Velika matura, velika nepoznanica: RT Balkan istražuje kome smeta novi sistem prijema na studije

Više od 25.000 srednjoškolaca potpisalo je peticiju protiv državne mature koja podrazumeva da će budući akademci od 2024. godine za upis na fakultete u matičnim školama polagati srpski, tačnije maternji jezik, matematiku i izborni ili stručni predmet, odnosno test sklonosti.

Glavne zamerke srednjoškolaca usmerene su na sistemske i organizacione propuste, navodi autor peticije Luka Babić iz Udruženja srednjoškolaca "I mi se pitamo".

"Najvažniji nedostaci postojećeg projekta su loš sistem provere znanja, odnosno stav da je matura neprilagođena usmerenjima budućih studenata, prezahtevna ili nedovoljno temeljna. To dalje dovedi do toga da će u praksi za upis biti potrebno polagati pet umesto sadašnjih jedan, dva ispita. Tu je problematika prepisivanja, jer će se ispiti odvijati u matičnim školama, a ne na samim fakultetima, gde bi jednakost uslova bila strože kontrolisana", navodi se u peticiji.

Dalje se dodaje da postoji i nejednakost između učenika prirodnog i društvenog smera gimnazija i učenika stručnih škola gde će svi morati da rade iste testove iz matematike i srpskog iako nisu učili po istom programu, a nema ni odgovora šta će se dogoditi sa onima koji žele da fakultet upišu naknadno itd. 

Aleksandar Markov iz Foruma gimnazija kaže da su srednjoškolci pokazali svoj stav u ponedeljak, prilikom predaje peticije resornom ministarstvu.

"Oni nemaju ništa protiv državne mature, ali nisu saglasni sa načinom na koji se sve odigrava. Nekako je bez jasne strategije i organizacije, a maturanti ne žele da da budu dodatno opterećeni. Ministarstvo im nije objasnilo prednosti i benefite, što je moglo biti učinjeno jednom kampanjom koja bi popularizovala veliku maturu i javnosti predstavila izazove i očekivanja", objašnjava Markov.

Prema njegovim rečima, prednosti državne mature je mnogo.

"Upisni proces se pojednostavljuje i postaje jeftiniji, zbog toga što đaci neće morati da putuju iz rodnog mesta u Niš ili Beograd kako bi polagali maturu. Takođe će i nivo stresa biti manji jer testove polažu u poznatoj sredini. Neće biti ni naplate polaganja prijemnog ispita, pa je to dodatna olakšica za roditelje", kaže naš sagovornik.

Naglašava i da je obrazovni sistem da dobitku, jer se eksternim testiranjem omogućava školama da se rangiraju i dobijaju povratnu informaciju o stepenu uspešnosti.

"Ostaje da se o svemu dogovore fakulteti i ministarstvo. Smatram da je jedna godina odlaganja bolja opcija nego da podbacimo na prvom ispitu", njegov je zaključak.

Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da se ta organizacija godinama zalaže za pravedno kvalitetno obrazovanje čija bi kruna bila velika matura koja se polaže svuda u Evropi osim u Albaniji i BiH.

"Nažalost, imamo neizvesnu situaciju, niko nije informisan na primer o tome šta se dešava sa maturskim ispitima, ko će prihvatiti veliku maturu kao prijemni ispit a ko će tražiti dodatne testove znanja i sklonosti. Ko će kako bodovati uspeh iz škole a kako vrednovati rezultate sa mature. Vremena već sada nema, zato je osnovano misliti da će se velika matura odložiti kao i tri puta do sada", smatra Janković.

Prema njenim rečima, postoji mogućnost i da dođe do velikog sindikalnog problema.

"Moglo bi da dođe do protesta prosvetnih radnika u slučaju da će besplatno dežurati na velikoj maturi, a kasnije i pregledati više od 73.000 radova", primećuje ona.

Zasad je 13 fakulteta poslalo uslove upisa, Građevinski, Šumarski, Pravni, Poljoprivredni, Farmaceutski, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Tehnički fakultet u Boru, Fakultet organizacionih nauka, Filološki, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet. Za test sklonosti opredelili su se DIF, FON i Farmaceutski fakultet, a dodatne provere mogli bi da traže Elektrotehnički, Medicinski, Arhitektonski i Saobraćajni fakultet.

Stav Filozofskog fakulteta u Beogradu još nije poznat.

Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani za RT Balkan kaže da ta visoko-obrazovna ustanova ne može još da iznese svoj krajnji stav jer je čitav predlog o državnoj maturi nedorečen i nedovršen.

"Nema parametara na osnovu kojih bismo doneli odluku. Ipak, moram da naglasim da je ova sada matura rezultat velikog kompromisa i da je predlog Ministarstva zdravlja neuporedivo bolji u odnosu na prošlogodišnju verziju", rekao je Sinani i dodao da, osim u slučaju istorije, nisu dobili ni standarde testova za sociologiju, psihologiju, andragogiju itd.

Naglasio je da je fakultet komplikovan sistem, te da će krajnji glas o ovom pitanju imati Veća odeljenja kojih je na Filozofskom fakultetu čak 10, a da će stav biti jasan posle Sednice naučnog veća.

Postoje različiti stavovi i o tome da li treba uvoditi državnu maturu dok se završi reforma srednjeg obrazovanja u Srbiji, primećuje dekan.

Da li će situacija biti jasnija, videćemo u narednim danima kada se očekuje sastanak resornog ministarstva i srednjoškolaca, a gde će ulogu medijatora preuzeti Unija srednjoškolaca Srbije, sastavljene od 196 učeničkih parlamenata iz 76 gradova i opština i  110.000 učenika.