Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov pobedio je na petim izborima u toj zemlji za dve godine, ali nije uspeo da obezbedi dovoljno glasova da formira vlast, pa "Blumberg" predviđa da bi ove godine moglo da dođe i do novog glasanja.
Blok predvođen proevropski orjentisanom Borisovljevom strankom Gerb osvojio je 26,5 odsto glasova, dok je koalicija "Nastavljamo sa promenama", koju predvodi bivši premijer Kiril Petkov osvojila 25 odsto podrške birača.
Osim ove dve liste, u parlament ulaze još četiri stranke, a najvažnija među njima je proruska partija "Preporod", koja je zauzela treće mesto, napravivši pravi dar-mar na političkoj sceni Bugarske, prikupljenom podrškom odražavajući sve veće razočaranje birača korupcionaškim skandalima i političkim prepirkama u Sofiji.
"Pod vođstvom Kostadina Kostadinova, harizmatičnog 43-godišnjeg akademika koji se specijalizovao za etnografiju, 'Preporod' je pogodio bugarsko biračko telo nakon što je zauzeo krajnje desničarski stav, rutinski reciklirajući propagandne linije Kremlja i dovodeći u pitanje podršku vlade Ukrajini u njenoj odbrani od ruske agresije", navodi "Fajnenšel tajms".
Međutim, kako stoje stvari u Bugarskoj, a s obzirom na teškoće oko formiranja vlasti i činjenicu da dva glavna rivala Borisov i Petkov nikako neće zajedno, moglo bi da se desi da proruska partija bude važan učesnik u pregovorima oko vlade.
Zanimljivo je da je reč o partiji koja tvrdi da Bugarska treba da odustane od članstva u EU i NATO-u, i koja je organizovala referendum za zaustavljanje napora države da usvoji evro. S obzirom na to da njihova podrška jača, a opada podrška proevropskim opcijama, jasno je da u ovoj državi sve više jača "ruski faktor". Ili da su se narodu jednostavno smučila lažna obećanja bolje budućnosti o kojima Zapad neprestano priča, uprkos činjenici da Bugarska ostaje najsiromašnija članica EU.
"Preporod" je, dakle, svoju političku popularnost stekao iznoseći na zapadu potpuno nepopularno mišljenje, da "suprotno propagandi da se svet svodi na EU i SAD mi verujemo da je svet mnogo veći".
"Duboke veze sa starim ekonomskim partnerima kao što je Rusija važne su za ekonomski razvoj naše zemlje", naveli su oni u programu spoljnih poslova kojim su izborili ulazak u parlament.
Bugarska, tradicionalno saveznik Rusije, sa kojom ima i jezičke, istorijske i kulturne veze, članica je NATO-a i važan je snabdevač Ukrajine municijom, malokalibarskim oružjem i gorivom.
"Ali nestranačka privremena vlada i prokremljanski predsednik Rumen Radev oduprli su se dubljem angažmanu, kao što je slanje starih sovjetskih borbenih aviona i protivvazdušnog oružja u Ukrajinu", nezadovoljan je "Fajnenšel tajms".
Borisov, kandidat Zapada, za ovaj list je rekao da je, kako bi stvorio široku koaliciju, spreman da ostavi po strani razlike.
"Zapad želi da imamo tako široku bazu moći, a GERB smatraju štitom od ruskog uticaja", rekao je Borisov.
Bilo kako bilo, teško je da će on uspeti da bez podrške druge stranke, ili najmanje dve druge političke snage formira vlast, ocenjuje "Blumberg".
"Scenario u kojem ne možemo da stvorimo vladajuću većinu biće katastrofa za zemlju", rekao je Borisov novinarima nakon što je u nedelju glasao u svom rodnom gradu Banki, pozivajući na sporazum kojim bi se stvorila stabilna vlada.