Većina državnih fakulteta prihvatiće državnu maturu, iako su prvobitno odbijali takav vid evaluacije srednjoškolaca za upis u visokoškolske obrazovne ustanove. Prema pisanju "Kurira", sedam beogradskih fakulteta organizovaće i dodatnu proveru znanja i sklonosti, tačnije prijemni ispit.
Naredne godine svršeni gimnazijalci u matičnim školama polagaće državnu maturu: test iz srpskog/maternjeg jezika, test iz matematike, kao i test iz izbornog predmeta.
Za umetničke škole predviđeno je da se polaže, osim testa iz srpskog jezika, i test iz stručnog predmeta i završni umetnički rad.
Učenici srednjih tehničkih škola, pored testa iz srpskog jezika i matematike, polagaće i stručni ispit.
Nakon toga konkurisaće na željeni fakultet, a uz svedočanstvo prilagaće i uverenje o položenoj državnoj maturi i ostvarenim rezultatima.
Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu profesor dr Dejan Filipović rekao je za medije da je rektoratu zasad 13 fakulteta poslalo uslove upisa.
"Izjasnili su se: Građevinski, Šumarski, Pravni, Poljoprivredni, Farmaceutski, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Tehnički fakultet u Boru, Fakultet organizacionih nauka, Filološki, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet. Zasad su se DIF, FON i Farmaceutski fakultet izjasnili da će pored državne mature organizovati i test sklonosti", naveo je Filipović.
Najveći broj fakulteta, istakao je on, u skladu s preporukom Ministarstva prosvete opredelio da uspeh iz srednje škole nosi maksimalno 40 poena, dok od fakulteta do fakulteta zavisi kako će računati testove iz predmeta koji se budu polagali na maturi.
"Svaki fakultet će u skladu sa svojom specijalnošću odrediti koliko će vrednovati srpski, matematiku, a koliko treći predmet. DIF, recimo, vrednuje sa 50 poenta test sklonosti i sposobnosti, 30 poena uspeh u školi, 8 poena srpski i 4 poena treći test. FON će sa 30 bodova vrednovati test za proveru sklonosti, 40 uspeh iz škole, 10 bodova srpski, 15 matematiku i 15 bodova treći predmet. Farmaceutski će sa 20 poena vrednovati ispit provere sklonosti, 40 poena uspeh, 10 srpski, 10 matematiku i 20 poena treći predmet", najavio je je Filipović.
Dodatne provere mogli bi da traže Elektrotehnički, Medicinski, Arhitektonski i Saobraćajni fakultet.
Prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta, naveo da se oni zalažu da neka forma prijemnog ispita ostane.
Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, takođe je naveo da će njihov fakultet organizovati i test sklonosti.
"Imaćemo klasični prijemni kao i svake godine, samo je pitanje na koji način ćemo postaviti proporciju poena. Sada imamo i bodove s državne mature i o tome treba da se dogovorimo na nastavno-umetničko-naučnom veću i dekanskom kolegijumu", najavio je on.
Privatni fakulteti, na drugoj strani, uglavnom će prihvatiti državnu maturu i neće organizovati "klasične" prijemne ispite.
Udruženje srednjoškolaca zahteva sastanke sa nadležnima
Luka Babić iz Udruženja srednjoškolaca "I mi se pitamo" naveo je za "Kurir" da ništa nije definisano ni olakšano, te da njima ne odgovara to da umesto jednog neki učenici polažu po pet, šest predmeta.
"Sama struktura testa je jako loša, nema dovoljno pitanja visokog nivoa. Problem je obesmišljavanje državne mature jer je njena suština da se svede na jedan ispit. Neki će raditi ukupno četiri ili više ispita, a po sadašnjem sistemu je samo jedan. Primedba je i to što svi srednjoškolaci polažu isti test. Svi idu u različite škole, smerove.. Svi su radili po različitom programu rada da bi sada svi radili isti test. Problem je i to što ćemo imati masovno prepisivanje", ističe Babić i dodaje da njihovo udruženje zahteva sastanak sa fakultetima i ministarstvom.
U ponedeljak se ispred Ministarstva prosvete okupio priličan broj srednjoškolaca uzvikujući da "neće maturu" i da se "i oni pitaju".
Nije to bio protest, navodi "Danas", već su srednjoškolci predali peticiju prosvetnoj vlasti, tražeći odgovore šta ih čeka na kraju četvrtog razred srednje škole i pod kojim uslovima će se upisivati na studije 2024. godine
Ministar prosvete Branko Ružić najavio je nastavak razgovora sa srednjoškolcima o državnoj maturi, a kako kažu u Uniji srednjoškolaca Srbije njih je tek nedavno Ministarstvo pozvalo na razgovor o ovoj temi.
U Uniji pozdravljaju spremnost prosvetne vlasti na dijalog i poziv da budu spona između Ministarstva i srednjoškolaca, koji, kako je to pokazalo istraživanje upravo ovog đačkog udruženja, nemaju dovoljno informacija o onome šta ih čeka.
Čak 60 odsto srednjoškolaca je reklo da uopšte nisu obavešteni o državnoj maturi, a isti procenat nije znao koji će se predmeti polagati na maturskom ispitu, pokazalo je istraživanje u kome je učestvovalo 1.600 učenika srednjih škola.