da slušamo šta o srbistici misle oni koji su srpski jezik poslednji put učili u osnovnoj školi."
Na skupu je najavljena striktna primena rodno osetljivog jezika od juna 2024. godine. Ministar resornog ministarstva Tomislav Žigmanov podsetio je da će od tog datuma sve institucije u oblasti obrazovanja, nauke i administracije biti u obavezi da primenjuju rodno osetljiv jezik.
To znači, između ostalog, i da će udžbenici, nastavni materijal, sva dokumenta, diplome, radna mesta, zvanja, zanimanja i sl. morati da se pišu na rodno osetljivom jeziku.
Profesorka Duška Klikovac, koja je na skupu bila u ime Univerziteta u Beogradu, istakla je da je ovo prvi put u Srbiji da se način izražavanja zakonski propisuje i to pod pretnjom novčanom kaznom.
"Nije nam poznato da se negde takva upotreba jezika zakonski propisuje, a ne preporučuje. Pravilnik Evropskog parlamenta kaže da se upotreba rodno osetljivog jezika preporučuje, ali da se ne naruši struktura datog jezika, mora se uvažavati stav svakog pojedinca o tome kako želi da se deklariše", pojasnila je profesorka.
"Naša svest i zdrav razum ne dozvoljavaju nam da se složimo sa upotrebom rodno osetljivog jezika. On je stvoren pod uticajem politike i ideologije, što je zabranjeno Zakonom o upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pa za njegovu upotrebu postoje i pravne zapreke", zaključio je za "Večernje novosti" prof. dr Viktor Savić, viši naučni saradnik koji je na pomenutom skupu prisustvovao u ime SANU.