"Novosti": Jača saradnja Beograda i Banjaluke - odgovor na "Zapadnobalkansku četvorku"

Srbija i Republika Srpska dodatno će učvrstiti saradnju u narednim mesecima, koja će se ogledati u koordinisanim nastupima po najvažnijim političkim pitanjima, ali i još većim jačanjem ekonomskih i društvenih veza.

Ovo će, kako saznaju "Večernje novosti", biti odgovor Beograda i Banjaluke na stvaranje nove inicijative pod nazivom "Zapadnobalkanska četvorka - 100 odsto usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", a koju su pre dva dana u Skoplju usaglasili ministri spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani, Crne Gore Đorđe Radulović, Albanije Olta Džaka i zamenik šefa diplomatije tzv. Kosova Krešnik Ahmeti.

Takav vid udruživanja, koji prolazi uz amin zapadnih zemalja, zapravo je samo novi okvir za ostvarivanje ideje "velike Albanije" i još jedan vid pritiska na Srbiju da odstupi o politike neutralnosti i uvede sankcije Rusiji, navodi list.

Osim toga, ideja o učvršćivanju saradnje Srbije i RS dolazi dan nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik "na autoritarnom putu (predsednika Rusije Vladimira) Putina".

Inače, rukovodstva Srbije i RS potpisala su još 2006. Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih veza.

On se odnosi na saradnju u oblastima privrede i korišćenja privrednih resursa, planiranja, privatizacije i denacionalizacije, nauke i tehnologije, obrazovanja, kulture, sporta, zdravstva, socijalne politike, turizma i zaštite okoline, informisanja, slobode i prava građana, kao i suzbijanja kriminala.

U prethodnom periodu dve vlade su održavale i zajedničke sednice.

Antiruski narativ kao alibi za "prirodnu Albaniju"

Premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski biće danas gost Beograda, pa se očekuje da razjasni i sve oko nove inicijative "Zapadnobalkanska četvorka".

Iako je formalan stav da se okupljaju oko iste spoljne politike, u medijima je naglašeno da su tri od četiri potpisnika Albanci.

Zanimljivo je da su iz Skoplja stizale poruke da Srbija i Bosna i Hercegovina nisu poželjne na skupu zbog, kako su isticali, veza sa Rusijom.

I organizatori su na zvaničnim profilima na društvenim mrežama isticali to što su iz inicijative izostale Srbija i Bosna i Hercegovina (naročito RS), s obrazloženjem da su nepoželjne, jer nisu uvele sankcije Ruskoj Federaciji.

Time je antiruski narativ postao alibi za još jedno institucionalno povezivanje prostora koje ekstremni planeri u Tirani i Prištini vide kao "autohtonu", odnosno "prirodnu Albaniju", ističu "Novosti".

Politički analitičar Boško Vukićević rekao je da "ukoliko bi cilj osnivanja tzv. zapadnobalkanske četvorke bio kulturno i ekonomsko povezivanje albanskog naroda u regionu, u tome ne bi trebalo videti ništa loše".

"Međutim, postavlja se pitanje - ukoliko je cilj ekonomsko, kulturno, transportno povezivanje zemalja regiona - otkud se sada umesto inicijative 'Otvoreni Balkan' pojavljuje ova nova? Treba imati u vidu da je od pomenutih činilaca nove inicijative samo Albanija albanska država, dok su u Crnoj Gori Albanci nacionalna manjina, a 'Kosovo' je privremeno oteti deo Srbije", naveo je Vukićević, prenosi list.

On primećuje da je interesantno da zapadni centri moći na svaki projekat kulturnog i ekonomskog povezivanja i integrisanja albanskog naroda na Balkanu gledaju blagonaklono, dok slične srpske projekte najčešće posmatraju neprijateljski ili makar s podozrenjem.

Ukidanje granica između Albanije i "Kosova"

U stilu označavanja Srbije kao krivca juče je opet govorio predsednik Crne Gore Milo Đukanović, nastavljajući sa optužbama na račun Srbije, koja, kako je rekao, "pokušava da vlada zemljama regiona".

"Na Zapadnom Balkanu je replika onoga što Rusija želi da uradi u svojoj regiji. Na Balkanu sada imamo pokušaj pravljenja srpskog sveta kao neku vrstu produžetka ruskog sveta u ruskom regionu, i kao što oni pokušavaju da vrate uticaj koji je Sovjetski Savez imao, to isto radi i Srbija. To su retrogradne politike, one ne žele da vladaju svojim zemljama, one žele da vladaju nacijama. To vidimo u regionu gde Srbija pokušava da vlada Crnom Gorom, pokušava da vlada BiH, 'Kosovom' i Severnom Makedonijom. I rekao bih da, nažalost, ta politika još nije dobila adekvatan odgovor naših zapadnih partnera", naveo je Đukanović.

Inače, vlade Albanije i tzv. Kosova potpisale su ranije sporazum kojim se Priština i Tirana obavezuju na ujedinjavanje i koordinisanje spoljnih politika, ali i na zajedničke ambasade i razmenu diplomatskog osoblja.

Pored toga, saglasili su se i o stvaranju teritorijalno-administrativne celine od 30 kilometara unutar Albanije i isto toliko unutar tzv. Kosova, tako da su praktično ukinute granice.

Prištinski mediji preneli su juče istraživanje italijanskog instituta "Piepoli", koje je pokazalo da 74 odsto Albanaca želi stvaranje zajedničke države između Albanije i tzv. Kosova, a tema "spajanja" je stalno prisutna u političkim debatama u Tirani i Prištini.