Potpredsednik Srpske liste Igor Simić rekao je da se iz izjava vodećih lidera Albanaca na Kosovu i Metohiji može zaključiti da će oni učiniti sve da prolongiraju obavezu formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) koju su preuzeli pre gotovo deset godina.
Simić je istakao da su albanski lideri verovali da će srpski narod, njegovi politički predstavnici ali i zvanični Beograd vremenom odustati od formiranja ZSO, da će se umoriti, prihvatiti da letargično posmatraju kako se obespravljuje srpski narod i zaboraviti ono što je potpisano u Briselu 2013. i 2015. godine.
"To se naravno nije desilo, niti će se desiti i Srpska lista kao politički predstavnik srpskog naroda poslala je jasnu poruku da bez formiranja ZSO, kao i bez povlačenja specijalnih jedinica ROSU sa severa Kosova i Metohije nema povratka u institucije", kazao je Simić za Tanjug.
Simić je konstatovao da, iako je od dogovora 28. februara prošlo mesec dana, na terenu osim upornog odbijanja Aljbina Kurtija i Vjose Osmani da krenu u formiranje ZSO iz Prištine ništa drugo se nije čulo.
Prema njegovim rečima, u trenutku kada je potpisan Briselski sporazum 2013. odnosno 2015. godine Srbi nisu imali prevelika očekivanja od zvanične Prištine i predstavnika kosovskih Albanaca.
"Mi smo i tada i danas imali poverenje u rukovodstvo države Srbije. U prvom trenutku smo imali i poverenje u Evropsku uniju i verovali da će EU reagovati i neće dozvoliti da neko iz Prištine zarad svojih jeftinih političkih poena urušava kredibilitet EU. Nažalost svedoci smo da je u poslednjih deset godina to bilo na delu", rekao je Simić.
Simić je dodao da se Priština pokazala jačom i tvrđom nego Evropska unija sa svim svojim članicama a u nekim trenucima jačom čak i od onih koji sede u Vašingtonu.
Podsetio je da je Briselskim sporazumom definisan redosled poteza kod formiranja ZSO i da su 2013. i 2015. usvojena četiri dokumenta koji se tiču formiranja ove zajednice.
"Prvi i osnovni sporazum iz 2013 godine, u šest od 15 tačaka govori o formiranju ZSO, dok dogovor iz 2015. godine jasno reguliše principe odnosno buduće nadležnosti ZSO od kojih bih ja izdvojio one najvažnije za srpski narod. To je pre svega pun nadzor i upravljanje zdravstvom, zatim prosvetni sektor, treća tačka je urbano i ruralno planiranje a četvrta ekonomski razvoj", istakao je Simić uz ocenu da je reč o stvarima koje su Srbima na KiM životno važne i bez kojih im nema opstanka na Kosovu i Metohiji.
Prema njegovim rečima, dogovorom u Briselu je definisano da će četiri čoveka iz redova Srba koji žive na KiM činiti implementacioni tim koji će napisati predlog statuta ZSO, da su oni to i uradili, obavestili zvanični Brisel da je izrada statuta gotova i da su spremni da na poziv Brisela dođu i pregovaračkim timovima Beograda i Prištine predstave nacrt statuta.
To se ni do danas nije desilo, iako Brisel zna da je posao oko izrade tog statuta završen, zaključio je Simić.