Šef Komisije za nestala lica vlade privremenih prištinskih institucija Andin Hoti tvrdi da će termin "prisilno nestala lica" biti uključen u Deklaraciju o nestalim osobama koja je deo dogovora u Ohridu, prenosi Koha.
"Izraz 'prisilno nestala lica' uvršten je u izjavu o nestalim licima, koja, između ostalog, uključuje i prijem tajnih podataka iz Srbije, kao i dostojanstveno postupanje prema prisilno nestalim licima. I očekujemo da će ova izjava sada postati obavezna za obe strane, nakon garancije EU", rekao je Hoti za prištinski list.
U Aneksu dogovora Beograda i Prištine postignutog u Ohridu 18. marta nigde se, međutim, ne pominje termin "prisilno nestale osobe", već se navodi da će "obe strane hitno podržati već dogovorenu Deklaraciju o nestalim osobama".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je podvukao i da naša zemlja ne može da prihvati taj izraz "jer je to deo posebne međunarodne konvencije o zaštiti svih lica i iz toga bi sledila direktna odgovornost Srbije za rat na Kosovu i plaćanje ratne odštete".
"Na žalost, Priština je to koristila kao metod pritiska na Srbiju iz kojeg bi se proizvele materijalno-pravne posledice za ratnu odštetu koju bi Srbija trebalo da plati Prištini", istakao je Vučić.
Naime, termin "prisilni nestanak" podrazumeva odgovornost države, a konkretno u slučaju Kosova i Metohije, uprkos tome što je zločine činila OVK, Srbija bi bila odgovorna, budući da je u to vreme njen suverenitet na Kosovu bio neupitan.
"Što se tiče teksta Deklaracije, on je nekoliko zadnjih meseci dogovaran i usaglašavan i u njega je ugrađen dobar deo primedbi koje smo imali i mi i prištinska strana. Jedini deo priče koji je Priština iz ne znam kojeg razloga potegla, bio je da se u deklaraciji termin 'prisilni nestanak' unese kao odrednica za nestala lica, a mi smo Evropskoj komisiji i Prištini objašnjavali da je taj termin nebitan i ništa ne znači jer neće rešiti ni jednu sudbinu nestalih, a implicira odgovornost Srbije", naveo je nedavno za RT Balkan predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović.
Hoti takođe tvrdi da je aneksom dogovora iz Ohrida pitanje nestalih "jedino koje se treba hitno rešiti", kako kaže, "u roku od 30 dana bi trebalo da se formira zajednički odbor za praćenje".
"Razmotrićemo i mogućnost potpisivanja Deklaracije o nestalim licima", rekao je Hoti.
On je rekao da je pred Srbijom i privremenim prištinskim vlastima ogroman posao, da je utvrđena lista od 3.272 nestala lica i tek će se razgovarati o tome.
Nesporno je međutim, da taj, ogroman posao Priština već duže vreme opstruiše.
Aljbin Kurti je zaustavio rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine.